Седница Одбора за заштиту животне средине ван седишта
У Скупштини АП Војводине 23. марта одржана је заједничка седница Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине Србије и Одбора за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине Скупштине АП Војводине. Седници су присуствовали представници Минисарства пољипривреде и заштите животне средине, Покрајинског секретаријата за урбанизам и животну средину, Привредне коморе Србије, као и невладиних организација представника мреже Зелена столица.
Бранислава Јевтић, председница Одбора за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине отворила је скуп изразивши задовољство што се први пут организује заједничка седница оба Одбора и изразила наду да ће ово у будућности бити уобичајена пракса. Најавила је да ће се седнице покрајинског у наредном периоду одржавати и ван седишта, у другим локалним самоуправама у Војводини, како би на овај начин радили на едукацији посланика локалних парламената и боље их упознали са начиним и областима деловања Одбора Одбора за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине, скупштине АП Војводине.
Бранислав Блажић, председник Одбора за заштиту животне средине, објаснио је улогу Народне скупштине у процесу преговора о приступању Европској унији. Навео је да је један од приоритета Народне скупштине усвајање правних тековина ЕУ, али и контролна улога у смислу праћења примене донетих закона. Одбор за Европске интеграције надлежан је разматрање предлога преговарачке позиције, а од зависности од области укључује друге Одборе Народне скупштине. Одбор за заштиту животне средине надлежан је за Поглавље 27 о животној средини.
Жељко Пантелић, помоћник министра је упознао чланове оба одбора са резултатима скриниг извештаја упућеног од стране Европске комисије заједно са позивом да Република Србија поднесе предлог за безусловног отварања преговора о Поглављу 27. Европска комсија је оценила да су закони који су до сада прошли процес усаглашавања усклађени добро, а да је њихова имплементација у раној фази.
Европска унија је изразила забринутост због гашења Агенције за хемикалије, фонда за животну средину, као и недостајућих капацитета администрације. Пантелић је истакао да је неопходно консолидовано стратешко планирање и јасно повезивање инвестиција са стратешким планирањем. Преговарачка група за поглавље 27 је извршила анализу скрининг документа И у складу са тим започела припрему предлога за отварање Поглавља 27, с циљем да га до краја 2017. године достави Еворпскј комисији, што би омогућило да се процес преговора отвори током 2018.године.
Помоћник министра је навео да је за 8 тешких директива планирано да се тражи прелазни период до 2041. године. Према проценама само за примену директива у области отпада и отпадних вода потребно је минимум 8 милијарди еур, а да би се ова средства обезбедила неопходна је консолидација финансијских извора. Предвиђено је да се 50% средстава обезбеди из доступних ЕУ фондова, а остатак формирањем финансијских механизама. Један од њих је и зелени фонд, који је као буџетски фонд дефинисан изменама Закона о управљању отпадом усвојених у фебруару 2016. Тренутно се ради на изради метода за доделу средстава у овај фонд, с циљем да се д краја године усвоје подзаконски акти којима би се дефинисао начин и обим пуњења зеленог фонда, а од 2018. године омогућило његово функционисање у пуном обиму. Тренутно 90% средства планирана Зеленим фондом је опредељено за финансирање рециклаже посебних токова отпада, а укупан износ опредељених средстава скоро четири пута мањи од средстава наплаћених на основу еколошке таксе.
Владимир Галић, Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине је на здруженој седници Одбора поднео извештај о раду Покрајинског секретаријата и објаснио његову улогу у припремама за отварање преговора о животној средини. Указао је на проблем дивљих депонија на територији Војводине којих има око 600, на чијем уклањању су ангажовани и Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, и Покрајински секретаријат за заштиту природе.
Наташа Ђерег, кординаторка Центра за екологију и одрживи развој и Националног конвента о Европској унији за Поглавље 27 је изјавила да нас чека тежак посао, да је Поглавље 27 огромно и да захтева велико учешће стручне јавности. Очекује нас израда плана подизања административних капацитета, како би могли да се ухватимо у коштац са свим захтевима које са собом носи област животне средине, укључујући и тешке директиве. Извештај ЕУ говори да смо се добро усагласили, али да је на терену имплементирано само 50% донетих прописа. Велики проблеми постоје и у мониторнингу области животне средине. Конвент је незадовољан тренутним статусом Фонда и чињеницом да министер одређује колико новца иде у животну средину и где. Наташа Ђерег је указала да министарство преговара са индустријом великим загађивачима, али да су ови преговори невидљиви за јавност и да у њима не учествују представници цивилног сектора, који треба да буду корективни фактор.
Синишта Митровић, самостални саветник за закондавство ЕУ у области животне средине у Привредној комори Србије, је изјавио да је позитивна ствар да је дошло до синергије јавних политика и да је улога Привредне коморе у процесу еворпских интеграција да заступа интересе привреде и омогући дијалог преговарачких група са индустријом.
Кристина Цвејанов, председница Српске асоцијације рециклера амбалажног отпада, као представник мреже Зелене столице, изјавила је да је неопходно обезбедити мониторинг примене до сада усаглашених закона и као пример навела Закон о амбалажи и амбалажном отпаду који је готово у потпуности усаглашен са Директивама ЕУ, али у примени наилази на бројне потешкоће. Овај закон усвојен 2009.године урађен је у складу са решењима примењеним у земљама чланица ЕУ, али ни једна од ових земаља својим закондавством није регулисала статус неформалних сакупљача отпада, тако да њих ни наш закон не препознаје. Неформални сакупљачи којих има око 30.000 представљају реалност на тржишту Србији, и они сакупљају највећи проценат отпада који долази у фабрике за рециклажу. Постојећи систем управљања амбалажним отпадом суочен је са бројним проблемима, од којих је кључан недостатак инфраструктуре за примарну селекцију отпада. Уколико се корекцијама законске регулативе не омогући превазилажење постојећих проблема, овај систем неће моћи у наредним годинама да обезбеди раст сакупљања амбалажног отпада неопходан да би се испунили све амбициознији циљеви Европске уније.
Жељко Пантелић, помоћник Министра се надовезао на ово излагање и рекао да је Министарство свесно да ће највећи проблем бити у достизању циљева за амбалажно стакло, чије је сакупљање по тржишним условима потпуно неисплативо.
Заједнички закључак оба Одбора јесте да ће подржати активности ресорног Министарства и Преговарачке групе у даљем раду на припреми отварања преговора о Поглављу 27.
Заједничка седница одбора републичке и покрајинске скупштине одржана је у оквиру пројекта које спроводи УНДП “Јачање наџорне улоге Народне скупштине” а под покровитељсктвом Швајцарске агенције за развој.
Извештај припремила: Кристина Цвејанов