Klimatske promene su najveći globalni izazov
Mreža organizacija „Zelena stolica“ je sprovela istraživanje „Šta građani Srbije misle o klimatskim promenama?“. Istraživanje je realizovano u periodu od 15. jula do 15. avgusta 2023. godine. U istraživanju je učestvovalo 1.130 onlajn ispitanika.
Glavni nalazi istraživanja govore da tri četvrtine ispitanica i ispitanika kao najveći globalni izazov s kojim se čitav svet danas suočava vide klimatske promene. Više od dve trećine anketiranih oseća direktne posledice i smatra da klimatske promene utiču na njihov svakodnevni život. Zagađenje vazduha dve trećine anketiranih vidi kao najčešću posledicu izmenjenih klimatskih uslova u Srbiji, kako na lokalnom tako i nacionalnom nivou.
Ispitanici i ispitanice nisu zadovoljni naporima koje država Srbija ulaže u borbu s klimatskim promenama. Takođe nisu zadovoljni ni zalaganjem svojih jedinica lokalne samouprave. Preko polovine anketiranih vidi državne institucije kao najodgovornije za bavljenje izmenjenim klimatskim uslovima.
Dobra vest je da skoro polovina ispitanika i ispitanica smatra da pridruživanje Srbije Evropskoj uniji može da pomogne u borbi protiv klimatskih promena.
Što se informisanosti tiče gotovo svi ispitanici i ispitanice čuli su za termin „klimatske promene“. Polovina ispitanika i ispitanica smatra sebe dovoljno informisanim o ovoj važnoj temi. Dve trećine ispitanika i ispitanica veruje u naučne podatke o klimatskim promenama.
Četiri petine anketiranih smatra da je „čovek najzaslužniji za nastanak klimatskih promena“. Smatraju takođe da je Srbija malo više pogođena klimatskim promenama od zemalja u okruženju. Četiri petine ispitanika je lično zabrinuto zbog uticaja klimatskih promena.
Zabrinjavajući podatak je da je samo jedna trećina ispitanika aktivna u nekoj organizaciji civilnog društva u svojoj lokalnoj samoupravi!
Istraživanje je realizovano kao aktivnost na projektu „Gradovi spremni za klimatske promene“ mreže Zelena stolica okviru programa EKO-SISTEM – Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).