Семинар за посланике: Циркуларна економија
У складу са тематским фокусом Зелене посланичке групе на питања управљања отпадом, водама и пошумљавање, посланици и посланице су присуствовали семинару о циркуларној економији, од 6 до 7. новембра у Вршцу. Посланици и посланице Зелене посланичке групе детаљније су се упознали са концептом и принципима циркуларне економије и разговарали са релевантним стручњацима из области, како би проширили своје знање, разменили искуства и примере добре праксе. Семинар је организован у сарадњи и уз финансиjску подршку ГИЗ ИМПАКТ пројекта.
Семинар је почео излагањем Јасминке Оливерић о концепту и основним принципима циркуларне економије, као и досадашњим активностима Европске уније у овој области и допуни постојећих директива. Један од основних разлога преласка са линеарне економије (чији се основни принцип заснива на узимању ресурса из природе, коришћењу сировине у производњи, а затим након употребе и искоришћења одлагања производа на депонију) на циркуларну економију представља не само питање одрживог коришћења ресурса, већ и задржавања економског раста, али са смањејњем исцрпљивања природних ресурса и загађења, а са растом биодиверзитета.
Душан Васиљевић, генерални секретар Привредне коморе Зелене Србије говорио је о могућностима за развој привреде кроз циркуларну економију. Процене су да је у овом сектору могуће запослити од 30 до 50 хиљада људи, али да нам недостаје стратешко размишљање. Специфичан угао за народне посланике свакако мора да обухвати налажење системског решења, које захтева: поседовање тачног прегледа стања и анализа зашто је тако, информације о томе какви су ресурси на располагању (људи, знање, новац), анализу тренутних околности и коначно, који је планирани стратешки циљ.
Оливера Антић је говорила о управљању отпадним водама. На почетку је истакла да је стратегија у управљању водама требала да буде усвојена још пре 3 године док се план заштите од загађења вода наслања се на Стратегију и требало би да се донесе до краја 2016. Алармантан је податак да у Србији само 54 одсто становништва има приступ канализацији. Чули смо и да уколико загађење нитратима које Дунавом иде директно у Црно море пређе 9 одсто Србија ће морати да смањи дозвољено ђубрење у пољопривреди јер ће бити проглашена за нитратно осетљиву земљу. 10 година или 2,5 мандата локалне самоуправе је просечан век од идеје до изградње постројења за пречишћавање отпадних вода.
Мишо Бабовић је говорио о социјалном предузетништву у области управљања отпадом и задругама сакупљача отпада. По његовим информацијама Закон о задругама и Закон о социјалном предузетништву би требало ускоро да буду у скупштинској процедури (за задруге ће бити потребно 5 оснивача и по први пут се помињу кооперативе и економске коорперативе). Представио је и пример домаћег социјалног предузећа у области циркуларне економије, Еко Баг, радионицу за израду торби од старих билборда.
Са посланицима и посланицама су разговарале и представнице рециклажене индустрије, Кристина Цвејанов из Асоцијације рециклера амбалажног отпада и Ана Петровић Вукићевић из Удружења рециклера Србије које су представиле своје организације, проблеме са којима се суочавају и комплетну ситуацију у сектору.
Посланицама и посланицима је било изузетно корисно и занимљиво предавање професора Грађевинског факултета, Јована Деспотовића који је говорио о управљању водама. Истакао је да је главни проблем нашег система исцепканост и непостојање планова одбране од суша и поплава. Међу бројним подацима и информацијама истакао се онај да Србија троши око 70 одсто воде за пољопривреду што је чини најнеефикаснијом у Европи. Један од закључака предавања је био да Србија има пуно међународних пројеката од којих нема много директнх користи, а са друге стране Србија никада није формулисале своје приоритете у области вода и заштите животне средине.
Сви излагачи су се једногласно сложили да је неопходно поновно увођење Фонда као независног инструмента за финансирање пројеката из области заштите животне средине. За све малверзације у претходном периоду рада Фонда, било је неопходно процесуирати појединце који су за то одговорни, али никако не укидати институцију. Непостојањем Фонда последње три године, животној средини у Србији, али и непосредно њеним грађанима нанете су штете које далеко превазилазе евентуална проневерена средства. Сваки будући Фонд мора бити издвојена институција, а никако само линија у буџету јер ће се само на тај начин обезбедити да се новац прикупљен од загађивача врати директно у животну средину, а не да се троши за друге буџетске линије.