“Plava zastava” – više od sertifikacije
Da li plaže sa „Plavom zastavom“ pružaju i više od uživanja u vodi i na obali?
Plaže, marine i operateri “održive” plovidbe sa Plavom zastavom nisu samo mesta koja služe za ponos zajednice i privlačenje turista, svi oni promovišu i zaštitu životne sredine i razvijaju svest o pitanjima životne sredine i održivog razvoja.
Koncept “Plave zastave” pokrenut je 1985. godine u Francuskoj, kada su prve lokalne zajednice na primorju dobile ovo priznanje za poštovanje kriterijuma za tretman otpadnih voda i kvalitet vode za kupanje. Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini u Evropi kao pokretači ovog koncepta 1987. godine predstavlja, u evropskoj godini životne sredine, Evropskoj Komisiji , koncept “Plava zastava” i vizionarski menja ime u Fondaciju za obrazovanje o životnoj sredini, sluteći da će se ideja proširiti i van granica Evrope.
Godine 1987., imamo 244 plaže i 208 marina iz 10 zemalja koje su nagrađene su Plavom zastavom.
Mnoge organizacije i institucije širom sveta postaju zainteresovane da se uključe u program “Plava zastava”, kriterijumi postaju stroži i jedinstveniji. Od 2006. godine uvodi se međunarodni set kriterijuma podržavajući specifične uslove zaštite životne sredine.
Godine 2024. u programu je 51 zemlja i ukupno 5161 plaža, marina i turističkih brodova koji promovišu “održivu” plovidbu.
Plava zastava na Adi Ciganliji
Naporno radimo…
da postanemo vodeći program koji promoviše zdravo obrazovanje o životnoj sredini i održivo upravljanje plažama, marinama i operaterima “održive” plovidbe širom sveta.
Da bi se plaže, marine ili operateri “održive” plovidbe kvalifikovali za “Plavu zastavu”, moraju se ispuniti i održavati strogi obrazovni, bezbednosni kriterijumi i kriterijuma pristupačnosti i zaštite životne sredine. Cilj programa “Plava zastava” je povezivanje javnosti sa životnom sredinom kako bi se podstakli da saznaju više o svom okruženju i doprinesu poboljšanju stanja, posebno u očuvanju biodiverziteta, ekosistema i ekoloških fenomena.
Program “Plava zastava” na razne načine daje doprinos u ispunjavanju Ciljeva održivog razvoja. Obrazovanje o životnoj sredini predstavlja suštinski deo Plave zastave (Cilj 4).
- Jedan od glavnih stubova programa “Plava zastava” je i obrazovanje o održivom razvoju. Pokrenute su mnoge inicijative kojima se razvija svest o održivom razvoju slatkovodnih i morskih područja.
- Kako bi podstakle lokalne vlasti i operateri “održive plovidbe” da postignu visoki nivoi standarda u kvalitetu vode, upravljanju životnom sredinom, obrazovanju o životnoj sredini i bezbednosti kupača i posetilaca, Plava zastava podstiče aktivnosti obrazovanja o životnoj sredini kroz koje ljudi dobijaju svestrano, lokalno važno i relevantno obrazovanje.
- “Plava zastava” je program koji počiva na rodnoj ravnopravnosti, dajući jednak pristup i muškarcima i ženama da se uključe u razumevanje eko-turizma i životne sredine.
Otvaranje kupališne sezone na Adi Ciganliji
Plava zastava u Srbiji
Program Plava zastava se implementira u Srbiji od 2012. godine. Plaža “Savsko jezero”, popularna Ada Ciganlija, je prvi put sertifikovana 2013. godine, periodu do 2024. godine 12 puta je podizana Plava zastava, kao simbol brige za životnu sredinu i bezbednost posetilaca.
Plava zastava promoviše visoke standarde i bazira se na ispunjenosti preko 130 kriterijuma svrstanih u 4 osnovne grupe:
- Obrazovanje i informisanje o životnoj sredini
- Kvalitet vode
- Upravljanje životnom sredinom
- Bezbednost i prateće usluge
Moramo znati da:
- Većina kriterijuma za plaže su imperativni/obavezni, što znači da ih plaža mora ispunjavati kako bi joj bila dodeljena “Plava zastava”
- Su drugi kriterijumi/smernice su preporučljivi, što znači da njihovom ispunjenju treba težiti, ali nisu uslov za dobijanje “Plave zastave”
Da li Srbija može da ima više od jedne plaže sa Plavom zastavom?
Za nove prijave plaža, potrebno je najmanje 20 uzoraka vode u poslednje 1-3 godine, koji su uzeti sa lokaliteta na propisan način i koji zadovoljavaju međunarodne standarde o kvalitetu vode za kupanje. Tokom kupališne sezone samo se na Adi Ciganliji redovno proverava kvalitet vode Savskog jezera od strane ovlašćene institucije Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Ni jedno drugo kupalište u Srbiji ne zadovoljava kriterijume o kvalitetu vode!
Šta je sa marinama?
Marina sa “Plavom zastavom” mora biti marina koja ima ponton ili pristanište za izletničke brodove. Može biti i deo veće luke sa drugim aktivnostima, ukoliko je marina sa “Plavom zastavom” jasno odvojena od drugih aktivnosti u luci. Marine sa “Plavom zastavom” ne smeju otpadne vode ispuštati direktno u vodu!
U Srbji ne postoji marina koja ispunjava ove kriterijume.
Obeshrabrujuće je da se u Srbiji manje od 10% otpadnih voda prečišćava. Otpadne vode se ispuštaju direktno u reku, bez ikakvog tretmana!
Svi operateri koji pružaju turističke usluge motornim plovilima, kojima upravlja kvalifikovani kapetan i koji praktikuju održivi razvoj u skladu sa kriterijumima “Plave zastave” mogu da se prijave za “Plavu zastavu” da postanu operateri održivog turizma.
U Srbiji nije razvijen program koji bi mogli da realizuju operateri “održive” plovidbe!
O “Plavoj zastavi” u Srbiji
Srbija je jedna od 51 zemlje gde se realiuje program “Plava zastava”. Operater programa u Srbiji su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine. Nacionalni žiri svake godine odobri kvalifikaciju plaže “Ada Ciganlija” na Savskom jezeru za sertifikaciju “Plavom zastavom”. Međunarodni žiri “Plave zastave”potvrdi uz komentar da je potrebno u Srbiji dalje razvijati program. I tu je TAČKA.
Marina ni jedna, ako i postoji, a da nije privezište, ne može biti sertifikovana, jer sve otpadne vode idu direktno u reku. Operateri “održive” plovidbe nemaju program po kojem bi radili. Plaže na rekama i jezerima ne zadovoljavaju osnovni kriterijum za zadravlje i bezbednost kupača: kvalitet vode za kupanje. I tu je TAČKA!
autorka Aleksandra Mladenović
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine