Студијска посета Словенији
У складу са стратешким смерницама и подизањем капацитета Зелене посланичке групе (ЗПГ) у областима управљања отпадом и заштитом природе организована је студијска посета Словенији. Она је организована за координаторке и координаторе ЗПГ. У њој су учествовале народне посланице Дубравка Филиповски, Јасмина Каранац и Весна Ивковић. Студијска посета је организована од 28. до 30. новембра 2021. године.
Први дан
Првог дана посете учеснице су се среле са послаником Предрагом Баковићем, председником Посланичке групе пријатељства са Србијом у Државном збору Словеније. У отвореном разговору су размењени ставови и изражено задовољство о одличној сарадњи две земље. Такође је разговарано о проблемима у вези са животном средином, где је акценат стављен на пречишћиваче отпадних вода. Господин Баковић је говорио о начинима како је Словенија покрила готово 96% објеката за становање системима за пречишћавање отпадних вода. Највећи проблем су им представљале индивидуалне куће ван канализационих система. Данас у Словенији се не може добити дозвола за градњу без пројекта за пречишћавање отпадних вода. Говорио је и о заштити шума јер он долази из руралног подручја где су сачуване прашуме које су проглашене заштићеним од стране УНЕСЦО-а. Истакнуто је да у Словенији постоји чак 12 прашума, нетакнутих предела који не подлежу одржавању од стране човека. Посебна пажња на састанку је посвећена теми коришћења средстава из ЕУ фондова.
Друга активност је био састанак у Градској управи Љубљане са шефицом одељења за животну средину Светланом Чермељ, која је презентовала гошћама шта све град Љубљана ради на заштити воде, ваздуха и земљишта, такође је напоменула да приликом састављања циљева заштите животне средине они који су увек обавезни су заштита воде и заштита природе. Разговарало се о водоизвориштима, загађењу вода, као и третману отпадних вода. Говорило се и о поплавама, јер Љубљана лежи на две реке и десетак потока. Занимљиво је да се вода у љубљанском водоводу не третира хлором. Они је рекламирају као једну од најчистијих. Такође, занимљив је био податак да је територија града Љубљане 46 одсто под шумама. Направљен је и атлас птица, у самој Љубљани је детектовано 161 врста птица. Око саобраћаја је речено да је потребно да се измести из центра града, а они су то учинили изградњом обилазнице око Љубљане. Такође је истакнуто да врше и континуирани мониторинг загађења земљишта, поготово на дечијим игралиштима. Говорило се о европским партнерствима и да уче од других градова као и да им помажу средства из фондова Европске уније.
Франц Богович
Следећи сусрет био је са послаником у Европском парламенту Францом Боговичем. Он је презентовао своје идеје и залагања за концепт „паметних села“ („смарт виллагес“) као и „климатски ЕУ пакет 55 („Фит фор 55“). Такође је занимљив био разговор о енергетским политикама и како ће се ствари у следећим годинама развијати.
Господин Богович је истакао да сматра да појас централне Европе има проблем у преласку на обновљиве изворе енергије. Говорио је о таксама и важности да се прати читав систем „Зеленог договора“, јер може да се деси да се донесу одлуке на које ако државе нису припремљене могу да их блокирају. Разговарало се о занимљивој чињеници да је 55% становништва у Словенији настањено у руралним областима. Такође размењена су мишљења о приступању Србије Европској унији.
RCERO – Регионални центар за управљање отпадом
Чланице Зелене посланичке групе су имале прилику да учествују у вођеном обиласку кроз РЦЕРО (регионални центар за управљање отпадом) у Љубљани. Ради се о фабрици за селекцију отпада која опслужује 57 општина и градова и око 900.000 становника Словеније. Дневно преко 300 камиона довози мешовити отпад у ово постројење, где се отпад разврстава, затим селектује и на крају одваја по енергетској вредности.
Део отпада се даље користи као гориво, мали део се депонује, док се биолошки отпад претвара у компост и на крају продаје као додатак за земљу. Један импресиван систем који је изграђен са 70% новца из фондова ЕУ и коштао је око 130М €. Долазећи до центра видело се место где се сакупља амбалажни отпад. Ту се видело да је амбалажни отпад велики проблем и да упркос враћању он када се споји нема ту вредност као када је разврстан, док је сам процес разврставања амбалажног отпада веома тежак. Све у свему то је касније поновљено и на састанку са Одбором у Државном збору.
Други дан
Другог дана студијске посете Словенији координаторке Зелене посланичке групе су почеле дан састанком са колегама из Одбора за инфраструктуру и животну средину Државног збора Словеније. На том састанаку који је водио председник одбора, господин Бојан Подкрајшек је на почетку подсетио на одличну сарадњу држава и изразио задовољство због посете посланица из Скупштине Србије. Истакао је пуну подршку Европским интеграцијама Србије, напоменувши да се одбор позитивно изјаснио за отварање кластера 4. Затим је говорио о Законима које су усвојили, COP 26, климатским променама и очувању природе. Истакао је да су у Словенији сви окренути заштити природе и да ја најважније да сачувају шуме, земљу и воду. Јасмина Каранац, Дубравка Филиповски и Весна Ивковић су се поред представљања осврнуле на донете Законе о климатским променама, обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности. Представиле су рад и залагање Зелене посланичке групе у Србији и изразиле задовољство приликом за разговор и упознавање са примерима добре праксе из Словеније.
Након састанка је организован обилазак зграде Државног збора. Посланице су имале прилику да као и у Скупштини Србије виде поклоне из различитих земаља који су донесени и да чују причу о фресци насликаној у холу испред пленарне сале. Државни збор је изграђен 1959. године и на тој фресци је осликана историја Словеније од доласка народа па до II светског рата. У доњем делу су додати историја од другог светског рата до осамостаљивања Словеније. Поред фреске, координаторкама ЗПГ се нарочито допао стрип којим је приказан Устав Словеније и који је прилагођен младима.
Блед
Последња активност у оквиру студијског путовања је била посета Бледу. Блед је седиште Триглавског националног парка који се простире на територији 18 општина. Централна информациона тачка се налази на Бледу и саграђена је уз помоћ средстава Европске уније. Стална поставка коју треба погледати садржи 8-о минутни филм из ваздуха о лепотама природе Триглавског националног парка. Такође ту су изложени и примерци флоре и фауне. Након упознавања са проблемима заштите природе у националном парку организован је сусрет са градоначелником Бледа, господином Јанезом Фајфаром. Овај радни састанак је био веома користан за сагледавање проблема великих туристичких центара у којима живи мали број људи. Блед има нешто више од 8000 становника, а 9000 регистрованих кревета на територији општине. Господин Фајфар је рекао да посланице и њихове колеге увек треба да се залажу за то да се уместо локалних планова развоја они праве регионални који повезују и обавезују више општина. Истакао је како пример за то да су суседне општине кренуле у масовну изградњу само због Бледа и да сад то представља додатни притисак на овај мали градић и само језеро. Када смо код језера рекао је да је језеро државно, док је обала у власништву локалне самоуправе и да та чињеница некада представља проблем, јер се мора радити на чишћењу језера и његовој рекултивацији, а да је држава у томе јако спора. Такође се разговарало и о могућностима које пружају језера у Србији и могућим моделима како би се она унапредила.
Све у свему ово је била једна јако корисна студијска посета у којој су се чуле многе корисне информације, видели примери добре праксе и повезали људи што је и најважније. На овај начин може да се продуби сарадња и на даље. Као велика научена лекција из ове посете јесте, да се регионално уједињеним општинама пружају велике могућности у коришћењу ЕУ фондова која могу унапредити њихов развој и координаторке ЗПГ су се обавезале да ова искуства поделе са њиховим колегама на локалном нивоу. Студијска посета организована је уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.