Studijska poseta Sloveniji
U skladu sa strateškim smernicama i podizanjem kapaciteta Zelene poslaničke grupe (ZPG) u oblastima upravljanja otpadom i zaštitom prirode organizovana je studijska poseta Sloveniji. Ona je organizovana za koordinatorke i koordinatore ZPG. U njoj su učestvovale narodne poslanice Dubravka Filipovski, Jasmina Karanac i Vesna Ivković. Studijska poseta je organizovana od 28. do 30. novembra 2021. godine.
Prvi dan
Prvog dana posete učesnice su se srele sa poslanikom Predragom Bakovićem, predsednikom Poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u Državnom zboru Slovenije. U otvorenom razgovoru su razmenjeni stavovi i izraženo zadovoljstvo o odličnoj saradnji dve zemlje. Takođe je razgovarano o problemima u vezi sa životnom sredinom, gde je akcenat stavljen na prečišćivače otpadnih voda. Gospodin Baković je govorio o načinima kako je Slovenija pokrila gotovo 96% objekata za stanovanje sistemima za prečišćavanje otpadnih voda. Najveći problem su im predstavljale individualne kuće van kanalizacionih sistema. Danas u Sloveniji se ne može dobiti dozvola za gradnju bez projekta za prečišćavanje otpadnih voda. Govorio je i o zaštiti šuma jer on dolazi iz ruralnog područja gde su sačuvane prašume koje su proglašene zaštićenim od strane UNESCO-a. Istaknuto je da u Sloveniji postoji čak 12 prašuma, netaknutih predela koji ne podležu održavanju od strane čoveka. Posebna pažnja na sastanku je posvećena temi korišćenja sredstava iz EU fondova.
Druga aktivnost je bio sastanak u Gradskoj upravi Ljubljane sa šeficom odeljenja za životnu sredinu Svetlanom Čermelj, koja je prezentovala gošćama šta sve grad Ljubljana radi na zaštiti vode, vazduha i zemljišta, takođe je napomenula da prilikom sastavljanja ciljeva zaštite životne sredine oni koji su uvek obavezni su zaštita vode i zaštita prirode. Razgovaralo se o vodoizvorištima, zagađenju voda, kao i tretmanu otpadnih voda. Govorilo se i o poplavama, jer Ljubljana leži na dve reke i desetak potoka. Zanimljivo je da se voda u ljubljanskom vodovodu ne tretira hlorom. Oni je reklamiraju kao jednu od najčistijih. Takođe, zanimljiv je bio podatak da je teritorija grada Ljubljane 46 odsto pod šumama. Napravljen je i atlas ptica, u samoj Ljubljani je detektovano 161 vrsta ptica. Oko saobraćaja je rečeno da je potrebno da se izmesti iz centra grada, a oni su to učinili izgradnjom obilaznice oko Ljubljane. Takođe je istaknuto da vrše i kontinuirani monitoring zagađenja zemljišta, pogotovo na dečijim igralištima. Govorilo se o evropskim partnerstvima i da uče od drugih gradova kao i da im pomažu sredstva iz fondova Evropske unije.
Franc Bogovič
Sledeći susret bio je sa poslanikom u Evropskom parlamentu Francom Bogovičem. On je prezentovao svoje ideje i zalaganja za koncept „pametnih sela“ („smart villages“) kao i „klimatski EU paket 55 („Fit for 55“). Takođe je zanimljiv bio razgovor o energetskim politikama i kako će se stvari u sledećim godinama razvijati.
Gospodin Bogovič je istakao da smatra da pojas centralne Evrope ima problem u prelasku na obnovljive izvore energije. Govorio je o taksama i važnosti da se prati čitav sistem „Zelenog dogovora“, jer može da se desi da se donesu odluke na koje ako države nisu pripremljene mogu da ih blokiraju. Razgovaralo se o zanimljivoj činjenici da je 55% stanovništva u Sloveniji nastanjeno u ruralnim oblastima. Takođe razmenjena su mišljenja o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
RCERO – Regionalni centar za upravljanje otpadom
Članice Zelene poslaničke grupe su imale priliku da učestvuju u vođenom obilasku kroz RCERO (regionalni centar za upravljanje otpadom) u Ljubljani. Radi se o fabrici za selekciju otpada koja opslužuje 57 opština i gradova i oko 900.000 stanovnika Slovenije. Dnevno preko 300 kamiona dovozi mešoviti otpad u ovo postrojenje, gde se otpad razvrstava, zatim selektuje i na kraju odvaja po energetskoj vrednosti.
Deo otpada se dalje koristi kao gorivo, mali deo se deponuje, dok se biološki otpad pretvara u kompost i na kraju prodaje kao dodatak za zemlju. Jedan impresivan sistem koji je izgrađen sa 70% novca iz fondova EU i koštao je oko 130M €. Dolazeći do centra videlo se mesto gde se sakuplja ambalažni otpad. Tu se videlo da je ambalažni otpad veliki problem i da uprkos vraćanju on kada se spoji nema tu vrednost kao kada je razvrstan, dok je sam proces razvrstavanja ambalažnog otpada veoma težak. Sve u svemu to je kasnije ponovljeno i na sastanku sa Odborom u Državnom zboru.
Drugi dan
Drugog dana studijske posete Sloveniji koordinatorke Zelene poslaničke grupe su počele dan sastankom sa kolegama iz Odbora za infrastrukturu i životnu sredinu Državnog zbora Slovenije. Na tom sastanaku koji je vodio predsednik odbora, gospodin Bojan Podkrajšek je na početku podsetio na odličnu saradnju država i izrazio zadovoljstvo zbog posete poslanica iz Skupštine Srbije. Istakao je punu podršku Evropskim integracijama Srbije, napomenuvši da se odbor pozitivno izjasnio za otvaranje klastera 4. Zatim je govorio o Zakonima koje su usvojili, COP 26, klimatskim promenama i očuvanju prirode. Istakao je da su u Sloveniji svi okrenuti zaštiti prirode i da ja najvažnije da sačuvaju šume, zemlju i vodu. Jasmina Karanac, Dubravka Filipovski i Vesna Ivković su se pored predstavljanja osvrnule na donete Zakone o klimatskim promenama, obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Predstavile su rad i zalaganje Zelene poslaničke grupe u Srbiji i izrazile zadovoljstvo prilikom za razgovor i upoznavanje sa primerima dobre prakse iz Slovenije.
Nakon sastanka je organizovan obilazak zgrade Državnog zbora. Poslanice su imale priliku da kao i u Skupštini Srbije vide poklone iz različitih zemalja koji su doneseni i da čuju priču o fresci naslikanoj u holu ispred plenarne sale. Državni zbor je izgrađen 1959. godine i na toj fresci je oslikana istorija Slovenije od dolaska naroda pa do II svetskog rata. U donjem delu su dodati istorija od drugog svetskog rata do osamostaljivanja Slovenije. Pored freske, koordinatorkama ZPG se naročito dopao strip kojim je prikazan Ustav Slovenije i koji je prilagođen mladima.
Bled
Poslednja aktivnost u okviru studijskog putovanja je bila poseta Bledu. Bled je sedište Triglavskog nacionalnog parka koji se prostire na teritoriji 18 opština. Centralna informaciona tačka se nalazi na Bledu i sagrađena je uz pomoć sredstava Evropske unije. Stalna postavka koju treba pogledati sadrži 8-o minutni film iz vazduha o lepotama prirode Triglavskog nacionalnog parka. Takođe tu su izloženi i primerci flore i faune. Nakon upoznavanja sa problemima zaštite prirode u nacionalnom parku organizovan je susret sa gradonačelnikom Bleda, gospodinom Janezom Fajfarom. Ovaj radni sastanak je bio veoma koristan za sagledavanje problema velikih turističkih centara u kojima živi mali broj ljudi. Bled ima nešto više od 8000 stanovnika, a 9000 registrovanih kreveta na teritoriji opštine. Gospodin Fajfar je rekao da poslanice i njihove kolege uvek treba da se zalažu za to da se umesto lokalnih planova razvoja oni prave regionalni koji povezuju i obavezuju više opština. Istakao je kako primer za to da su susedne opštine krenule u masovnu izgradnju samo zbog Bleda i da sad to predstavlja dodatni pritisak na ovaj mali gradić i samo jezero. Kada smo kod jezera rekao je da je jezero državno, dok je obala u vlasništvu lokalne samouprave i da ta činjenica nekada predstavlja problem, jer se mora raditi na čišćenju jezera i njegovoj rekultivaciji, a da je država u tome jako spora. Takođe se razgovaralo i o mogućnostima koje pružaju jezera u Srbiji i mogućim modelima kako bi se ona unapredila.
Sve u svemu ovo je bila jedna jako korisna studijska poseta u kojoj su se čule mnoge korisne informacije, videli primeri dobre prakse i povezali ljudi što je i najvažnije. Na ovaj način može da se produbi saradnja i na dalje. Kao velika naučena lekcija iz ove posete jeste, da se regionalno ujedinjenim opštinama pružaju velike mogućnosti u korišćenju EU fondova koja mogu unaprediti njihov razvoj i koordinatorke ZPG su se obavezale da ova iskustva podele sa njihovim kolegama na lokalnom nivou. Studijska poseta organizovana je uz podršku Misije OEBS u Srbiji.