Sednica Odbora za zaštitu životne sredine van sedišta
U Skupštini AP Vojvodine 23. marta održana je zajednička sednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije i Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine AP Vojvodine. Sednici su prisustvovali predstavnici Minisarstva poljiprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i životnu sredinu, Privredne komore Srbije, kao i nevladinih organizacija predstavnika mreže Zelena stolica.
Branislava Jevtić, predsednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine otvorila je skup izrazivši zadovoljstvo što se prvi put organizuje zajednička sednica oba Odbora i izrazila nadu da će ovo u budućnosti biti uobičajena praksa. Najavila je da će se sednice pokrajinskog u narednom periodu održavati i van sedišta, u drugim lokalnim samoupravama u Vojvodini, kako bi na ovaj način radili na edukaciji poslanika lokalnih parlamenata i bolje ih upoznali sa načinim i oblastima delovanja Odbora Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, skupštine AP Vojvodine.
Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, objasnio je ulogu Narodne skupštine u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Naveo je da je jedan od prioriteta Narodne skupštine usvajanje pravnih tekovina EU, ali i kontrolna uloga u smislu praćenja primene donetih zakona. Odbor za Evropske integracije nadležan je razmatranje predloga pregovaračke pozicije, a od zavisnosti od oblasti uključuje druge Odbore Narodne skupštine. Odbor za zaštitu životne sredine nadležan je za Poglavlje 27 o životnoj sredini.
Željko Pantelić, pomoćnik ministra je upoznao članove oba odbora sa rezultatima skrinig izveštaja upućenog od strane Evropske komisije zajedno sa pozivom da Republika Srbija podnese predlog za bezuslovnog otvaranja pregovora o Poglavlju 27. Evropska komsija je ocenila da su zakoni koji su do sada prošli proces usaglašavanja usklađeni dobro, a da je njihova implementacija u ranoj fazi.
Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog gašenja Agencije za hemikalije, fonda za životnu sredinu, kao i nedostajućih kapaciteta administracije. Pantelić je istakao da je neophodno konsolidovano strateško planiranje i jasno povezivanje investicija sa strateškim planiranjem. Pregovaračka grupa za poglavlje 27 je izvršila analizu skrining dokumenta I u skladu sa tim započela pripremu predloga za otvaranje Poglavlja 27, s ciljem da ga do kraja 2017. godine dostavi Evorpskj komisiji, što bi omogućilo da se proces pregovora otvori tokom 2018.godine.
Pomoćnik ministra je naveo da je za 8 teških direktiva planirano da se traži prelazni period do 2041. godine. Prema procenama samo za primenu direktiva u oblasti otpada i otpadnih voda potrebno je minimum 8 milijardi eur, a da bi se ova sredstva obezbedila neophodna je konsolidacija finansijskih izvora. Predviđeno je da se 50% sredstava obezbedi iz dostupnih EU fondova, a ostatak formiranjem finansijskih mehanizama. Jedan od njih je i zeleni fond, koji je kao budžetski fond definisan izmenama Zakona o upravljanju otpadom usvojenih u februaru 2016. Trenutno se radi na izradi metoda za dodelu sredstava u ovaj fond, s ciljem da se d kraja godine usvoje podzakonski akti kojima bi se definisao način i obim punjenja zelenog fonda, a od 2018. godine omogućilo njegovo funkcionisanje u punom obimu. Trenutno 90% sredstva planirana Zelenim fondom je opredeljeno za finansiranje reciklaže posebnih tokova otpada, a ukupan iznos opredeljenih sredstava skoro četiri puta manji od sredstava naplaćenih na osnovu ekološke takse.
Vladimir Galić, Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine je na združenoj sednici Odbora podneo izveštaj o radu Pokrajinskog sekretarijata i objasnio njegovu ulogu u pripremama za otvaranje pregovora o životnoj sredini. Ukazao je na problem divljih deponija na teritoriji Vojvodine kojih ima oko 600, na čijem uklanjanju su angažovani i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu prirode.
Nataša Đereg, kordinatorka Centra za ekologiju i održivi razvoj i Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 je izjavila da nas čeka težak posao, da je Poglavlje 27 ogromno i da zahteva veliko učešće stručne javnosti. Očekuje nas izrada plana podizanja administrativnih kapaciteta, kako bi mogli da se uhvatimo u koštac sa svim zahtevima koje sa sobom nosi oblast životne sredine, uključujući i teške direktive. Izveštaj EU govori da smo se dobro usaglasili, ali da je na terenu implementirano samo 50% donetih propisa. Veliki problemi postoje i u monitorningu oblasti životne sredine. Konvent je nezadovoljan trenutnim statusom Fonda i činjenicom da minister određuje koliko novca ide u životnu sredinu i gde. Nataša Đereg je ukazala da ministarstvo pregovara sa industrijom velikim zagađivačima, ali da su ovi pregovori nevidljivi za javnost i da u njima ne učestvuju predstavnici civilnog sektora, koji treba da budu korektivni faktor.
Siništa Mitrović, samostalni savetnik za zakondavstvo EU u oblasti životne sredine u Privrednoj komori Srbije, je izjavio da je pozitivna stvar da je došlo do sinergije javnih politika i da je uloga Privredne komore u procesu evorpskih integracija da zastupa interese privrede i omogući dijalog pregovaračkih grupa sa industrijom.
Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada, kao predstavnik mreže Zelene stolice, izjavila je da je neophodno obezbediti monitoring primene do sada usaglašenih zakona i kao primer navela Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je gotovo u potpunosti usaglašen sa Direktivama EU, ali u primeni nailazi na brojne poteškoće. Ovaj zakon usvojen 2009.godine urađen je u skladu sa rešenjima primenjenim u zemljama članica EU, ali ni jedna od ovih zemalja svojim zakondavstvom nije regulisala status neformalnih sakupljača otpada, tako da njih ni naš zakon ne prepoznaje. Neformalni sakupljači kojih ima oko 30.000 predstavljaju realnost na tržištu Srbiji, i oni sakupljaju najveći procenat otpada koji dolazi u fabrike za reciklažu. Postojeći sistem upravljanja ambalažnim otpadom suočen je sa brojnim problemima, od kojih je ključan nedostatak infrastrukture za primarnu selekciju otpada. Ukoliko se korekcijama zakonske regulative ne omogući prevazilaženje postojećih problema, ovaj sistem neće moći u narednim godinama da obezbedi rast sakupljanja ambalažnog otpada neophodan da bi se ispunili sve ambiciozniji ciljevi Evropske unije.
Željko Pantelić, pomoćnik Ministra se nadovezao na ovo izlaganje i rekao da je Ministarstvo svesno da će najveći problem biti u dostizanju ciljeva za ambalažno staklo, čije je sakupljanje po tržišnim uslovima potpuno neisplativo.
Zajednički zaključak oba Odbora jeste da će podržati aktivnosti resornog Ministarstva i Pregovaračke grupe u daljem radu na pripremi otvaranja pregovora o Poglavlju 27.
Zajednička sednica odbora republičke i pokrajinske skupštine održana je u okviru projekta koje sprovodi UNDP “Jačanje nadžorne uloge Narodne skupštine” a pod pokroviteljsktvom Švajcarske agencije za razvoj.
Izveštaj pripremila: Kristina Cvejanov