Како шредер „прогута“ аутомобил?
Ауторка: Сузана Обрадовић, Удружење рециклера Србије
У Србији може да се рециклира више од 80% од укупне масе возила
Акције „старо за ново“ грађани су препознали као добар начин за куповину аутомобила. Стари аутомобили су уз доплату замењени новим моделима, а дотрајала возила су одлазила у рециклажне центре. Иако нам је некад тешко да се одрекнемо свог „љубимца“, требало би да поведемо рачуна да на време и на адекватан начин збринемо возило које је небезбедно за вожњу и које садржи опасне материје по животну средину и здравље.
У овом тексту које је припремило Удружење рециклера Србије у сарадњи са компанијом Центар за рециклажу из Београда представљамо где можете рециклирати дотрајали ауто, шта Вам је неопходно од докумената, као и детаље саме рециклаже четвороточкаша.
Када је аутомобил за рециклажу?
Различити су разлози због којих возила дођу на рециклажу. Уобичајено је да их власници рециклирају када постану небезбедна за даљу вожњу, уколико купе ново возило или учествују у акцији замене старог за ново уз попуст. Такође, чести су случајеви када хаварисано возило из удеса довезу на рециклажу, зато што се и таква возила морају збринути на прописан начин. Јавно-комунална предузећа за паркинг код овлашћених рециклера рециклирају возила која дуже време стоје на јавној површини, а за која се власник није јавио да их преузме. Нека возила су потпуно хаварисана, нека стара али у возном стању, а било је и потпуно очуваних олдтајмера.
Који је поступак рециклаже аутомобила када неко донесе у постројење за рециклажу?
Приликом предаје возила власник мора да приложи неопходну документацију, личну карту, саобраћајну и ођаву из МУП-а. Уколико је возило регистровано, приликом његове предаје проверава се да ли је оно комплетно, фотографише се број мотора и шасије, а власнику се у рециклажном центру предају регистарске таблице како би га ођавио у МУП-у и потврду о пријему возила. Након ођаве возила МУП издаје купцу саобраћајну дозволу на којој постоји доказ да је извршена ођава возила. У случајевима када је регистрација истекла, власник може возило шлеп службом да превезе до рециклажног центра, а саобраћајна дозвола и лична карта се узима на увид као доказ да је возило било у власништву. Возило у оба случаја мора бити комплетно, а власник добија потврду о пријему.
На које све материјале се рециклажом разлаже аутомобил?
Најпре се врши издвајање неоштећених делова који се могу поново употребити: скида се акумулатор, електрични и електронски отпад, катализатори, уљни филтери и оловни делови. Уља, антифриз, гориво и остале течности из отпадних возила се истачу и смештају у специјалне резервоаре предвиђене за отпадне течности. Скидају се точкови, одваја се гума и сабијају фелне. Велики пластични делови се одвајају са отпадног возила, скидају се стаклене површине. Тако је отпадно возило припремљено за слање на постројење шредер. У постројењу шредер врши се дезинтеграција отпадног возила, оно се сабија, уситњава млевењем, уз помоћ водених филтера и ваздушних циклона одваја се прашина од металних и неметалних делова. Самлевени, шредирани материјал се избацује на вибро корито и даље на транспортну траку. Пречишћени материјал се назива шредер шрот и то је квалитетна сировина за ливнице и железаре.
Због којих материја кажемо да су аутомобили опасан отпад?
Аутомобили су опасан отпад зато што садржи делове који уколико се не збрину на прописан начин могу бити штетни за задравље. То су гориво, моторно, хидраулично и уље у трансмисионом систему, течности из хладњака, антифриз, уље из система за кочење, киселина из акумулатора, течност из клима уређаја. Нека возила садрже азбест који је штетан.
Колико процента аутомобила може да се рециклира?
У Србији може да се рециклира више од 80% од укупне масе возила. Преостали део се збрињава на законом прописан начин.
Да ли су грађани довољно информисани о рециклажи аутомобила?
Протекле деценије је било неколико акција замене „старо за ново“ у сарадњи са произвођачима и дистрибутерима возила, које су пратиле велике кампање. На тај начин се утицало на свест грађана о рециклажи возила. Јасно им је да осим очувања животне средине могу да остваре економску добит рециклажом старог возила. Оно што представља проблем јесте сива зона, односно нелегални ауто-отпади који не испуњавају прописане услове за рециклажу возила. Такви отпади се најчешће баве нелегалном препродајом ауто делова и у могућности су да откупљују возила по далеко вишим ценама од оних на легалном рециклажном тржишту. У Србији постоје само три активне дозволе за рециклажу возила, а нелојална конкуренција у великој мери угрожава опстанак легалних оператера.
Колико се рециклира аутомобила годишње?
Прецизан податак не постоји управо због нелегалних ауто-отпада на којима се рециклира већи део генерисаних отпадних возила. Међутим, може се стећи представа о том броју на основу података о броју укупно регистрованих – у 2017. више од 1,8 милиона је регистровано, увезено је више од 150.000 половних и око 26.000 нових аутомобила. О потенцијалима рециклаже возила говори и податак да је током акције „Старо за ново“ компаније Фиат Србија од 2009. до 2012. године у Центру за рециклажу рециклирано више од 13.000 отпадних возила, док је након поновљене акције „Рециклирање је цоол“ у 2015. години рециклирано око 1.000 возила. Сва рециклирана возила старија су од 15 година. Највише су рециклирани аутомобили из Заставиног програма.