Rodna ravnopravnost i klimatske promene
Evolucija i razvoj ljudske populacije na planeti Zemlji, trajala je vekovima. Muškarci i žene, kao i njihovi običaji, navike, odnosi, ponašanja, ali i različite mogućnosti za razvoj, menjali su se u skladu sa napretkom civilizacije. U mnogim krajevima sveta i danas postoji značajno manje prava koja ima ženski pol, a mnogo više obaveza i tereta koji pada nanjih u privatnoj i javnoj sferi.
Shodno tome da je jedan od gorućih problema 21. veka, “borba” sa klimatskim promenama, u cilju adaptacije i ublažavanja posledica, upravo teret sanacije kriznih situacija, prema istraživanjima Ujedinjenih nacija, pada na žene. To je naročito izraženo u pojedinim zemljama Azije i Afrike, gde su zbog nedovoljnih kapaciteta poput opreme, oruđa, kanala informisanja i potrebnih veština, žene bile većinske žrtve katastrofalnih događaja:
- godine nakon razornog cunamija koji je pogodio Aziju, u pojedinim delovima Indonezije i Indije žene su činile preko 70 odsto žrtava1;
- godine u ciklonu koji je pogodio Bangladeš, stradalo je 140.000 ljudi, od čega su čak 90% bile žene i devojčice[1].
Međutim, tema rodne ravnopravnosti u Srbiji i dalje nailazi na otpor. Oni koji o tome slušaju/diskutuju, suviše često polaze iz ličnog iskustva ili ne poznaju materiju to jest ne uviđaju stvarne razloge da se o tome uopšte govori. Tek je poslednjih godina, ova jako bitna tema, dobila svoje mesto, što svakako ima poseban značaj za žene žrtve porodičnog nasilja ili one koje su zbog toga što su žene bile diskriminisane (poslovno, porodično, zbog njenog siromaštva ili na osnovu njene pripadnosti manjinskoj grupi, i sl.). Baš iz tog razloga vrlo je važno o ovoj temi često govoriti i skretati pažnju javnosti kako bi žene ostvarile svoja zaslužena prava, njihov doprinos bio poštovan i konačno kako bi mogle realizovati svoje pune potencijale.
Podaci popularnih modnih brendova, ukazuju da “ekološka svest” i takozvano “eco-friendly” ponašanje uglavnom pripada ženama koje se u 90% slučajeva pre opredeljuju za održiv, ekološki artikal nego što je to slučaj sa muškarcima. Osim toga, sedam naučnih studija među potrošačima pokazalo je da se ekološki-osvešćeno ponašanje i briga o životnoj sredini posmatraju kao ponašanje tipično za žene, odnosno “nedovoljno muževno”. Evolutivno posmatrano, usled biološke mogućnosti rađanja, ženski pol je oduvek bio postojan da razvija “majčinski instinkt”, da bude brižnan i nežan prema deci, ljudima, prirodi. Upravo zbog toga, ne iznenađuje podatak da preko 70% zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju i vaspitanju dece u Srbiji čine žene. Osim toga, u Srbiji su žene prevashodno zadužene za pripremu hrane, brigu o porodici i domaćinstvu. U poljoprivredi se većina njihovih aktivnosti vezuje za preradu voća i povrća. Ipak, one imaju znatno manje sredstava za ulaganje u poljoprivredu, u proseku poseduju do 2 ha obradive zemlje i gotovo uopšte ne koriste zemlju u državnom vlasništvu. U građevinarstvu, žene su takođe zastupljene manje od muškaraca i čine samo 12.9 % zaposlenih, a u sektoru energetike i energetskog preduzetništva čine samo 1%. I ako su često žene podjednako zastupljene po broju zaposlenih u državnim institucijama i privatnim firmama, u veoma malom procentu se nalaze na prvom nivou odlučivanja tj. rukovodećim položajima, dok se u odborima za vanredne situacije gotovo i ne nalaze.
Dakle, žene u Srbiji imaju ograničene opcije i kolektivne moći da menjaju politike koje se tiču životne sredine na ekonomskom, sistemskom i institucionalnom nivou.
U toku jedne studije sprovedene u Srbiji (u realizaciji Mladih istraživača Srbije), žene su kao najveće probleme u životnoj sredini, isticale sistemska pitanjao brazovanja, uloge porodice i državnih institucija u pitanjima zaštite, dok su se muškarci fokusirali na definisanje konkretnih problema na lokalnom nivou, kao i pravila i propise koji direktno oblikuju život u posmatranoj zajednici. Ovakvi rezultati potvrđuju globalno raširen trend žene koja je okrenuta porodici i domaćinstvu i muškarca kom pripada javna sfera.To takođe može da se vidi i kao politička mudrost žena da razloge traže u sistemima koji informišu naše ponašanje kao što je obrazovanje. S obzirom na to da na žene i dalje pada nesrazmerni deo tereta u neplaćenim poslovima to jest vođenju domaćinstva, u vanrednim situacijama koje podrazumevaju zatvaranje škola i vrtića ili otežan pristup resursima poput električne energije, vode ili goriva, obaveze žena se višestruko uvećavaju. Čuvanje dece, briga o starijima i poremećen tok kućnih poslova bez vode i električne energije, za posledicu neretko imaju nemogućnost žena da ostanu formalno zaposlene, te su i u većem riziku od siromaštva.
Na globalnom klimatskom samitu u Egiptu (COP 27), 14. novembar (2022.) bio je “Gender day” kada su iznete mnoge činjenice i planovi po pitanju rodne ravnopravnosti, finansiranju i podsticanju učešća u oblasti klimatskih promena. U okviru Mreže finansiranja (Climate Change Financing Networks, CCFF), izdvojeno je šest načina i oblasti delovanja:
- Klimatske promene i reforme državnih budžeta
- Direktan pristup međunarodnom finasiranju u oblasti klimatskih promena (CCFF) (projekti i podrška)
- Inovativni pristup i finasiranja u oblasti klimatskih promena (privatna finansiranja, karbonske takse, zeleni sistem plaćanja i sl.)
- Rodna i socijalna inkluzija i finansiranje u oblasti klimatskih promena
- Transparentno i odgovorno finasiranje u oblasti klimatskih promena
- Modelovanje klimatskih uticaja na ekonomski rast, sektore i kapital
Okviri za podršku integraciji pitanja rodne ravnopravnosti i siromaštva u klimatske finansije, postavljeni su na nekoliko“stubova”:
- Vlada i institucije – urodnjavanje razvojnih i sektorskih politika te stvaranje pravnog i regulatornog okruženja kroz jačanje demoktarskog upravljanja i odgovornosti;
- Planiranje i raspodela resursa – rodne i socijalno inkluzivne reforme sistema i procesa, sprovođenje, istraživanje i planiranje zasnovano na dokazima, te učešće građana u raspodeli sredstava;
- Garancija odgovornosti za nadležnost – izgradnja mehanizama koji garantuju odgovornost, prikupljanje podataka i izveštavanje o uticaju, praćenju i vrednovanju napretka.
Da bi se pomenuti nosioci promena ostvarili i bili održivi, potrebno je povećanje kapaciteta država kroz povećanje znanja, pristup informacijama, osposobljavanj ugroženih kategorija stanovnika. Finansiranje takvih projekata prioritet je u budućem periodu, naročito u državama gde postoje ugrožene kategorije stanovništva zbog ekstremnih događaja prouzrokovanih klimatskim promenama.
Tekst je nastao u okviru projekta Plavo zelene mreže “FUTURA” “KlimAdapt22” autorke dr.Ivane Šekler. Ove aktvnosti deo su projekta u okviru “Eko-sistem programa” koji realizuju Mladi israživači Srbije, a podržava Švedska.
[1]PodacimeđunarodneorganizacijeOksfem