Јавно слушање – COP26 У Србији
На основу одлуке донете на седници одржаној 24. новембра 2021. године, Одбор за заштиту животне средине одржао је јавно слушање дана 3. децембра 2021. године, на тему „Спровођење споразума конференције Уједињених нација о климатским променама – COP26 у Србији“.
Председник Народне скупштне, Ивица Дачић отворио је Јавно слушање и похвалио Одбор за заштиту животне средине што је у кратком року након завршене конференције у Глазгову организовао јавно слушање, јер је то права реакција на главне поруке са самита на коме се исистирало на брзини спровођења договорених мера. С обзиром на то да је и сам био учесник ове конференције, у оквиру дебате председника парламената, сматра својом дужношћу да присутне обавести о главним порукама и утисцима понетим са климатске конференције. Навео је да је генерални секретар УН Антонио Гутереш рекапитулирао донете закључке, рекавши да се дошло до неке врсте компромиса у ком се огледају сви интереси и стања политичке воље данас у свету. Нагласио је, да је борба против климатских промена постала тема број један у данашњем свету, и не само на међународним конференцијама, већ и као део националних политика. Република Србија је активна у овој борби. Њена економија има растућу кампању, енергетске потребе су све веће а тиме расте и ризик од загађења, због чега се већ годинама разним мерама стимулише енергетска транзиција и повећававају капацитети за производњу енергије из обновљивих извора. Србија је ове године направила крупне кораке у глобалним настојањима, пре свега усвајањем Закона о климатским променама и сета од четири закона из области енергетике, а Народна скупштина ће и даље радити на унапређивању регулаторног оквира и имплементацији Зелене агенде. Истакао је вишегодишњи успешан рад Зелене посланичке групе који је допринео подизању свести о значају еколошких тема, како у републичком парламенту, тако и у скупштинама јединица локалних самоуправа које су формирале своје мреже за решавање ових важних питања. Навео је да је преко две стотине парламентараца учествовало на самиту у Глазгову, и обавезало се на хитну акцију за спречавање даљег пораста температуре. Наглашено је да су парламенти са својим законодавним, надзорним, буџетским и представничким функцијама кључни за обезбеђивање имплементације циљева дефинисаних Париским споразумом и другим међународним споразумима. На крају свог излагања захвалио је УНДП-у и Влади Швајцарске на помоћи за одржавање јавног слушања као и учешћу делегације Народне скуштине на самиту у Глазгову.
Проф. др Љубинко Ракоњац, председник Одбора за заштиту животне средине истакао је да је Одбор за заштиту животне средине, на предлог заменика председника Одбора Жарка Богатиновића, донео одлуку о организовању јавног слушања на тему: „Спровођење споразума конференције Уједињених нација о климатским променама – COP26 у Србији“, као и да се јавно слушање одржава уз подршкуУНДП-а и Швајцарске канцеларије за сарадњу, кроз Пројекат јачања парламентарне демократије и инклузивног политичког дијалога III фаза. Подсетио је да је за последњих годину дана Народна скупштина донела шест закона из области животне средине и похвалио рад Министарства заштите животне средине, које активно ради на решавању актуелних проблема.
У првом делу јавног слушања говорили су: Јелена Танасковић, државни секретар, Министарство заштите животне средине, проф. др Ивица Радовић, државни секретар, Министарство просвете науке и технолошког развоја, Јелена Благојевић, државни секретар, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ђорђе Милић, помоћник министра, Сектор за просторно планирање и урбанизам, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, др Ивана Вилотијевић, секретар Секретаријата за заштиту животне средине, Град Београд и Дубравка Филиповски, координатор Зелене посланичке групе.
Јелена Танасковић, државни секретар Министарства заштите животне средине, подсетила је да је Република Србија копредседавала 26. конференцијом у Глазгову, као представник Источноевропске групе. Навела је да ће Глазговски климатски пакт као и сет усвојених одлука допринети пуној примени одредаба споразума из Париза. Министарство заштите животне средине, надлежно за спровођење Оквирне коннвенције УН о промени климе и споразума из Париза, уложиће напоре да обезбеди њихову примену на националном нивоу. Република Србија је приступила и тиме подржала следећа документа која су усвојена у Глазгову: Агенда о напретку, односно сегменте који се односе на енергетику, путни саобраћај и водоник, Декларацију лидера о шумама и земљишту, и Глобални договор о смањењу емисије метана. Нискоугљеничка транзиција подразумева, пре свега прелазак на обновљиве изворе енергије и повећање енергентске ефикасности као и примену модерних и иновативних технологија у релевантним секторима. Екстремне временске прилике са којима се сусрећемо управо настају као резултат промене климе што захтева прилагођавање свих рањивих сектора у циљу повећања отпорности и смањења ризика од катастрофа. Истакла је важност усвајања Закона о климатским променама који поставља системске основе за планирање, спровођење и извештавање о политикама и мерама за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште као и прилагођавње на измењене климатске услове на исплатив и економски ефикасан начин.У наредном периоду Влада Републике Србије обавезала се да изради Стратегију нискоугљеничког развоја са Акционим планом која ће бити кључни документ у борби са климатским променама. Нагласила је значај сарадње Министарства заштите животне средине са Министарством енергетике. Указала је и на један важан акт а то је Програм прилагођавања на измењене климатске услове, који израђује Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде, са задатком да процени утицај климатских промена на друштво и сектор привреде, утврди мере прилагођавања у најрањивијим секторима, и процени добит и трошкове његове примене. Крајњи циљ јесте доношење листе приоритетних мера прилагођавања, идентификација потреба за њихову имплементацију, као и институција које ће бити одговорне за њихово спровођење и која ће Министарству заштите животне средине достављати извештај о спроведеним мерама прилагођавања и појавама као што су поплаве, екстремне температуре суше итд. Навела је да је донет Правилник о верификацији и акредитацији верификатора извештаја о емисији гасова, и да је у току давање мишљења како би се Влади доставила на усвајање Уредба о врстама активности и гасовима са ефектом стаклене баште. Затим, у поступку је израда Правилника о мониторингу извештавања о гасовима са ефектном стаклене баште. Доношењем ових подзаконских аката до марта следеће године, успоставиће се мониторинг извештавања и верификација података о „гхг“ емисијама на нивоу постројења, као и национални систем мониторинга извештавања и верификације „гхг“ емиисијама, ради израде инвентара „гхг“ емисија. Подсетила је и на усвојени Акциони план за Зелену агенду за Западни Балкан који је поставио високе циљеве, нарочито у делу декарбонизације. Нагласила је да је буџет опредељен за животну средину који је као иницијални за ову годину износио 8,3 милијарде динара, у ребалансу износио 12 миилијарди динара, а иницијални буџет за 2022. годину износи 15,4 милијарде динара као и 9 милијарди које су обезбеђене из кредита за највеће капиталнне зелене пројекте. Са 12 милијарди динара опредељеним Министарству грађевине за изградњу недостајуће канализационе мреже и за изградњу пречистача за прераду отпадних вода, што се директно тиче екологије, долази се до износа од 36 милијарди динара што показује да је заштита животне средине један од три приоритета Владе Републике Србије.
Проф. др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, говорећи о глобалним климатским променама прво је навео да се првенствено мисли када је о томе реч на глобално повећање температуре. Међутим реч је о променама свих климатских фактора као што су: количина годишњих падавина, глобалних ваздушних струјања, поремећај морских струја, с обзиром на то да клима копна зависи од светских вода. Глобалне климатске промене нарушавају проток енергије у природи, односно енергије сунца које функционише као велики термонуклеарни реактор на принципу фузије. Проток енергије нарушава се на два начина и то: нарушавањем озонског омотача дозвољава се кратком таласном делу електромагнетног спектра да УВ зрацима дође до површине планете; као и повећаном емисијом угљендиоксида и метана повећава се ефекат стаклене баште, чиме се онемогућава делу инфрацрвеног зрачења да се врати у космос. На тај начин се планета земља понаша као аутомбил или стакленик на врелом летњем дану. Да би се поменути проблеми решили требало би ставити акценат на пошумљавање, будући да су шуме један од највећих потрошача угљендиоксида. Подсетио је да се Србија од 2000 – те године суочила са неколико екстремних климатских епизода, као што су суше, поплаве, шумски пожари које су проузроковале значајне штете у сваком смислу.
Јелена Благојевић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истакла је да посредством радне групе за имплементацију циљева Декларације из Софије за Зелену агенду за Западни Балкан, учествује у изради Акционог плана са мапама пута са циљем да се постигне климатска неутралност до 2050. године. Влада Републике Србије је 2016-те године именовала министра пољопривреде, шумарства и водопривреде за националну фокалну тачку за Зелени климатски фонд. Зелени климатски фонд је глобални фонд креиран да помогне земљама у развоју да се суоче са глобалним променама климе кроз подршку у ограничењу и смањењу гасова са ефектом стаклене баште. Нагласила је, да како би се испунили захтеви из Париза започета је израда Националног програма прилагођавања на измењене климатске услове у оквиру пројекта унапређење средњорочног и дугорочног планирања мера прилагођавања на измењене климатске услове у Републици Србији. Пројекат финансира Зелени климатски фонд а имплементациона агенција је Програм УН за развој. Овај пројекат спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Такође Министарство је учествовало у изради оквирног документа Републике Србије за издавање зелених обвезница на међународном финансијском тржишту. Истакла је да би се повећала отпорност сектора пољопривреде на климатске промене Министарство у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду УН реализује пројекат јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде. Предвиђено је да овај пројекат траје до 2024-те године, а циљ је унапређење капацитета за смањење ризика од елементарних непогода и климатски отпорну привреду Републике Србије, како на националном тако и на локалном нивоу. Такође у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду УН реализује се и пројекат јачања капацитета у Републици Србији за стратешко укључивање приватног сектора у климатско финансирање, који финансира Зелени климатски фонд, са циљем да се и приватни сектор укључи у борбу против климатских промена, као и јачање државних институција које би имале интересе за пројекте Зеленог климатског фонда. Истакла је да се одржива пољопривредна производња и производња хране могу посматрати као управљање екосистемом, односно комплексним односима између земљишта, воде, биљака, животиња, климе и људи.
Јованка Атанацковић, државни секретар Министарства рударства и енергетике подсетилаје на четири донета закона и то: Закон о енергетици, Закон о рударству и геолошким истраживањима, који је увео појам „зеленог рударства“, Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о коришћењу обновљивих извора енергије, по први пут донет у Републици Србији. Поред тога, Министарство рударства и енергетике израђује два важна стратешка акта а то су, национални интегрисани план за енергетику и климу, и стратегија развоја енергетике. Подсетила је и да је усвојена мапа пута декарбонизације.
Ђорђе Милић, помоћник министра Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре подсетио је да се кроз Просторни план Републике Србије ради на спровођењу планова који су везани за климатске промене, а такође и Национална стратегија интегралног одрживог урбаног развоја, у који је инкорпориран циљ број 11 што подразумева развој градова и заједница. Указао је на важност сарадње ресорних министарстава по питању проблема који се тичу климатских промена. Нагласио је и да у новом нацрту просторног плана Републике Србије, климатске промене и њихов утицај заузимају врло важно место.
Ивана Вилотијевић, секретар Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда истакла је да се активно ради на смањивању негативних ефеката климатских промена, пре свега кроз три стратешка документа: Програм заштите животне средине, Акциони план адаптације на климатске промене са процентом рањивости и Акциони план за развој система за даљински систем грејања у Граду Београду.Такође, Град Београд има усвојене и Акционе планове: „Зелени град“, Акциони план за одржавање енергије и климу. Поред поменутих докумената, Град Београд је усвојио и нови, локални План управљања отпадом, за период од 2021. до 2031. године. Затим, у погледу квалитета животне средине, усвојена су два важна документа и то 2011. године, Стратегија пошумљавања Града Београда, и 2016. године, План квалитета ваздуха. Истакла је да Град Београд има дугогодишњи проблем неадекватног одлагања несанитарног отпада у Винчи, што је за последицу имало чињеницу да је око четири милијарде кубика слободног метана отишло у атмосферу и око 90 хиљада метара кубних загађене воде у водотокове, пре свега у Дунав. У оквиру усвојеног Плана управљања отпадом у Граду Београду, санитарна депонија је почела са радом у августу ове године, затим изграђено је постројење за прераду грађевинског отпада које је потпуна новина за Град Београд. Затим, изграђена је депонија за инертан отпад, а фабрика за процену воде би до краја ове године требало да почне са радом. Оно што је најбитније, а тиче се овог пројекта, јесте чињеница да се врши искоришћење комуналног отпада у енергетске сврхе. Постројење под називом „Енергана“, када буде у потпуности пуштена у рад, што је по плану новембар месец 2022. године, учествоваће са 8% у топлотној енергији града Београда и са 5% у електричној енергији. Истакла је да ће поменута енергија бити произведена од прерађеног комуналног отпада који је до сада завршавао на депонијама, ослобађајући велике количине загађења у атмосферу и воду. Количина угљендиоксида која се буде ослобађала из „Енергане“ на годишњем нивоу износиће око 90 хиљада тона, док просечна термоелектрана за исту количину енергије за исти период ослободи око 400 хиљада тона. Рециклажа је повећана за 50% у посладње три године, такође је било свега пет аутомобила на електрични погон док их сада има 240, угашене су 24 котларнице из јавног система, топлане су до сада уградиле више од 1500 индивидуалних котларница. Што се тиче пошумљавања, Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда је до сада пошумио преко хиљаду хектара шумског земљишта Града Београда, и у те сврхе искоришћено је 250 хиљада шумских садница, 100 тона семена, три хиљаде дрворедних садница, и у сарадњи са ЈКП „Зеленило“ још 67 хиљада дрворедних садница. Напоменула је и да се реализују различити појединачни пројекти и то: Примена адаптивних мера на прилагођавање шумских екосистема, спровођења мера адаптације на климатске промене, „Урбани џепови“, „Плаво –зелени коридори“, апликација „Моје дрво“ итд. Такође, обезбеђен је Приручник о енергетској ефикасности у стамбеним зградама.
Дубравка Филиповски, координатор неформалне Зелене посланичке групе, истакла је, да je потреба за зеленим дијалогом у Републици Србији, као и ширим политичким консензусом у зеленим политикама препозната као веома важна. Навела је да је основни циљ да теме одрживог развоја и заштита животне средине буду високо на агенди државног приоритета. Такође, Зелена посланичка група је поставила и одређене приоритете у свом раду, а односе се на праћење инплементације „Зелене агенде“, подизање свести грађана о заштити животне средине, као и рад на више пројеката.
У другом делу јавног слушања говорили су: Нада Лазић, специјални саветник за одрживи развој, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Горан Пејановић, помоћник директора, Сектор националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену ризика елементарних непогода, Републички хидрометеоролошки завод, Данијела Божанић, климатолог, проф. др Ратко Кадовић и проф. др Василије Исајев, Универзитет у Београду.
Нада Лазић, специјални саветник за одрживи развој у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, је истакла да се ово министарство поред људских и мањинских права бави и питањима циљева одрживог развоја, полазећи од тога да је Уставом загарантовано право сваког грађанина да има здраву животну средину. Подсетила је присутне да је претходна Влада формирала радну групу састављену од представника свих министарстава која се бавила питањима одрживог развоја, а да је у мандату актуелне Владе ова радна група у формирању, што значи да није започела са радом. Затим је изнела да представници Министарства за људска и мањинска права, у читавој Србији држе презентације о циљевима одрживог развоја (прошле недеље презентације су биле у Нишу, Лесковцу, Врању и Бујановцу). Наиме, Министарство је свим локалним самоуправама послало упитнике о томе да ли имају израђене планове развоја, и да ли имају жељу да се у њиховим општинама одржи едукација о циљевима одрживог развоја. Одговор локалних самоуправа је био позитиван, те је ово министарство кренуло у обилазак свих округа ради држања презентација о циљевима одрживог развоја. Истакла је да је одрживи развој визија света до 2030. године, која представља крај сиромаштва и начин да се заштити животна средина и обезбеди живот свих људи у миру и просперитету. У питању су три стуба циљева одрживог развоја која су дефинисана Агендом 2030 која је усвојена у Уједињеним нацијама 2015. године. Република Србија је прихватила ове циљеве, који нису обавезујући у смислу одређених санкција због непримењивања, али се Влада руководи чињеницом да ако је држава прихватила одређене обавезе онда мора и да их спроводи. У Агенди 2030 је дефинисано 17 циљева и 169 подциљева. За данашње јавно слушање су посебно су важни циљеви: циљ број седам који се односи на доступну и обновљиву енергију, циљ број 13 који подразумева борбу против климатских промена и њихових последица и циљ 15, који је повезан са конференцијом у Глазову, где је дефинисано да ће се посебна пажња посветити заштити шума, а то је заштита екосистема. С обзиром на то да су се у овом министартву највише бавили практичнм локализацијом циљева одрживог развоја, препорука би била да све локалне заједнице треба да спроводе ове циљеве по плановима регионалног развоја, а пре свега да их прилагоде за своје средине, да подигну ниво свести грађана о циљевима одрживог развоја, да ураде агенду локалног одрживог развоја, као и да планирају наредне кораке у смислу спровођења ових циљева као и праћења те реализације.
Горан Пејановић, помоћник директора Сектора националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену ризика елементарних непогода у оквиру Републичког хидрометереолошког завода, је истакао да је Република Србија члан Светске метереолошке организације, и да поседује 28 главних метереолошких станица које учествују у међународној размени климатолошких података и 250 падавинских мерних станица. Та мерења су показала да се глобална температура ваздуха повећава за 1,1 степен сваких 30 година, а светског океана за 0,5 степени за исти период. Од 2000. године у Србији је регистровано 13 од 15 најтоплијих година. Када су у питању сезонске и годишње падавине, у Србији је препознат својеврстан екстрем, тачније уочава се или пораст или смањење укупних падавина. У претходних 20 година у Србији је регистровано шест великих суша, са просеком на сваке три године. Примећен је јачи интензитет суша, поплава и пожара. Нагласио је да су најважније активности Хидрометереолошког завода управо део мреже Регионалних климатских центара Светске метереолошке организације за регион шест, који обухвата Европу и Блиски Исток. Такође, овај завод учествује и у процени ризика од катастрофа која је у надлежности МУП-а, и на пројекту унапређења средњерочног и дугорошног планирања мера адаптације на измењене климатске услове у Републици Србији, у сарадњи са МУП-ом.
Данијела Божанић, климатолог је истакла да не треба раздвајати климатске промене и економију. Пракса је показала последњих 20 година да се читава глобална економија заснивала и фокусирала на циљеве одрживог развоја, тачније на смањење емисије штетних гасова. У преходне две деценије, у Европи су покренуте многе иницијативе којима је циљ био сређивање еколошке ситуације (смањење коришћења угља за грејање и одржива пољопривреда итд.). Србија је потписница многих споразума у сфери заштите животне средине, па и документа са 26. конференције Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе, која је одржана у новембру 2021. године у Глазгову. У документу са ове конференције је јасно дефинисано да се мора спровести нулти степен загађености до 2030. године. Обавеза Републике Србије проистиче из споразума у Паризу из 2016. године, који представља покушај да се емисија штетних гасова сведе на минимум, као и да се зауставе климатске промене. Обавезе се огледају у достављању петогодишњих извештаја, чији саставни део треба да буду ревидирани циљеви одрживог развоја и Стратегија о смањењу утицаја емисије штетних гасова. Испуњење ових обавеза, за Републику Србију практично значе новац, тачније добијање средстава из фондова Европске уније за те намене. То је разлог због чега су области заштите животне средине и економије нераскидиво повезане. Да би дочарали како то у пракси изгледа, неопходно је поменути чињеницу да индустријски развијене земље на годишњем нивоу издвајају преко 100 милијарди долара за земље у развоју до 2025. године.
Проф. др Ратко Кадовић, професор Универзитета у Београду је подсетио да је 1996. године, научна заједница одржала научни скуп у Атланти, где су се искристалисале четири најважније области које ће бити актуелне у 21. веку, а једна од тих тема су и растући проблеми у заштити животне средине на глобалном нивоу. Те проблеме је професор дефинисао као преламање глобалног загревања и климатских промена, као и производња здраве хране, тачније, области које представљају услов опстанка човечанства. На том скупу, научна заједница је дошла до закључка да су климатске промене директна последица технолошког развоја. Као пример је навео да се од 19. века, коришћење природних ресурса повећало на преко 170 %, а повећање економског развоја се мери на преко 60 %. Климатске промене су нарочито изражене у земљишту, водним токовима и шумама. Због тога ће значајна средства морати да буду опредељена за адаптацију ових природних ресурса (суше, пожари, топлотни таласи, поплаве, нарочито бујичне поплаве), тако да ће урбани живот морати да се прилагоди све чешћим екстремним временским приликама. Због свега тога, наша научна заједница је направила пројекат 2010. године, који је реализован у току 2011. и 2012. године, о чему је већ било речи на овом скупу. Резултати су представљени у публикацији „Изазови климатских промена у Републици Србији“, која на жалост није доведена до краја и није приказана јавности. У овај пројекат је Република Србија уложила скоро 13 милиона евра, што из буџета, што из кредита, те је за очекивати да ће се пројекат спровести до краја и публикација угледати светлост дана.
Најављујући наредног говорникa, председник Одбора проф. др Љубинко Ракоњац је констатовао да ако не можемо зауставити климатске промене, онда треба упоредо са процесом успоравања емисије гасова са ефектом стаклене баште да радимо на пошумљавању, имајући у способност шума да апсорбују угљен диоксид.
Проф. др Василије Исајев упознао је скуп са резултатима које су више деценија водиле три основне научне институције задужене за шумарство у Србији, а то су: Шумарски факултет Универзитета у Београду, Институт за шумарство, Београд и Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад. Изнео је опште параметре везане за шумске екосистеме у Србији. Укупна површина шума у Србији износи око 2,5 милиона хектара, односно 27% укупне територије, што је мање од европског просека, и тенденција је да се пошумљавањем дође до 40 процената укупне територије. Површина шума којима управљају јавна предузећа, и то „Србија шуме“ и „Војводина шуме“ износи око 1.370.000 хектара, док осталим шумским површинама управљају приватни власници и друга друштвена предузећа. У том погледу нарочито треба истаћи пет националних паркова Републике Србије. Истакао је да је Западни Балкан један од 32 центара биодиверзитета света и да је овај део Европе и света изузетно значајан за очување богатства света у биодиверзитету. Указао је на утицај климатских промена на пољопривреду, шумарство и природне екосистема и посебно нагласио раст средње температуре ваздуха, које ће за последицу имати померање климатских, а услед тога и вегетацијских зона, како по географској ширини ка половима, тако и по надморској висини. При томе би температура само за један степен условила померање вегетације, биљних и животињских заједница за 200 до 300 километара, и уколико се нешто не предузме, за 30 година се може очекивати да ће Београд имати климу данашњег Солуна. Нагласио је да технологија пошумљавања није просто и пуко сађење садница по терену, него један од биотехнички најзахтевнијих поступака. Посебна пажња за израду пројекта пошумљавања, у правцу повећања шумовитости, усмерена је на производњу семеног и садног материјала за потребе пошумљавања, при чему устаљену методу рада у постојећим шумарским расадницима треба променити из конфекцијске производње у правцу производње дефинисаног наменског садног материјала. Реакцију шумских екосистема на климатским променама треба картирати, при чему посебно нагласити климатске промене у делу падавина, њиховом распореду ружа и ветрова и посебно количинама падавина у вегетацијском периоду (април, октобар). Истакао је да ће будуће пошумљавање, преко контаминације полена, утицати на постојећи биодиверзитет не само биљака него и животиња. Значај промене климе треба усмерити у научним институцијама, биолошким, шумарским и пољопривредним, у правцу синтезе културних таксона за услове измењене климе, са посебним акцентом на појаве корова, инвазивних врста инсеката и биљних болести. Нагласио је да треба иницирати и формирати, на бази постигнутих резултата, један национални пројекат који ће окупити научне и стручне релевантне институције, припремљен уз финансијску подршку Министарства за науку и технолошки развој, формиран методски и организационо, а имајући у виду закључак из Глазгова да су не мала средства издвојена за подршку активностима на нивоу света односно Европе, за редукцију климатски неповољних промена.
У дискусији су учествовали: Гордана Лазаревић, из Европског покрета у Србији и бивши помоћник министра финансија за планирање и програмирање, Јелена Танасковић, државни секретар, Министарство заштите животне средине, Гордана Грујић из удружења Оаза и проф. др Александар Јововић, Универзитет у Београду.
Гордана Лазаревић је истакла да се мора изградити нова филозофија развоја, што подразумева боље управљање природним ресурсима и рециклирање. Истиче да је неопходан обједињени напор да би се створила стратегија развоја и одговора на климатске промене.Такође истиче да постоји дуги рок финансирања и да би јасно требало рећи грађанима колика средстава из буџета ће одлазити на одговор за климатске промене. Сматра да треба укључити и приватни сектор и приватне банке, да је потребно преиспитати колико средстава може да се издвоји за ове потребе, да се сачини план, како би Министарство финансија знало дугорочне планове. Наглашава, да је важно образовање људи и комуникација са грађанима, јер је присутан страх код људи који раде у традиционалним индустријама, који се питају шта ће бити са тим пословима, те да би било добро да се оснују саветодавни одбори, ради давања савета код увођења нових технологија и припрема за измењену будућност.
Јелена Танасковић, државни секретар, кратко се осврнула на дискусије и истакла да након што се донесе одлука о сценарију у смислу стратегије са акционим планом, што се очекује већ следеће године, моћи ће да се говори о финансијском аспекту као и о рочности, о ономе што може да се уради до 2030, односно до 2050. године. Истакла је да у Министарству заштите животне средине постоје три кредитне линије. Једна на 300 милиона евра за изградњу канализационе мреже и изградњу пречистача за прераду отпадних вода, друга је на 150 милиона евра Европске банке за обнову и развиј, за изградњу осам рециклажних центара, и трећа на 20 милиона евра за замену читаве топлане у Крагујевцу као и чишћење депоније.
Гордана Грујић, из удружења Оаза, сматра да би више пажње требало посветити једном од процеса који се дешава у Војводини, а то је стварање такозваних сланих земљишта. Од укупне територије Војводине покривеност сланим земљиштима је 10%, која настају под утицајем аридне климе која се констатује у последњих 30 година.Такође истиче да би требало донети планове поводом управљања сушом, планове управљања ризиком од поплава, с обзиром на то да су то кључни климатски догађаји, који ће се збивати у наредном периоду. У погледу пошумљавања, нагласила је да је јако важно како се пошумњава, те је истакла да би Министарство за заштиту животне средине требало више да комуницира са научним и стручним, као и цивилним сектором.
Александар Јововић наглашава да климатске промене генерално нису довеле до загађења ваздуха већ да су их само оголиле. Нагласио је да оно што се дешава у Глазгову и око Глазгова, у ствари није борба против климатских промена већ једна потпуно нова, убрзана и озваничена технолошка, паметна, циркуларна и иновативна револуција. Сматра да Србија у погледу иновативних циркуларних стратешких одлука стоји далеко, да су потребна озбиљна улагања у научно истраживачки рад, улагање у стручне људе, да треба да се занемаре лични интереси, како би се у неком кратком временском периоду ова земља померила унапред, имајући у виду да смо ушли у нову технолошку револуцију.
У завршном обраћању председник Одбора, проф. др Љубинко Ракоњац је истакао да је у протеклом периоду пре 2000-те године, степен шумовитости Србије повећан са 19% на 28% захваљујући омладинским радним акцијама. Зато сада поздравља програм Министарства заштите животне средине, који издваја средства локалним самоуправама за пошумљавање. Нагласио је и важност иницијативе Отворени Балкан, јер је повезивање и сарадња са земљама у региону и заједничко деловање у решавању проблема, као и проблема емисије гасова сa ефектом стаклене баште, гаранција да оно што ми будемо урадили неће бити анулирано неким великим емисијама у региону. Указао је на то да је Србија достигла напредни ниво у спровођењу уредби о материјама које оптерећују озонски омотач и другим гасовима са ефектом стаклене баште, те да је циљ Закона о климатским променама, који је донет у марту 2021. године, јесте стварање правног основа за успостављање системског мониторинга и извештавања о емисијама са ефектом стаклене баште. Србија је ратификовала Оквирну конвенцију УН-а о промени климе и Споразум из Париза, и сагласно томе Србија је планирала да смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште, а крајњи циљ је да се избегну промене климе на глобалном нивоу. На крају је апострофирао да је Влада уврстила у своје приоритете заштиту животне средине, што јасно проистиче из Закона о буџету који је усвојен у овој години, те да ово улагање државе треба поштовати.
Снимак јавног слушања можете погледати ОВДЕ
Јавном слушању су присуствовали: председник Народне скупштине Ивица Дачић, чланови Одбора за заштиту животне средине: проф. др Љубинко Ракоњац, председник Одбора, Жарко Богатиновић, заменик председника Одбора, Марија Тодоровић, Томислав Јанковић, Невенка Костадинова, Весна Ивковић и Самира Ћосовић; чланови Зелене посланичке групе: Љубиша Стојмировић, Милија Милетић, Братимир Васиљевић, Ненад Крстић, Бојан Торбица, Босиљка Срдић, Младен Бошковић, Ненад Митровић и Славиша Булатовић; чланови Одбора за пољопривреду, водопривреду и шумарство: Дијана Радовић и Горан Ковачевић.
Учесници јавног слушања били су представници: Министарства за заштиту животне средине и то Сара Павков, шеф кабинета и посебни саветник, Сандра Докић, помоћник министра, Драгана Радуловић, начелник Одељења за климатске промене; представници Министарства рударства и енергетике: Јованка Атанацковић, државни секретар, Маја Матија Ристић, в.д. секретара, Љубо Маћић, саветник потпредседника Владе, Биљана Рамић, виши саветник; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде: Драгана Дробњак, Група за праћење утицаја промене климе на сектор пољопривреде, Тања Јовановић, сарадник државног секретара; представници Агенције за заштиту животне средине: Маја Крунић Лазић, самостални саветник Одсек за индикаторе и извештавање, Ивана Дукић, руководилац Групе за инвентаре загађујућих материја у ваздуху; Гордана Лазаревић, експерткиња за ИПА фондове; Завода за заштиту природе Србије: Марија Трикић, стручни сарадник; Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине: Душан Шпановић, заменик покрајинског секретара; Покрајински завод за заштиту природе: Наташа Шарић, в. д. директор; Машински факултет, Универзитет у Београду: проф. др Александар Јововић; Пољопривредни факултет: проф. др Радмило Пешић; Географски факултет: Иван Новковић; Институт за нуклеарне науке „Винча“: др Милена Јовашевић Стојановић и Мирјана Ђујић; Програмски директор РЕС фондације: Александар Мацура; Природно математички факултет, Нови Сад: др Стеван Савић и Драган Милошевић; Привредна комора Србије: Данијела Софронијевић, виши саветник у Центру за животну средину, техничке прописе, квалитет и друштвену одговорност и Небојша Вранеш; „Војводина шуме“ Петроварадин: др Миљан Велојић, самостални стручни сарадник за сертификацију шума и животну средину; ЈП „Србија шуме“: Гордана Јанчић, помоћник извршног директора Сектора за шумарство и заштиту животне средине; ЈП „Србија воде“: Биљана Савић, главни инжењер за акумулације; ЈКП „Зеленило – Београд“: Наташа Шишаковић, извршни директор за оперативне послове; ЈКП „Градска чистоћа“: др Александар Лучић, председник надзорног Одбора; Електропривреда Србије: Радош Чабаркапа, шеф службе за подршку планирању и анализи остварења планова, Милена Ђаконовић, шеф службе за заштиту животне средине, Јелена Благојевић, Сектор за односе с јавношћу; Национални парк „Тара“: Драгић Караклић, директор и Милица Томић, заменик директора; Национални парк „Ђердап“: Милош Мишовић, стручни сарадник за опште и правне послове; NALED: Данило Радичевић, сарадник за регулаторну реформу у јединици за животну средину; Национални конвент о ЕУ : Ана Милинковић, Центар за одрживи развој; Зелена столица: Ана Митић – Радуловић, Милош Ђајић; Млади истраживачи Србије: Тања Петровић, извршни директор; „ОАЗА“: Гордана Грујић; Удружење „Винчански неолит“: Слободан Добрић, председник удружења; ЦЕКОР: Пера Марковић; Фондација БФПЕ за одговорно друштво: Лидија Радуловић, програмска координаторка и Лука Миловановић, програмски асистент; Еколошки покрет општине Стара Пазова „Екосан“: Мирјана Домоњи; представници УНДП-а: Ненад Гршић, Дражен Маравић; Швајцарска канцеларија за сарадњу: Петар Василев и Мелина Папагеоргиу Триполини; Душан Васиљевић,Western Balkans Consulting Global group, Маја Милошевић Милојић и Слађан Ђикић.