Мешање баба и жаба
„Зашто чврстом отпаду није место у канализационој мрежи“
Рекло би се да нема потребе за оваквим питањима, али да ли сте икада размишљали о томе шта све чини систем градске канализације и које су њене основне функције?
Према члану 6. „Одлуке о одвођењу и пречишћавању отпадних вода са територије града Београда“ службени лист града Београда (бр 6/2010; 29/2014; 29/2015; 85/2020) „градска канализација је систем комуналних објеката, уређаја, инсталација, опреме и постројења који служе за сакупљање, уклањање, одвођење, пречишћавање и испуштање атмосферских и отпадних вода (у даљем тексту: комунални објекат канализације) и представља техничко-технолошку целину. Техничко јединство система градске канализације остварује се повезивањем објеката и уређаја за сакупљање, уклањање, одвођење, пречишћавање и испуштање атмосферских и отпадних вода на одређеном подручју. Технолошко јединство система градске канализације остварује се кроз заједнички и координирани рад објеката и уређаја за одвођење и пречишћавање атмосферских и отпадних вода, оптимално комбиновање њиховог рада и капацитета, као и кроз јединствено управљање на одређеном подручју.“
Отпад у канализационом систему
Предмет рада поменуте градске канализације је ВОДА, подељена на атмосферску и отпадну воду. Ту настаје кључни проблем однoсно тема овог блога. Наиме, последње 3-4 године приметан је осетан пораст количине чврстог отпада у водама које третира Београдска канализација. Београдска канализација је велики и сложен систем, који покрива преко 180км2, чини га преко 2.000km цеви са 52 црпне станице. Као такав канализациони систем не сме да буде угрожен у смислу функционалности у било ком случају, у супротном изгубили би оно „градско“ у граду.
Нажалост, управо то угрожавање рада канализације, дешава се нагомилавањем чврстог отпада у канализационим цевима. Узрочници су, погледајмо се у очи, сви ми – становници нашег лепог града који сматрају да све што није за просторију у којој се налазе, а контејнер градске чистоће је далеко одмах нађе пут до канализационе мреже. А из канализационих цеви се извлачи свакакав отпад за који се често питате, па како је могуће да је ово завршило у канализацији – од чепова насталих убавањем велике количине папирног материјала (убруса, дечијих пелена…), кућних љубимаца, дрвене грађе… до чак и невероватно аутомобилских гума.
Количина отпада у систему
Током само 3-4 недеље из канализационе мреже на појединим сливовима градске канализације издвоји преко 5м3 оцеђеног чврстог материјала. Ова количина представља озбиљан проблем у настајању и са којим се треба што пре суочити. Промене овакве праксе су неопходне како би се након дужег временског периода стекли бољи резултати, а то је престанак коришћења канализацоне инфрaструктуре за одвођење вода за нешто за шта није намењена. Проблем у себи има два дела – пре свега отпад коме није место у цевима, а затим и све краће временске интервале у којима се он таложи.
До пре 3-4 године, количина материјала која се вадила из цеви накупљала се у интервалу од око 6 недеља, данас са дупло краћим временским периодом редовног чишћења време је да се запитамо чему тежимо.
Узроци су познати: урбанизација, нова градња, повећање броја становништва, али и оно на шта се прво може и треба утицати – навике које треба мењати.
Сви можемо допринети
А како променити дугогодишње занемаривање дела канализације који не видимо, али који и поред тога што све више понашањем и навикама одмажемо и даље функционише?
Један је свакако подизање свести јавности, да разумеју да иако су отпадне воде, канализационе воде да би ушле у (планирано) постројење за пречишћавање морају бити одређеног квалитета (односно исуњавати одређене биолошко-хемијске параметре). А сведоци смо да се баца све и свашта у канализацију, али и реке, под паролом „однеће вода све“, али неће. Нагомилавање чврстог отпада коме место није у канализацији изазива проблеме у нагомилавању отпада на обалама река чиме се ефекат природног отицања смањује. То већ данас јасно видимо.
Примена нових технолошких решења у објектима који својом функцијом могу да предтретманом у виду уситњавања отпада типа марамице, убруси… имаће директан утицај на повећање проточности и спречавању нагомилавања материјала у цевима канализационог система и омогућавању обављања основних задатака канализације у урбаним срединама.
Обзиром на врсту отпада који налазимо у канализационој мрежи (углавном кућни и комерцијални отпад, по дефиницијиа Агенције за животну средину Републике Србије) једини начин борбе је превентиван како би се спречиле последице узроковане повећањем количине чврстог материјала у канализационој мрежи. Последице нечињења видеће се у потешкоћама у раду целог система што директно утиче на квалитет живота и на животну средину, нарочито око излива канализације у реке. На овим местима све се више срећемо са нагомилавањем отпада и смањивањем отицања, што доводи до исталожавања материјала које за последицу доводи до локалних еко катастрофа.
Образовање
Образовање – континуирано и свих грађана, упознавање са градом испод града, израда и примена строжијих техничких услова за прикључење на канализадиону мрежу са појачаном контролом и последично политиком, а пре свега примена постојећих закона. Све то, довешће до смањења негативног утицаја који грађани бацањем свега и свачега у канализацију имају на цео систем који им припада и представља саставни део живота у урбаним срединама.
Предраг Тасић
дипл. маш. инж.