Javno slušanje – COP26 U Srbiji
Na osnovu odluke donete na sednici održanoj 24. novembra 2021. godine, Odbor za zaštitu životne sredine održao je javno slušanje dana 3. decembra 2021. godine, na temu „Sprovođenje sporazuma konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – COP26 u Srbiji“.
Predsednik Narodne skupštne, Ivica Dačić otvorio je Javno slušanje i pohvalio Odbor za zaštitu životne sredine što je u kratkom roku nakon završene konferencije u Glazgovu organizovao javno slušanje, jer je to prava reakcija na glavne poruke sa samita na kome se isistiralo na brzini sprovođenja dogovorenih mera. S obzirom na to da je i sam bio učesnik ove konferencije, u okviru debate predsednika parlamenata, smatra svojom dužnošću da prisutne obavesti o glavnim porukama i utiscima ponetim sa klimatske konferencije. Naveo je da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekapitulirao donete zaključke, rekavši da se došlo do neke vrste kompromisa u kom se ogledaju svi interesi i stanja političke volje danas u svetu. Naglasio je, da je borba protiv klimatskih promena postala tema broj jedan u današnjem svetu, i ne samo na međunarodnim konferencijama, već i kao deo nacionalnih politika. Republika Srbija je aktivna u ovoj borbi. Njena ekonomija ima rastuću kampanju, energetske potrebe su sve veće a time raste i rizik od zagađenja, zbog čega se već godinama raznim merama stimuliše energetska tranzicija i povećavavaju kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Srbija je ove godine napravila krupne korake u globalnim nastojanjima, pre svega usvajanjem Zakona o klimatskim promenama i seta od četiri zakona iz oblasti energetike, a Narodna skupština će i dalje raditi na unapređivanju regulatornog okvira i implementaciji Zelene agende. Istakao je višegodišnji uspešan rad Zelene poslaničke grupe koji je doprineo podizanju svesti o značaju ekoloških tema, kako u republičkom parlamentu, tako i u skupštinama jedinica lokalnih samouprava koje su formirale svoje mreže za rešavanje ovih važnih pitanja. Naveo je da je preko dve stotine parlamentaraca učestvovalo na samitu u Glazgovu, i obavezalo se na hitnu akciju za sprečavanje daljeg porasta temperature. Naglašeno je da su parlamenti sa svojim zakonodavnim, nadzornim, budžetskim i predstavničkim funkcijama ključni za obezbeđivanje implementacije ciljeva definisanih Pariskim sporazumom i drugim međunarodnim sporazumima. Na kraju svog izlaganja zahvalio je UNDP-u i Vladi Švajcarske na pomoći za održavanje javnog slušanja kao i učešću delegacije Narodne skuštine na samitu u Glazgovu.
Prof. dr Ljubinko Rakonjac, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine istakao je da je Odbor za zaštitu životne sredine, na predlog zamenika predsednika Odbora Žarka Bogatinovića, doneo odluku o organizovanju javnog slušanja na temu: „Sprovođenje sporazuma konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – COP26 u Srbiji“, kao i da se javno slušanje održava uz podrškuUNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju, kroz Projekat jačanja parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga III faza. Podsetio je da je za poslednjih godinu dana Narodna skupština donela šest zakona iz oblasti životne sredine i pohvalio rad Ministarstva zaštite životne sredine, koje aktivno radi na rešavanju aktuelnih problema.
U prvom delu javnog slušanja govorili su: Jelena Tanasković, državni sekretar, Ministarstvo zaštite životne sredine, prof. dr Ivica Radović, državni sekretar, Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Jelena Blagojević, državni sekretar, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Đorđe Milić, pomoćnik ministra, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dr Ivana Vilotijević, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Grad Beograd i Dubravka Filipovski, koordinator Zelene poslaničke grupe.
Jelena Tanasković, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine, podsetila je da je Republika Srbija kopredsedavala 26. konferencijom u Glazgovu, kao predstavnik Istočnoevropske grupe. Navela je da će Glazgovski klimatski pakt kao i set usvojenih odluka doprineti punoj primeni odredaba sporazuma iz Pariza. Ministarstvo zaštite životne sredine, nadležno za sprovođenje Okvirne konnvencije UN o promeni klime i sporazuma iz Pariza, uložiće napore da obezbedi njihovu primenu na nacionalnom nivou. Republika Srbija je pristupila i time podržala sledeća dokumenta koja su usvojena u Glazgovu: Agenda o napretku, odnosno segmente koji se odnose na energetiku, putni saobraćaj i vodonik, Deklaraciju lidera o šumama i zemljištu, i Globalni dogovor o smanjenju emisije metana. Niskougljenička tranzicija podrazumeva, pre svega prelazak na obnovljive izvore energije i povećanje energentske efikasnosti kao i primenu modernih i inovativnih tehnologija u relevantnim sektorima. Ekstremne vremenske prilike sa kojima se susrećemo upravo nastaju kao rezultat promene klime što zahteva prilagođavanje svih ranjivih sektora u cilju povećanja otpornosti i smanjenja rizika od katastrofa. Istakla je važnost usvajanja Zakona o klimatskim promenama koji postavlja sistemske osnove za planiranje, sprovođenje i izveštavanje o politikama i merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kao i prilagođavnje na izmenjene klimatske uslove na isplativ i ekonomski efikasan način.U narednom periodu Vlada Republike Srbije obavezala se da izradi Strategiju niskougljeničkog razvoja sa Akcionim planom koja će biti ključni dokument u borbi sa klimatskim promenama. Naglasila je značaj saradnje Ministarstva zaštite životne sredine sa Ministarstvom energetike. Ukazala je i na jedan važan akt a to je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji izrađuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, sa zadatkom da proceni uticaj klimatskih promena na društvo i sektor privrede, utvrdi mere prilagođavanja u najranjivijim sektorima, i proceni dobit i troškove njegove primene. Krajnji cilj jeste donošenje liste prioritetnih mera prilagođavanja, identifikacija potreba za njihovu implementaciju, kao i institucija koje će biti odgovorne za njihovo sprovođenje i koja će Ministarstvu zaštite životne sredine dostavljati izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature suše itd. Navela je da je donet Pravilnik o verifikaciji i akreditaciji verifikatora izveštaja o emisiji gasova, i da je u toku davanje mišljenja kako bi se Vladi dostavila na usvajanje Uredba o vrstama aktivnosti i gasovima sa efektom staklene bašte. Zatim, u postupku je izrada Pravilnika o monitoringu izveštavanja o gasovima sa efektnom staklene bašte. Donošenjem ovih podzakonskih akata do marta sledeće godine, uspostaviće se monitoring izveštavanja i verifikacija podataka o „ghg“ emisijama na nivou postrojenja, kao i nacionalni sistem monitoringa izveštavanja i verifikacije „ghg“ emiisijama, radi izrade inventara „ghg“ emisija. Podsetila je i na usvojeni Akcioni plan za Zelenu agendu za Zapadni Balkan koji je postavio visoke ciljeve, naročito u delu dekarbonizacije. Naglasila je da je budžet opredeljen za životnu sredinu koji je kao inicijalni za ovu godinu iznosio 8,3 milijarde dinara, u rebalansu iznosio 12 miilijardi dinara, a inicijalni budžet za 2022. godinu iznosi 15,4 milijarde dinara kao i 9 milijardi koje su obezbeđene iz kredita za najveće kapitalnne zelene projekte. Sa 12 milijardi dinara opredeljenim Ministarstvu građevine za izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže i za izgradnju prečistača za preradu otpadnih voda, što se direktno tiče ekologije, dolazi se do iznosa od 36 milijardi dinara što pokazuje da je zaštita životne sredine jedan od tri prioriteta Vlade Republike Srbije.
Prof. dr Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, govoreći o globalnim klimatskim promenama prvo je naveo da se prvenstveno misli kada je o tome reč na globalno povećanje temperature. Međutim reč je o promenama svih klimatskih faktora kao što su: količina godišnjih padavina, globalnih vazdušnih strujanja, poremećaj morskih struja, s obzirom na to da klima kopna zavisi od svetskih voda. Globalne klimatske promene narušavaju protok energije u prirodi, odnosno energije sunca koje funkcioniše kao veliki termonuklearni reaktor na principu fuzije. Protok energije narušava se na dva načina i to: narušavanjem ozonskog omotača dozvoljava se kratkom talasnom delu elektromagnetnog spektra da UV zracima dođe do površine planete; kao i povećanom emisijom ugljendioksida i metana povećava se efekat staklene bašte, čime se onemogućava delu infracrvenog zračenja da se vrati u kosmos. Na taj način se planeta zemlja ponaša kao autombil ili staklenik na vrelom letnjem danu. Da bi se pomenuti problemi rešili trebalo bi staviti akcenat na pošumljavanje, budući da su šume jedan od najvećih potrošača ugljendioksida. Podsetio je da se Srbija od 2000 – te godine suočila sa nekoliko ekstremnih klimatskih epizoda, kao što su suše, poplave, šumski požari koje su prouzrokovale značajne štete u svakom smislu.
Jelena Blagojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakla je da posredstvom radne grupe za implementaciju ciljeva Deklaracije iz Sofije za Zelenu agendu za Zapadni Balkan, učestvuje u izradi Akcionog plana sa mapama puta sa ciljem da se postigne klimatska neutralnost do 2050. godine. Vlada Republike Srbije je 2016-te godine imenovala ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za nacionalnu fokalnu tačku za Zeleni klimatski fond. Zeleni klimatski fond je globalni fond kreiran da pomogne zemljama u razvoju da se suoče sa globalnim promenama klime kroz podršku u ograničenju i smanjenju gasova sa efektom staklene bašte. Naglasila je, da kako bi se ispunili zahtevi iz Pariza započeta je izrada Nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u okviru projekta unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji. Projekat finansira Zeleni klimatski fond a implementaciona agencija je Program UN za razvoj. Ovaj projekat sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe Ministarstvo je učestvovalo u izradi okvirnog dokumenta Republike Srbije za izdavanje zelenih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu. Istakla je da bi se povećala otpornost sektora poljoprivrede na klimatske promene Ministarstvo u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN realizuje projekat jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode. Predviđeno je da ovaj projekat traje do 2024-te godine, a cilj je unapređenje kapaciteta za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i klimatski otpornu privredu Republike Srbije, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Takođe u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN realizuje se i projekat jačanja kapaciteta u Republici Srbiji za strateško uključivanje privatnog sektora u klimatsko finansiranje, koji finansira Zeleni klimatski fond, sa ciljem da se i privatni sektor uključi u borbu protiv klimatskih promena, kao i jačanje državnih institucija koje bi imale interese za projekte Zelenog klimatskog fonda. Istakla je da se održiva poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja hrane mogu posmatrati kao upravljanje ekosistemom, odnosno kompleksnim odnosima između zemljišta, vode, biljaka, životinja, klime i ljudi.
Jovanka Atanacković, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike podsetilaje na četiri doneta zakona i to: Zakon o energetici, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je uveo pojam „zelenog rudarstva“, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, po prvi put donet u Republici Srbiji. Pored toga, Ministarstvo rudarstva i energetike izrađuje dva važna strateška akta a to su, nacionalni integrisani plan za energetiku i klimu, i strategija razvoja energetike. Podsetila je i da je usvojena mapa puta dekarbonizacije.
Đorđe Milić, pomoćnik ministra Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podsetio je da se kroz Prostorni plan Republike Srbije radi na sprovođenju planova koji su vezani za klimatske promene, a takođe i Nacionalna strategija integralnog održivog urbanog razvoja, u koji je inkorporiran cilj broj 11 što podrazumeva razvoj gradova i zajednica. Ukazao je na važnost saradnje resornih ministarstava po pitanju problema koji se tiču klimatskih promena. Naglasio je i da u novom nacrtu prostornog plana Republike Srbije, klimatske promene i njihov uticaj zauzimaju vrlo važno mesto.
Ivana Vilotijević, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda istakla je da se aktivno radi na smanjivanju negativnih efekata klimatskih promena, pre svega kroz tri strateška dokumenta: Program zaštite životne sredine, Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procentom ranjivosti i Akcioni plan za razvoj sistema za daljinski sistem grejanja u Gradu Beogradu.Takođe, Grad Beograd ima usvojene i Akcione planove: „Zeleni grad“, Akcioni plan za održavanje energije i klimu. Pored pomenutih dokumenata, Grad Beograd je usvojio i novi, lokalni Plan upravljanja otpadom, za period od 2021. do 2031. godine. Zatim, u pogledu kvaliteta životne sredine, usvojena su dva važna dokumenta i to 2011. godine, Strategija pošumljavanja Grada Beograda, i 2016. godine, Plan kvaliteta vazduha. Istakla je da Grad Beograd ima dugogodišnji problem neadekvatnog odlaganja nesanitarnog otpada u Vinči, što je za posledicu imalo činjenicu da je oko četiri milijarde kubika slobodnog metana otišlo u atmosferu i oko 90 hiljada metara kubnih zagađene vode u vodotokove, pre svega u Dunav. U okviru usvojenog Plana upravljanja otpadom u Gradu Beogradu, sanitarna deponija je počela sa radom u avgustu ove godine, zatim izgrađeno je postrojenje za preradu građevinskog otpada koje je potpuna novina za Grad Beograd. Zatim, izgrađena je deponija za inertan otpad, a fabrika za procenu vode bi do kraja ove godine trebalo da počne sa radom. Ono što je najbitnije, a tiče se ovog projekta, jeste činjenica da se vrši iskorišćenje komunalnog otpada u energetske svrhe. Postrojenje pod nazivom „Energana“, kada bude u potpunosti puštena u rad, što je po planu novembar mesec 2022. godine, učestvovaće sa 8% u toplotnoj energiji grada Beograda i sa 5% u električnoj energiji. Istakla je da će pomenuta energija biti proizvedena od prerađenog komunalnog otpada koji je do sada završavao na deponijama, oslobađajući velike količine zagađenja u atmosferu i vodu. Količina ugljendioksida koja se bude oslobađala iz „Energane“ na godišnjem nivou iznosiće oko 90 hiljada tona, dok prosečna termoelektrana za istu količinu energije za isti period oslobodi oko 400 hiljada tona. Reciklaža je povećana za 50% u posladnje tri godine, takođe je bilo svega pet automobila na električni pogon dok ih sada ima 240, ugašene su 24 kotlarnice iz javnog sistema, toplane su do sada ugradile više od 1500 individualnih kotlarnica. Što se tiče pošumljavanja, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda je do sada pošumio preko hiljadu hektara šumskog zemljišta Grada Beograda, i u te svrhe iskorišćeno je 250 hiljada šumskih sadnica, 100 tona semena, tri hiljade drvorednih sadnica, i u saradnji sa JKP „Zelenilo“ još 67 hiljada drvorednih sadnica. Napomenula je i da se realizuju različiti pojedinačni projekti i to: Primena adaptivnih mera na prilagođavanje šumskih ekosistema, sprovođenja mera adaptacije na klimatske promene, „Urbani džepovi“, „Plavo –zeleni koridori“, aplikacija „Moje drvo“ itd. Takođe, obezbeđen je Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama.
Dubravka Filipovski, koordinator neformalne Zelene poslaničke grupe, istakla je, da je potreba za zelenim dijalogom u Republici Srbiji, kao i širim političkim konsenzusom u zelenim politikama prepoznata kao veoma važna. Navela je da je osnovni cilj da teme održivog razvoja i zaštita životne sredine budu visoko na agendi državnog prioriteta. Takođe, Zelena poslanička grupa je postavila i određene prioritete u svom radu, a odnose se na praćenje inplementacije „Zelene agende“, podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, kao i rad na više projekata.
U drugom delu javnog slušanja govorili su: Nada Lazić, specijalni savetnik za održivi razvoj, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Goran Pejanović, pomoćnik direktora, Sektor nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda, Republički hidrometeorološki zavod, Danijela Božanić, klimatolog, prof. dr Ratko Kadović i prof. dr Vasilije Isajev, Univerzitet u Beogradu.
Nada Lazić, specijalni savetnik za održivi razvoj u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, je istakla da se ovo ministarstvo pored ljudskih i manjinskih prava bavi i pitanjima ciljeva održivog razvoja, polazeći od toga da je Ustavom zagarantovano pravo svakog građanina da ima zdravu životnu sredinu. Podsetila je prisutne da je prethodna Vlada formirala radnu grupu sastavljenu od predstavnika svih ministarstava koja se bavila pitanjima održivog razvoja, a da je u mandatu aktuelne Vlade ova radna grupa u formiranju, što znači da nije započela sa radom. Zatim je iznela da predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u čitavoj Srbiji drže prezentacije o ciljevima održivog razvoja (prošle nedelje prezentacije su bile u Nišu, Leskovcu, Vranju i Bujanovcu). Naime, Ministarstvo je svim lokalnim samoupravama poslalo upitnike o tome da li imaju izrađene planove razvoja, i da li imaju želju da se u njihovim opštinama održi edukacija o ciljevima održivog razvoja. Odgovor lokalnih samouprava je bio pozitivan, te je ovo ministarstvo krenulo u obilazak svih okruga radi držanja prezentacija o ciljevima održivog razvoja. Istakla je da je održivi razvoj vizija sveta do 2030. godine, koja predstavlja kraj siromaštva i način da se zaštiti životna sredina i obezbedi život svih ljudi u miru i prosperitetu. U pitanju su tri stuba ciljeva održivog razvoja koja su definisana Agendom 2030 koja je usvojena u Ujedinjenim nacijama 2015. godine. Republika Srbija je prihvatila ove ciljeve, koji nisu obavezujući u smislu određenih sankcija zbog neprimenjivanja, ali se Vlada rukovodi činjenicom da ako je država prihvatila određene obaveze onda mora i da ih sprovodi. U Agendi 2030 je definisano 17 ciljeva i 169 podciljeva. Za današnje javno slušanje su posebno su važni ciljevi: cilj broj sedam koji se odnosi na dostupnu i obnovljivu energiju, cilj broj 13 koji podrazumeva borbu protiv klimatskih promena i njihovih posledica i cilj 15, koji je povezan sa konferencijom u Glazovu, gde je definisano da će se posebna pažnja posvetiti zaštiti šuma, a to je zaštita ekosistema. S obzirom na to da su se u ovom ministartvu najviše bavili praktičnm lokalizacijom ciljeva održivog razvoja, preporuka bi bila da sve lokalne zajednice treba da sprovode ove ciljeve po planovima regionalnog razvoja, a pre svega da ih prilagode za svoje sredine, da podignu nivo svesti građana o ciljevima održivog razvoja, da urade agendu lokalnog održivog razvoja, kao i da planiraju naredne korake u smislu sprovođenja ovih ciljeva kao i praćenja te realizacije.
Goran Pejanović, pomoćnik direktora Sektora nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda u okviru Republičkog hidrometereološkog zavoda, je istakao da je Republika Srbija član Svetske metereološke organizacije, i da poseduje 28 glavnih metereoloških stanica koje učestvuju u međunarodnoj razmeni klimatoloških podataka i 250 padavinskih mernih stanica. Ta merenja su pokazala da se globalna temperatura vazduha povećava za 1,1 stepen svakih 30 godina, a svetskog okeana za 0,5 stepeni za isti period. Od 2000. godine u Srbiji je registrovano 13 od 15 najtoplijih godina. Kada su u pitanju sezonske i godišnje padavine, u Srbiji je prepoznat svojevrstan ekstrem, tačnije uočava se ili porast ili smanjenje ukupnih padavina. U prethodnih 20 godina u Srbiji je registrovano šest velikih suša, sa prosekom na svake tri godine. Primećen je jači intenzitet suša, poplava i požara. Naglasio je da su najvažnije aktivnosti Hidrometereološkog zavoda upravo deo mreže Regionalnih klimatskih centara Svetske metereološke organizacije za region šest, koji obuhvata Evropu i Bliski Istok. Takođe, ovaj zavod učestvuje i u proceni rizika od katastrofa koja je u nadležnosti MUP-a, i na projektu unapređenja srednjeročnog i dugorošnog planiranja mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji, u saradnji sa MUP-om.
Danijela Božanić, klimatolog je istakla da ne treba razdvajati klimatske promene i ekonomiju. Praksa je pokazala poslednjih 20 godina da se čitava globalna ekonomija zasnivala i fokusirala na ciljeve održivog razvoja, tačnije na smanjenje emisije štetnih gasova. U prehodne dve decenije, u Evropi su pokrenute mnoge inicijative kojima je cilj bio sređivanje ekološke situacije (smanjenje korišćenja uglja za grejanje i održiva poljoprivreda itd.). Srbija je potpisnica mnogih sporazuma u sferi zaštite životne sredine, pa i dokumenta sa 26. konferencije Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, koja je održana u novembru 2021. godine u Glazgovu. U dokumentu sa ove konferencije je jasno definisano da se mora sprovesti nulti stepen zagađenosti do 2030. godine. Obaveza Republike Srbije proističe iz sporazuma u Parizu iz 2016. godine, koji predstavlja pokušaj da se emisija štetnih gasova svede na minimum, kao i da se zaustave klimatske promene. Obaveze se ogledaju u dostavljanju petogodišnjih izveštaja, čiji sastavni deo treba da budu revidirani ciljevi održivog razvoja i Strategija o smanjenju uticaja emisije štetnih gasova. Ispunjenje ovih obaveza, za Republiku Srbiju praktično znače novac, tačnije dobijanje sredstava iz fondova Evropske unije za te namene. To je razlog zbog čega su oblasti zaštite životne sredine i ekonomije neraskidivo povezane. Da bi dočarali kako to u praksi izgleda, neophodno je pomenuti činjenicu da industrijski razvijene zemlje na godišnjem nivou izdvajaju preko 100 milijardi dolara za zemlje u razvoju do 2025. godine.
Prof. dr Ratko Kadović, profesor Univerziteta u Beogradu je podsetio da je 1996. godine, naučna zajednica održala naučni skup u Atlanti, gde su se iskristalisale četiri najvažnije oblasti koje će biti aktuelne u 21. veku, a jedna od tih tema su i rastući problemi u zaštiti životne sredine na globalnom nivou. Te probleme je profesor definisao kao prelamanje globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kao i proizvodnja zdrave hrane, tačnije, oblasti koje predstavljaju uslov opstanka čovečanstva. Na tom skupu, naučna zajednica je došla do zaključka da su klimatske promene direktna posledica tehnološkog razvoja. Kao primer je naveo da se od 19. veka, korišćenje prirodnih resursa povećalo na preko 170 %, a povećanje ekonomskog razvoja se meri na preko 60 %. Klimatske promene su naročito izražene u zemljištu, vodnim tokovima i šumama. Zbog toga će značajna sredstva morati da budu opredeljena za adaptaciju ovih prirodnih resursa (suše, požari, toplotni talasi, poplave, naročito bujične poplave), tako da će urbani život morati da se prilagodi sve češćim ekstremnim vremenskim prilikama. Zbog svega toga, naša naučna zajednica je napravila projekat 2010. godine, koji je realizovan u toku 2011. i 2012. godine, o čemu je već bilo reči na ovom skupu. Rezultati su predstavljeni u publikaciji „Izazovi klimatskih promena u Republici Srbiji“, koja na žalost nije dovedena do kraja i nije prikazana javnosti. U ovaj projekat je Republika Srbija uložila skoro 13 miliona evra, što iz budžeta, što iz kredita, te je za očekivati da će se projekat sprovesti do kraja i publikacija ugledati svetlost dana.
Najavljujući narednog govornika, predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac je konstatovao da ako ne možemo zaustaviti klimatske promene, onda treba uporedo sa procesom usporavanja emisije gasova sa efektom staklene bašte da radimo na pošumljavanju, imajući u sposobnost šuma da apsorbuju ugljen dioksid.
Prof. dr Vasilije Isajev upoznao je skup sa rezultatima koje su više decenija vodile tri osnovne naučne institucije zadužene za šumarstvo u Srbiji, a to su: Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za šumarstvo, Beograd i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad. Izneo je opšte parametre vezane za šumske ekosisteme u Srbiji. Ukupna površina šuma u Srbiji iznosi oko 2,5 miliona hektara, odnosno 27% ukupne teritorije, što je manje od evropskog proseka, i tendencija je da se pošumljavanjem dođe do 40 procenata ukupne teritorije. Površina šuma kojima upravljaju javna preduzeća, i to „Srbija šume“ i „Vojvodina šume“ iznosi oko 1.370.000 hektara, dok ostalim šumskim površinama upravljaju privatni vlasnici i druga društvena preduzeća. U tom pogledu naročito treba istaći pet nacionalnih parkova Republike Srbije. Istakao je da je Zapadni Balkan jedan od 32 centara biodiverziteta sveta i da je ovaj deo Evrope i sveta izuzetno značajan za očuvanje bogatstva sveta u biodiverzitetu. Ukazao je na uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo i prirodne ekosistema i posebno naglasio rast srednje temperature vazduha, koje će za posledicu imati pomeranje klimatskih, a usled toga i vegetacijskih zona, kako po geografskoj širini ka polovima, tako i po nadmorskoj visini. Pri tome bi temperatura samo za jedan stepen uslovila pomeranje vegetacije, biljnih i životinjskih zajednica za 200 do 300 kilometara, i ukoliko se nešto ne preduzme, za 30 godina se može očekivati da će Beograd imati klimu današnjeg Soluna. Naglasio je da tehnologija pošumljavanja nije prosto i puko sađenje sadnica po terenu, nego jedan od biotehnički najzahtevnijih postupaka. Posebna pažnja za izradu projekta pošumljavanja, u pravcu povećanja šumovitosti, usmerena je na proizvodnju semenog i sadnog materijala za potrebe pošumljavanja, pri čemu ustaljenu metodu rada u postojećim šumarskim rasadnicima treba promeniti iz konfekcijske proizvodnje u pravcu proizvodnje definisanog namenskog sadnog materijala. Reakciju šumskih ekosistema na klimatskim promenama treba kartirati, pri čemu posebno naglasiti klimatske promene u delu padavina, njihovom rasporedu ruža i vetrova i posebno količinama padavina u vegetacijskom periodu (april, oktobar). Istakao je da će buduće pošumljavanje, preko kontaminacije polena, uticati na postojeći biodiverzitet ne samo biljaka nego i životinja. Značaj promene klime treba usmeriti u naučnim institucijama, biološkim, šumarskim i poljoprivrednim, u pravcu sinteze kulturnih taksona za uslove izmenjene klime, sa posebnim akcentom na pojave korova, invazivnih vrsta insekata i biljnih bolesti. Naglasio je da treba inicirati i formirati, na bazi postignutih rezultata, jedan nacionalni projekat koji će okupiti naučne i stručne relevantne institucije, pripremljen uz finansijsku podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, formiran metodski i organizaciono, a imajući u vidu zaključak iz Glazgova da su ne mala sredstva izdvojena za podršku aktivnostima na nivou sveta odnosno Evrope, za redukciju klimatski nepovoljnih promena.
U diskusiji su učestvovali: Gordana Lazarević, iz Evropskog pokreta u Srbiji i bivši pomoćnik ministra finansija za planiranje i programiranje, Jelena Tanasković, državni sekretar, Ministarstvo zaštite životne sredine, Gordana Grujić iz udruženja Oaza i prof. dr Aleksandar Jovović, Univerzitet u Beogradu.
Gordana Lazarević je istakla da se mora izgraditi nova filozofija razvoja, što podrazumeva bolje upravljanje prirodnim resursima i recikliranje. Ističe da je neophodan objedinjeni napor da bi se stvorila strategija razvoja i odgovora na klimatske promene.Takođe ističe da postoji dugi rok finansiranja i da bi jasno trebalo reći građanima kolika sredstava iz budžeta će odlaziti na odgovor za klimatske promene. Smatra da treba uključiti i privatni sektor i privatne banke, da je potrebno preispitati koliko sredstava može da se izdvoji za ove potrebe, da se sačini plan, kako bi Ministarstvo finansija znalo dugoročne planove. Naglašava, da je važno obrazovanje ljudi i komunikacija sa građanima, jer je prisutan strah kod ljudi koji rade u tradicionalnim industrijama, koji se pitaju šta će biti sa tim poslovima, te da bi bilo dobro da se osnuju savetodavni odbori, radi davanja saveta kod uvođenja novih tehnologija i priprema za izmenjenu budućnost.
Jelena Tanasković, državni sekretar, kratko se osvrnula na diskusije i istakla da nakon što se donese odluka o scenariju u smislu strategije sa akcionim planom, što se očekuje već sledeće godine, moći će da se govori o finansijskom aspektu kao i o ročnosti, o onome što može da se uradi do 2030, odnosno do 2050. godine. Istakla je da u Ministarstvu zaštite životne sredine postoje tri kreditne linije. Jedna na 300 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže i izgradnju prečistača za preradu otpadnih voda, druga je na 150 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvij, za izgradnju osam reciklažnih centara, i treća na 20 miliona evra za zamenu čitave toplane u Kragujevcu kao i čišćenje deponije.
Gordana Grujić, iz udruženja Oaza, smatra da bi više pažnje trebalo posvetiti jednom od procesa koji se dešava u Vojvodini, a to je stvaranje takozvanih slanih zemljišta. Od ukupne teritorije Vojvodine pokrivenost slanim zemljištima je 10%, koja nastaju pod uticajem aridne klime koja se konstatuje u poslednjih 30 godina.Takođe ističe da bi trebalo doneti planove povodom upravljanja sušom, planove upravljanja rizikom od poplava, s obzirom na to da su to ključni klimatski događaji, koji će se zbivati u narednom periodu. U pogledu pošumljavanja, naglasila je da je jako važno kako se pošumnjava, te je istakla da bi Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo više da komunicira sa naučnim i stručnim, kao i civilnim sektorom.
Aleksandar Jovović naglašava da klimatske promene generalno nisu dovele do zagađenja vazduha već da su ih samo ogolile. Naglasio je da ono što se dešava u Glazgovu i oko Glazgova, u stvari nije borba protiv klimatskih promena već jedna potpuno nova, ubrzana i ozvaničena tehnološka, pametna, cirkularna i inovativna revolucija. Smatra da Srbija u pogledu inovativnih cirkularnih strateških odluka stoji daleko, da su potrebna ozbiljna ulaganja u naučno istraživački rad, ulaganje u stručne ljude, da treba da se zanemare lični interesi, kako bi se u nekom kratkom vremenskom periodu ova zemlja pomerila unapred, imajući u vidu da smo ušli u novu tehnološku revoluciju.
U završnom obraćanju predsednik Odbora, prof. dr Ljubinko Rakonjac je istakao da je u proteklom periodu pre 2000-te godine, stepen šumovitosti Srbije povećan sa 19% na 28% zahvaljujući omladinskim radnim akcijama. Zato sada pozdravlja program Ministarstva zaštite životne sredine, koji izdvaja sredstva lokalnim samoupravama za pošumljavanje. Naglasio je i važnost inicijative Otvoreni Balkan, jer je povezivanje i saradnja sa zemljama u regionu i zajedničko delovanje u rešavanju problema, kao i problema emisije gasova sa efektom staklene bašte, garancija da ono što mi budemo uradili neće biti anulirano nekim velikim emisijama u regionu. Ukazao je na to da je Srbija dostigla napredni nivo u sprovođenju uredbi o materijama koje opterećuju ozonski omotač i drugim gasovima sa efektom staklene bašte, te da je cilj Zakona o klimatskim promenama, koji je donet u martu 2021. godine, jeste stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistemskog monitoringa i izveštavanja o emisijama sa efektom staklene bašte. Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN-a o promeni klime i Sporazum iz Pariza, i saglasno tome Srbija je planirala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a krajnji cilj je da se izbegnu promene klime na globalnom nivou. Na kraju je apostrofirao da je Vlada uvrstila u svoje prioritete zaštitu životne sredine, što jasno proističe iz Zakona o budžetu koji je usvojen u ovoj godini, te da ovo ulaganje države treba poštovati.
Snimak javnog slušanja možete pogledati OVDE
Javnom slušanju su prisustvovali: predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, članovi Odbora za zaštitu životne sredine: prof. dr Ljubinko Rakonjac, predsednik Odbora, Žarko Bogatinović, zamenik predsednika Odbora, Marija Todorović, Tomislav Janković, Nevenka Kostadinova, Vesna Ivković i Samira Ćosović; članovi Zelene poslaničke grupe: Ljubiša Stojmirović, Milija Miletić, Bratimir Vasiljević, Nenad Krstić, Bojan Torbica, Bosiljka Srdić, Mladen Bošković, Nenad Mitrović i Slaviša Bulatović; članovi Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo: Dijana Radović i Goran Kovačević.
Učesnici javnog slušanja bili su predstavnici: Ministarstva za zaštitu životne sredine i to Sara Pavkov, šef kabineta i posebni savetnik, Sandra Dokić, pomoćnik ministra, Dragana Radulović, načelnik Odeljenja za klimatske promene; predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike: Jovanka Atanacković, državni sekretar, Maja Matija Ristić, v.d. sekretara, Ljubo Maćić, savetnik potpredsednika Vlade, Biljana Ramić, viši savetnik; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode: Dragana Drobnjak, Grupa za praćenje uticaja promene klime na sektor poljoprivrede, Tanja Jovanović, saradnik državnog sekretara; predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine: Maja Krunić Lazić, samostalni savetnik Odsek za indikatore i izveštavanje, Ivana Dukić, rukovodilac Grupe za inventare zagađujućih materija u vazduhu; Gordana Lazarević, ekspertkinja za IPA fondove; Zavoda za zaštitu prirode Srbije: Marija Trikić, stručni saradnik; Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine: Dušan Španović, zamenik pokrajinskog sekretara; Pokrajinski zavod za zaštitu prirode: Nataša Šarić, v. d. direktor; Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu: prof. dr Aleksandar Jovović; Poljoprivredni fakultet: prof. dr Radmilo Pešić; Geografski fakultet: Ivan Novković; Institut za nuklearne nauke „Vinča“: dr Milena Jovašević Stojanović i Mirjana Đujić; Programski direktor RES fondacije: Aleksandar Macura; Prirodno matematički fakultet, Novi Sad: dr Stevan Savić i Dragan Milošević; Privredna komora Srbije: Danijela Sofronijević, viši savetnik u Centru za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost i Nebojša Vraneš; „Vojvodina šume“ Petrovaradin: dr Miljan Velojić, samostalni stručni saradnik za sertifikaciju šuma i životnu sredinu; JP „Srbija šume“: Gordana Jančić, pomoćnik izvršnog direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine; JP „Srbija vode“: Biljana Savić, glavni inženjer za akumulacije; JKP „Zelenilo – Beograd“: Nataša Šišaković, izvršni direktor za operativne poslove; JKP „Gradska čistoća“: dr Aleksandar Lučić, predsednik nadzornog Odbora; Elektroprivreda Srbije: Radoš Čabarkapa, šef službe za podršku planiranju i analizi ostvarenja planova, Milena Đakonović, šef službe za zaštitu životne sredine, Jelena Blagojević, Sektor za odnose s javnošću; Nacionalni park „Tara“: Dragić Karaklić, direktor i Milica Tomić, zamenik direktora; Nacionalni park „Đerdap“: Miloš Mišović, stručni saradnik za opšte i pravne poslove; NALED: Danilo Radičević, saradnik za regulatornu reformu u jedinici za životnu sredinu; Nacionalni konvent o EU : Ana Milinković, Centar za održivi razvoj; Zelena stolica: Ana Mitić – Radulović, Miloš Đajić; Mladi istraživači Srbije: Tanja Petrović, izvršni direktor; „OAZA“: Gordana Grujić; Udruženje „Vinčanski neolit“: Slobodan Dobrić, predsednik udruženja; CEKOR: Pera Marković; Fondacija BFPE za odgovorno društvo: Lidija Radulović, programska koordinatorka i Luka Milovanović, programski asistent; Ekološki pokret opštine Stara Pazova „Ekosan“: Mirjana Domonji; predstavnici UNDP-a: Nenad Gršić, Dražen Maravić; Švajcarska kancelarija za saradnju: Petar Vasilev i Melina Papageorgiu Tripolini; Dušan Vasiljević,Western Balkans Consulting Global group, Maja Milošević Milojić i Slađan Đikić.