Seminar za poslanike: Cirkularna ekonomija
U skladu sa tematskim fokusom Zelene poslaničke grupe na pitanja upravljanja otpadom, vodama i pošumljavanje, poslanici i poslanice su prisustvovali seminaru o cirkularnoj ekonomiji, od 6 do 7. novembra u Vršcu. Poslanici i poslanice Zelene poslaničke grupe detaljnije su se upoznali sa konceptom i principima cirkularne ekonomije i razgovarali sa relevantnim stručnjacima iz oblasti, kako bi proširili svoje znanje, razmenili iskustva i primere dobre prakse. Seminar je organizovan u saradnji i uz finansijsku podršku GIZ IMPAKT projekta.
Seminar je počeo izlaganjem Jasminke Oliverić o konceptu i osnovnim principima cirkularne ekonomije, kao i dosadašnjim aktivnostima Evropske unije u ovoj oblasti i dopuni postojećih direktiva. Jedan od osnovnih razloga prelaska sa linearne ekonomije (čiji se osnovni princip zasniva na uzimanju resursa iz prirode, korišćenju sirovine u proizvodnji, a zatim nakon upotrebe i iskorišćenja odlaganja proizvoda na deponiju) na cirkularnu ekonomiju predstavlja ne samo pitanje održivog korišćenja resursa, već i zadržavanja ekonomskog rasta, ali sa smanjejnjem iscrpljivanja prirodnih resursa i zagađenja, a sa rastom biodiverziteta.
Dušan Vasiljević, generalni sekretar Privredne komore Zelene Srbije govorio je o mogućnostima za razvoj privrede kroz cirkularnu ekonomiju. Procene su da je u ovom sektoru moguće zaposliti od 30 do 50 hiljada ljudi, ali da nam nedostaje strateško razmišljanje. Specifičan ugao za narodne poslanike svakako mora da obuhvati nalaženje sistemskog rešenja, koje zahteva: posedovanje tačnog pregleda stanja i analiza zašto je tako, informacije o tome kakvi su resursi na raspolaganju (ljudi, znanje, novac), analizu trenutnih okolnosti i konačno, koji je planirani strateški cilj.
Olivera Antić je govorila o upravljanju otpadnim vodama. Na početku je istakla da je strategija u upravljanju vodama trebala da bude usvojena još pre 3 godine dok se plan zaštite od zagađenja voda naslanja se na Strategiju i trebalo bi da se donese do kraja 2016. Alarmantan je podatak da u Srbiji samo 54 odsto stanovništva ima pristup kanalizaciji. Čuli smo i da ukoliko zagađenje nitratima koje Dunavom ide direktno u Crno more pređe 9 odsto Srbija će morati da smanji dozvoljeno đubrenje u poljoprivredi jer će biti proglašena za nitratno osetljivu zemlju. 10 godina ili 2,5 mandata lokalne samouprave je prosečan vek od ideje do izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Mišo Babović je govorio o socijalnom preduzetništvu u oblasti upravljanja otpadom i zadrugama sakupljača otpada. Po njegovim informacijama Zakon o zadrugama i Zakon o socijalnom preduzetništvu bi trebalo uskoro da budu u skupštinskoj proceduri (za zadruge će biti potrebno 5 osnivača i po prvi put se pominju kooperative i ekonomske koorperative). Predstavio je i primer domaćeg socijalnog preduzeća u oblasti cirkularne ekonomije, Eko Bag, radionicu za izradu torbi od starih bilborda.
Sa poslanicima i poslanicama su razgovarale i predstavnice reciklažene industrije, Kristina Cvejanov iz Asocijacije reciklera ambalažnog otpada i Ana Petrović Vukićević iz Udruženja reciklera Srbije koje su predstavile svoje organizacije, probleme sa kojima se suočavaju i kompletnu situaciju u sektoru.
Poslanicama i poslanicima je bilo izuzetno korisno i zanimljivo predavanje profesora Građevinskog fakulteta, Jovana Despotovića koji je govorio o upravljanju vodama. Istakao je da je glavni problem našeg sistema iscepkanost i nepostojanje planova odbrane od suša i poplava. Među brojnim podacima i informacijama istakao se onaj da Srbija troši oko 70 odsto vode za poljoprivredu što je čini najneefikasnijom u Evropi. Jedan od zaključaka predavanja je bio da Srbija ima puno međunarodnih projekata od kojih nema mnogo direktnh koristi, a sa druge strane Srbija nikada nije formulisale svoje prioritete u oblasti voda i zaštite životne sredine.
Svi izlagači su se jednoglasno složili da je neophodno ponovno uvođenje Fonda kao nezavisnog instrumenta za finansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine. Za sve malverzacije u prethodnom periodu rada Fonda, bilo je neophodno procesuirati pojedince koji su za to odgovorni, ali nikako ne ukidati instituciju. Nepostojanjem Fonda poslednje tri godine, životnoj sredini u Srbiji, ali i neposredno njenim građanima nanete su štete koje daleko prevazilaze eventualna proneverena sredstva. Svaki budući Fond mora biti izdvojena institucija, a nikako samo linija u budžetu jer će se samo na taj način obezbediti da se novac prikupljen od zagađivača vrati direktno u životnu sredinu, a ne da se troši za druge budžetske linije.