Sve što mi je potrebno je vazduh koji dišem…
Ponekad, sve što mi je potrebno je vazduh koji dišem. I da te volim [1]
Drage romantične duše širom Srbije, sugrađani i sugrađanke da li i vi verujete da je ljubav u vazduhu? U šapatu drveća ? U gmrljavini mora [2] ? Osećate li to? Vidite li je?
I ranije smo znali da je leto dobro doba za ljubav. Ako ljubav u zanosu ushićenja tražimo u vazduhu ili je povezujemo sa vazduhom, kao što ja činim, zima nam donosi probleme.
Ok, volimo se. A kakav vazduh dišemo?
Imamo 1000 reči na raspolaganju, a 1000 reči nije dovoljno da opiše ljubav i kvalitet vazduha. [3]
Mi ćemo pokušati da vas zainteresujemo da pročitate ceo izveštaj prikazima delova Izveštaja o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2018. godinu koji priprema Agencija za zaštitu životne sredine. Ko ne voli crni humor neka ne čita. Preskočite, posle opet ima o ljubavi. O seksu ni reči, da ne čekate do kraja ako vas to zanima, bacajte tekst i u potragu za partnerom.
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji u 2018 godini: čitanje koje se ređe viđa
Srbija većinom u zelenom
…jer nemamo pojma zašto se tako prikazuje mapa stanja kvaliteta vazduha u našoj zemlji u kojoj većina stanovništva udiše vazduh lošeg kvaliteta (neki zbog toga, na žalost, umiru pre vremena) mereno domaćim standardima i prema rezultatima koji su opisani na stotinak strana posle mape. Realno ko će da čita tolike strane, pogledaš mapu i kažeš nije loše. Ljudi koji ne žive na nenaseljenim teritorijama bi tamo mogli da udišu odličan vazduh, dokle god tamo ne žive. Razumete? Ni ja.
Odličan kvalitet vazduha u Nišu!
…je uzrokovan nedovoljnim kvalitetom merenja. Nemojte da se ložite. Ha, ha, ložite, kako to samo nije smešno. Nišlijama nije do šale, uopšte. Mogli bi i da pomisle da je gruba uvreda da se njihov grad nađe obojen zelenom bojom na mapi posvećenoj kvalitetu vazduha.
Zašto je to bitno? Zakonski, Nišlije udišu dobar vazduh. Zakonski, niko ne mora da se brine da se kvalitet vazduha u Nišu popravi. Njie to lepo.
Čačak u zelenom!
…malo se šale sa nama, Agencija prikazuje zeleno jer za ocenu kvaliteta vazduha koristi samo merenja koncentracije azot dioksida. Čačak lokalno meri i druge stvari i kada bi se, na zakonom predviđen način, ocenjivanje kvaliteta vazduha primenilo na osnovu tih merenja Čačak bi bio u III kategoriji, najgoroj, ali na mapi se Čačak veselo zeleni! Zašto je to bitno? Zakonski, Čačani udišu dobar vazduh. Zakonski, niko ne mora da se brine da se kvalitet vazduha u Čačku popravi. Nije ni to lepo.
Loši merni instrumenti za merenje koncentracije arsena u Boru
…jer ponekad ne mogu da izmere koncentracije arsena koje se beleže u vazduhu u tom gradu. Proizvođač opreme nije predvideo takva postignuća. Mi možemo i ono što ne može proizvođač merne opreme!
Zelena su i mesta bez tačkica: npr Leskovac; Novi Pazar
Na mapi Srbije zelenom bojom koja treba da ukaže na zone čistog vazduha obojene su na primer i teritorije na kojima se nalaze Leskovac i Novi Pazar. Vazduh je tamo prve kategorije? Znate već, zakonski bi mogao da bude. Mapa trpi sve. Pitajte građane i građanke ovih mesta kakav je vazduh. Pitajte ih i za ljubav, da ih malo oraspoložite.
Šta je to u vazduhu?
Svašta. Da bismo se koncentrisali na rešavanje problema važno je da razumemo koja je to zagađujuća materija koja najviše doprinosi negativnoj oceni kvaliteta vazduha.
Evo šta kaže agencija:
„U 2018. godini prekoračenje godišnje granične vrednosti (40μg/m3) zabeleženo je na svim stanicama. …“
„…Prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti od 50μg/m3 tokom 2018. godine bilo je na svim mernim mestima i njihov broj se kretao od jedan dan na stanici Kamenički Vis do 170 dana na stanici Valjevo…“ „…Suspendovane čestice su 2018. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Republike Srbije…“
Ne bih ja tu ništa dodav’o.
Čekajte da ipak dodam. Imamo problem i sa drugim zagađujućim materijama. Problem sa PM česticama je najveći.
Odakle to u vazduhu ?
Od svuda. Da bismo se koncentrisali na rešavanje problema važno je da razumemo koji je to izvor zagađenja koji najviše doprinosi negativnoj oceni kvaliteta vazduha. Evo šta kaže agencija:
„Tokom 2018. godine dominantan udeo emisija suspendovanih čestica PM10 poticao je iz toplana snage manje od 50MW i individualnih ložišta, njih 57%…“
Šporeti i peći, drugovi. Siromaštvo, neznanje, energetska neefikasnost zgrada, loše drvo, prljav ugalj, guma, plastika, a najviše užasni uređaji za loženje. Ima li drugih izvora zagađenja? Ojha! Ali ovaj je najveći prema inventaru koji pravi agencija. Doduše znaju oni da naprave svakakve inventare. I da ih dostave u skupštinu. Ne pitaj.
Šta da učinimo? Ko da učini?
Kada stižu loše vesti obično strada glasnik. Agencija za zaštitu životne sredine je u lošim uslovima podigla raspoloživost merenja u nacionalnoj mreži sa nešto preko 20 posto u 2017 na gotovo 50 posto u 2018. Ima tu još puno da se radi, pre svega da se izmeni način izveštavanja i sve što je potrebno da bi se izmenio način izveštavanja. Nije lepo da se crvenimo što se zelene gradovi koji se u stvari crne od zagađenja. Tamo žive ljudi koji udišu loš vazduh. Tamo ljudi umiru zato što udišu loš vazduh. Dajmo Agenciji veće resurse da još bolje rade ono što već rade.
Zakon o zaštiti vazduha jasno opisuje nadležnosti. Veliki broj nadležnosti je na lokalnim samoupravama. Onim gde je kvalitet vazduha loš („uf dobro, je ne meri se kod nas, ili uf dobro je, ne valja nam merenje“: hor službenika na lokalu). To je po zakonu.
U više od milion domaćinstava i ogromnom broju javnih i komercijalnih zgrada loži se nestandardno gorivo u nestandardnim uređajima. U desetinama blokova termoelektrana loži se gorivo sa visokim sadržajem sumpora (niske kalorijske vrednosti. Srpski rečeno – loše). U milionima tehnološki zastarelih vozila sagoreva benzin i dizel (nađe se negde valjda, majku mu, i lož ulje za nekog golfa dvojku. Greju se škole, bolnice, javne zgrade… Kad je beg bio cicija. Wink, wink. Kakve crne lokalne samouprave, ne mogu one da reše taj problem.
Koordinisano sadejstvo politika u oblasti zaštite životne sredine, energetike, građevinarstva, socijale (o da socijale), trgovine… Hajdemo prvo da pomognemo najsiromašnijim sugrađanima. Od oko 250.000 najsiromašnijih domaćinstava, 85% greje se na čvrsta goriva. Verovatno koriste loša goriva. I skoro sigurno loš uređaj. Ko će to da započne, kukala nam majka? Narodna skupština Republike Srbije? Zelena poslanička grupa? Zašto da ne. Ne mogu sami, ali mogu prvi. Javno slušanje, pa javno slušanje, pa javno slušanje… Izvršna vlast da sve potanko ispriča: šta radi, šta ne radi, šta im nedostaje da bi radili više”, sa kim treba da sarađuju. I tako do standardnih goriva u standardnim uređajima. Čiča miča i gotova priča.
A ljubav? Sve je postalo pepeo i dim …[4]
[1] Tekstopisci: Albert Hammond / Mike Hazlewood tekst pesme: The Air That I Breathe copy; Universal Music Publishing Group. Odgovornost za pokušaj prevoda je na autoru teksta.
[2] Tekstopisci: George Young / Johannes Vandenberg
tekst pesme: Love Is in the Air© BMG Rights Management. Odgovornost za pokušaj prevoda je na autoru teksta.
[3] Prever čak tvrdi da hiljade i hiljade godina ne bi bilo dovoljno da se opiše kratki sekund večnosti jednog poljupca.
[4] “Ti negde gradiš ljubavi dom, ja živim sam u svetu svom. Sve je postalo pepeo i dim otkad si srećo otišla sa njim.“ Sinan Sakić. Nije lepo otići. Dim zagađuje a upravljanje pepelom kao otpadom je nezgodno. Ne treba nikuda ići.