NATURA 2000 ne može bez nevladinih organizacija
Iako je za vlasti u Poljskoj bilo jako bitno da se autoput koji bi spajao Varšavu sa baltičkim zemljama izgradi što pre, radovi su trajali dugo. Planirano je da se autoput Via Baltika (Via Baltica) usmeri preko grada Bialistoka (Bialystoka), kroz močvare Biebža (Biebrza) i prašumu Augustov (Augustow). Studija procene uticaja na životnu sredinu nije bila dovoljno dobro urađena. Obzirom da se radilo o potencijalnim Natura 2000 područjima NVO iz poljske su, zajedno sa organizacijama WWF, Brd Lajf (Bird LIfe) i Grinpis (Greenpeace), uradili analizu i predložili alternativnu trasu. Međutim, vlada Poljske nije želela da prihvati ovo alternativno rešenje i angažovala je kompanije da počnu radove. Kada je Poljska postala članica Evropske unije dovršene su procene uticaja na životnu sredinu a urađena je i ocena prihvatljivosti za Natura 2000 područja. Prema mišljenju NVO ove procenu su opet bile nepotpune pa su udružene organizacije poslale žalbu Evropskoj komisiji. Kako je Evropska komisija žalbu ocenila opravdanom pozvala je Poljsku da ispuni zahteve koje nalažu pravne tekovine EU i da zaustavi projekat Via Baltika. Nakon izostanka reakcije vlade Poljske počele su demonstracije građana. Slučaj je završen 2007. godine kada je Evropska komisija izvela Poljsku pred Evropski sud pravde i zaustavljeni su radovi u spornim područjima.
Slučaj Via Baltika se najčešće navodi kao primer uloge koju NVO imaju u ekološkoj mreži Natura 2000.
Možemo reći da NVO imaju veoma značajnu ulogu vezano za Natura 2000 u toku pripreme za članstvo u EU, a i kada država postane članica.Nominacija područja za mrežu Natura 2000, kao što smo objasnili u prethodnom tekstu, se radi na naučnoj bazi. Nominaciju rade stručne naučne institucije. Međutim, često se dešava da država ne nominuje neka područja jer su potencijalno ”konfliktna” sa planovima razvoja ili nekom drugom vrstom interesnih planova. NVO u ovom slučaju treba da imaju spremne argumente i dokažu da to područje ima staništa ili vrste koje su od interesa za EU i treba da bude deo Natura 2000.
Pre nego što postane članica EU država treba da nominuje područja za Natura 2000. Ova područja neće direktno postati deo evropske mreže zaštićenih područja već će se o njima raspravljati na biogeografskim seminarima. Ovi seminari se organizuje za različite biogeogrfske regione (npr. alpski region) i na njima učestvuju i nevladine organizacije koje imaju pripremljenu Šedou (Shadow) listu. NVO Šedou lista bi trebalo da bude potpunija lista područja u zemlji, da obuhvata više područja od liste koju priprema Vlada. Šedou lista mora, naravno, biti naučno zasnovana. Na osnovu ove liste organizacije dokazuju Evropskoj komisiji da neko područje treba da bude deo Natura 2000.
Za uspešan nastup na biogeogrfskim seminarima, ali i za ostale aktivnosti koje NVO treba da rade (kao što su lobiranje, monitoring, transponovanje EU direktiva …) vezano za Natura 2000, bitno je da organizacije budu organizovane i umrežene. U Srbiji imamo mrežu organizacija „Natura 2000 Resursni centar Srbije“ koja okuplja 56 organizacija i već četiri godine se priprema, a i deluje, za uspešno uspostavljanje Natura 2000 u Srbiji.
Mi, u mreži, smo pratili evropske primere (kako dobre, tako i loše prakse NVO) i na osnovu njih, a u skladu sa lokalnim okolnostima, smo do sada:
– imali niz obuka i studijskih poseta tako da imamo dobru teorijsku osnovu;
– pratimo transponovanje direktiva, uočili smo nedostatke u Zakonu o zaštiti prirode vezano za Natura 2000 i preneli smo naše mišljenje institucijama;
– imamo predstavnike u Nacionalnom savetu za Natura 2000 i u radnoj grupi za Natura 2000;
– učestvovali smo na biogeografskom seminaru za Emerald mrežu, koje je neka vrsta pripreme za Natura 2000 seminare;
– učestvujemo u izradi podzakonskih akata (npr Uredba o ekološkoj mreži)
Shvatili smo da je komunikacija o vrednostima ekološke mreže Natura 2000 bitna, stoga su ovi naši prvi blog postovi na veb stranici Zelene poslaničke grupe vezani za Natura 2000. Sledeći tekst ćemo bazirati na brojkama, čisto da motivišemo i one kojima su ekonomski aspekti bitniji da porazmisle o koristima zaštite prirode.
*Ovde možete pogledati prezentaciju Tanje Petrović izvržne direktorke organizacije Mladi istraživači Srbije “Učešće javnosti u odlučivanju” koju je održala na okruglom stolu “Uticaj javnosti na donošenje zakona” održanom 22. aprila u Narodnoj skupštini.