Mešanje baba i žaba
„Zašto čvrstom otpadu nije mesto u kanalizacionoj mreži“
Reklo bi se da nema potrebe za ovakvim pitanjima, ali da li ste ikada razmišljali o tome šta sve čini sistem gradske kanalizacije i koje su njene osnovne funkcije?
Prema članu 6. „Odluke o odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda sa teritorije grada Beograda“ službeni list grada Beograda (br 6/2010; 29/2014; 29/2015; 85/2020) „gradska kanalizacija je sistem komunalnih objekata, uređaja, instalacija, opreme i postrojenja koji služe za sakupljanje, uklanjanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje atmosferskih i otpadnih voda (u daljem tekstu: komunalni objekat kanalizacije) i predstavlja tehničko-tehnološku celinu. Tehničko jedinstvo sistema gradske kanalizacije ostvaruje se povezivanjem objekata i uređaja za sakupljanje, uklanjanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje atmosferskih i otpadnih voda na određenom području. Tehnološko jedinstvo sistema gradske kanalizacije ostvaruje se kroz zajednički i koordinirani rad objekata i uređaja za odvođenje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda, optimalno kombinovanje njihovog rada i kapaciteta, kao i kroz jedinstveno upravljanje na određenom području.“
Otpad u kanalizacionom sistemu
Predmet rada pomenute gradske kanalizacije je VODA, podeljena na atmosfersku i otpadnu vodu. Tu nastaje ključni problem odnosno tema ovog bloga. Naime, poslednje 3-4 godine primetan je osetan porast količine čvrstog otpada u vodama koje tretira Beogradska kanalizacija. Beogradska kanalizacija je veliki i složen sistem, koji pokriva preko 180km2, čini ga preko 2.000km cevi sa 52 crpne stanice. Kao takav kanalizacioni sistem ne sme da bude ugrožen u smislu funkcionalnosti u bilo kom slučaju, u suprotnom izgubili bi ono „gradsko“ u gradu.
Nažalost, upravo to ugrožavanje rada kanalizacije, dešava se nagomilavanjem čvrstog otpada u kanalizacionim cevima. Uzročnici su, pogledajmo se u oči, svi mi – stanovnici našeg lepog grada koji smatraju da sve što nije za prostoriju u kojoj se nalaze, a kontejner gradske čistoće je daleko odmah nađe put do kanalizacione mreže. A iz kanalizacionih cevi se izvlači svakakav otpad za koji se često pitate, pa kako je moguće da je ovo završilo u kanalizaciji – od čepova nastalih ubavanjem velike količine papirnog materijala (ubrusa, dečijih pelena…), kućnih ljubimaca, drvene građe… do čak i neverovatno automobilskih guma.
Količina otpada u sistemu
Tokom samo 3-4 nedelje iz kanalizacione mreže na pojedinim slivovima gradske kanalizacije izdvoji preko 5m3 oceđenog čvrstog materijala. Ova količina predstavlja ozbiljan problem u nastajanju i sa kojim se treba što pre suočiti. Promene ovakve prakse su neophodne kako bi se nakon dužeg vremenskog perioda stekli bolji rezultati, a to je prestanak korišćenja kanalizacone infrastrukture za odvođenje voda za nešto za šta nije namenjena. Problem u sebi ima dva dela – pre svega otpad kome nije mesto u cevima, a zatim i sve kraće vremenske intervale u kojima se on taloži.
Do pre 3-4 godine, količina materijala koja se vadila iz cevi nakupljala se u intervalu od oko 6 nedelja, danas sa duplo kraćim vremenskim periodom redovnog čišćenja vreme je da se zapitamo čemu težimo.
Uzroci su poznati: urbanizacija, nova gradnja, povećanje broja stanovništva, ali i ono na šta se prvo može i treba uticati – navike koje treba menjati.
Svi možemo doprineti
A kako promeniti dugogodišnje zanemarivanje dela kanalizacije koji ne vidimo, ali koji i pored toga što sve više ponašanjem i navikama odmažemo i dalje funkcioniše?
Jedan je svakako podizanje svesti javnosti, da razumeju da iako su otpadne vode, kanalizacione vode da bi ušle u (planirano) postrojenje za prečišćavanje moraju biti određenog kvaliteta (odnosno isunjavati određene biološko-hemijske parametre). A svedoci smo da se baca sve i svašta u kanalizaciju, ali i reke, pod parolom „odneće voda sve“, ali neće. Nagomilavanje čvrstog otpada kome mesto nije u kanalizaciji izaziva probleme u nagomilavanju otpada na obalama reka čime se efekat prirodnog oticanja smanjuje. To već danas jasno vidimo.
Primena novih tehnoloških rešenja u objektima koji svojom funkcijom mogu da predtretmanom u vidu usitnjavanja otpada tipa maramice, ubrusi… imaće direktan uticaj na povećanje protočnosti i sprečavanju nagomilavanja materijala u cevima kanalizacionog sistema i omogućavanju obavljanja osnovnih zadataka kanalizacije u urbanim sredinama.
Obzirom na vrstu otpada koji nalazimo u kanalizacionoj mreži (uglavnom kućni i komercijalni otpad, po definicijia Agencije za životnu sredinu Republike Srbije) jedini način borbe je preventivan kako bi se sprečile posledice uzrokovane povećanjem količine čvrstog materijala u kanalizacionoj mreži. Posledice nečinjenja videće se u poteškoćama u radu celog sistema što direktno utiče na kvalitet života i na životnu sredinu, naročito oko izliva kanalizacije u reke. Na ovim mestima sve se više srećemo sa nagomilavanjem otpada i smanjivanjem oticanja, što dovodi do istaložavanja materijala koje za posledicu dovodi do lokalnih eko katastrofa.
Obrazovanje
Obrazovanje – kontinuirano i svih građana, upoznavanje sa gradom ispod grada, izrada i primena strožijih tehničkih uslova za priključenje na kanalizadionu mrežu sa pojačanom kontrolom i posledično politikom, a pre svega primena postojećih zakona. Sve to, dovešće do smanjenja negativnog uticaja koji građani bacanjem svega i svačega u kanalizaciju imaju na ceo sistem koji im pripada i predstavlja sastavni deo života u urbanim sredinama.
Predrag Tasić
dipl. maš. inž.