НАТУРА 2000 не може без невладиних организација
Иако је за власти у Пољској било јако битно да се аутопут који би спајао Варшаву са балтичким земљама изгради што пре, радови су трајали дуго. Планирано је да се аутопут Виа Балтика (Via Baltica) усмери преко града Биалистока (Bialystoka), кроз мочваре Биебжа (Biebrza) и прашуму Аугустов (Augustow). Студија процене утицаја на животну средину није била довољно добро урађена. Обзиром да се радило о потенцијалним Натура 2000 подручјима НВО из пољске су, заједно са организацијама WWФ, Брд Лајф (Bird LIfe) и Гринпис (Greenpeace), урадили анализу и предложили алтернативну трасу. Међутим, влада Пољске није желела да прихвати ово алтернативно решење и ангажовала је компаније да почну радове. Када је Пољска постала чланица Европске уније довршене су процене утицаја на животну средину а урађена је и оцена прихватљивости за Натура 2000 подручја. Према мишљењу НВО ове процену су опет биле непотпуне па су удружене организације послале жалбу Европској комисији. Како је Европска комисија жалбу оценила оправданом позвала је Пољску да испуни захтеве које налажу правне тековине ЕУ и да заустави пројекат Виа Балтика. Након изостанка реакције владе Пољске почеле су демонстрације грађана. Случај је завршен 2007. године када је Европска комисија извела Пољску пред Европски суд правде и заустављени су радови у спорним подручјима.
Случај Виа Балтика се најчешће наводи као пример улоге коју НВО имају у еколошкој мрежи Натура 2000.
Можемо рећи да НВО имају веома значајну улогу везано за Натура 2000 у току припреме за чланство у ЕУ, а и када држава постане чланица.Номинација подручја за мрежу Натура 2000, као што смо објаснили у претходном тексту, се ради на научној бази. Номинацију раде стручне научне институције. Међутим, често се дешава да држава не номинује нека подручја јер су потенцијално ”конфликтна” са плановима развоја или неком другом врстом интересних планова. НВО у овом случају треба да имају спремне аргументе и докажу да то подручје има станишта или врсте које су од интереса за ЕУ и треба да буде део Натура 2000.
Пре него што постане чланица ЕУ држава треба да номинује подручја за Натура 2000. Ова подручја неће директно постати део европске мреже заштићених подручја већ ће се о њима расправљати на биогеографским семинарима. Ови семинари се организује за различите биогеогрфске регионе (нпр. алпски регион) и на њима учествују и невладине организације које имају припремљену Шедоу (Shadow) листу. НВО Шедоу листа би требало да буде потпунија листа подручја у земљи, да обухвата више подручја од листе коју припрема Влада. Шедоу листа мора, наравно, бити научно заснована. На основу ове листе организације доказују Европској комисији да неко подручје треба да буде део Натура 2000.
За успешан наступ на биогеогрфским семинарима, али и за остале активности које НВО треба да раде (као што су лобирање, мониторинг, транспоновање ЕУ директива …) везано за Натура 2000, битно је да организације буду организоване и умрежене. У Србији имамо мрежу организација „Натура 2000 Ресурсни центар Србије“ која окупља 56 организација и већ четири године се припрема, а и делује, за успешно успостављање Натура 2000 у Србији.
Ми, у мрежи, смо пратили европске примере (како добре, тако и лоше праксе НВО) и на основу њих, а у складу са локалним околностима, смо до сада:
– имали низ обука и студијских посета тако да имамо добру теоријску основу;
– пратимо транспоновање директива, уочили смо недостатке у Закону о заштити природе везано за Натура 2000 и пренели смо наше мишљење институцијама;
– имамо представнике у Националном савету за Натура 2000 и у радној групи за Натура 2000;
– учествовали смо на биогеографском семинару за Емералд мрежу, које је нека врста припреме за Натура 2000 семинаре;
– учествујемо у изради подзаконских аката (нпр Уредба о еколошкој мрежи)
Схватили смо да је комуникација о вредностима еколошке мреже Натура 2000 битна, стога су ови наши први блог постови на веб страници Зелене посланичке групе везани за Натура 2000. Следећи текст ћемо базирати на бројкама, чисто да мотивишемо и оне којима су економски аспекти битнији да поразмисле о користима заштите природе.
*Овде можете погледати презентацију Тање Петровић извржне директорке организације Млади истраживачи Србије “Учешће јавности у одлучивању” коју је одржала на округлом столу “Утицај јавности на доношење закона” одржаном 22. априла у Народној скупштини.