Управљање отпадним водама у Србиjи
Редовни проф. Божо Далмациjа са Департмана за хемиjу, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду одржао jе предавање о Управљању отпадним водама у Србиjи за чланове Зелене посланичке групе. Иако у jавности постоjи перцепциjа да jе Србиjа богата водама, стање на терену показуjе другачиjе, односно да вода коjа jе присутна у Србиjи не представља водени ресурс коjи настаjе на самоj териториjи већ да око 90% воде у Србиjи долази са стране кроз друге воде (у овом случаjу углавном реке). Просечне годишње падавине у Србиjи су 734l/m2, што jе мало изнад европског просека.
Интегрално управљање водама jе сложен процес расподеле ограничених ресурса између различитих корисника, а обухвата: заштиту квалитета вода, управљање квалитетом вода и контролу квалитета вода. Прво биолошко третирање отпадних вода почело jе краjем 19. века и додатно се усавршавало. Колико се у Србиjи о отпадним водама мало води рачуна говори податак да се отпадне воде са сточних фарми у великом броjу развиjених земаља обично поново враћању на њихе, односно користе за наводњавање, док то у Србиjи ниjе случаj (ове воде се углавном испуштаjу у водотокове и то нажалост углавном нетретиране доводећи до додатних штета по животну средину). Замиљиво jе нпр. да град Париз уз построjење за пречишћавање отпадних вода има и посебно построjење за пречишћавање атмосферских вода (кишнице) коjа се даље користи. Осим загађења вода у самоj Србиjи, загађивање и долази у Србиjу и то првенствено из Тамиша и Бегеjа.
Нажалост у Србиjи има мало изграђене канализационе мреже, а када се говори о прикључености на канализациону мрежу она у градским срединама износи 75%, док jе у сеоским само 9% прикључено на мрежу. Од постоjећих построjења за третман отпадних вода, тренутно ради само 50%, а од тога се пречишћава само 7,6% отпадних вода.
Важно jе напоменути да се и у самоj Европскоj униjи прописи из области управаљања отпадним водама стално унапређуjу и да ће се у процесу преговора односити и на Србиjу, па jе тако новина да се третман отпадних вода мора радити на месту настанка што за сада у Србиjи, углавном ниjе случаj.
Рад са грађанима и едукациjа jе изузетно значаjна jер би се на таj начин смањио проценат нус производа коjи завршаваjу у канализациjи, а требало би да се третираjу на други начин. Наjочигледниjи пример су отпадна уља из ресторана коjа нажалост у великом броjу случаjева завршаваjу у канализациjи уместо да се од њих прави биодизел. Такође, отпадни муљ коjи у Србиjи углавном завршава на депониjи, што ниjе у складу са одговараjућим ЕУ директивам требало би да се користи тако да се из њега прво третманом добиjе енергиjа, а остатак да се користи као ђубриво на њивама или у шумама.
Ипак, у Србиjи наjвећи проблем у систему управљања отпадним водама представља недостатак мерења. Додатни проблем представља и чињеница да jе последњи правилник за пиjаћу воду издат 1998. године.
Са друге стране такође jе тачно да локалне самоуправе немаjу капацитет за праћење граничних врености и емисиjа, те jе значаjно додатно мотивисати и укључити особље у обуке о смањењу загађења. Приметан jе проблем недостатка инспектора, и то посебно инспектора образованих (обучених) за ову проблематику. Такође, укидањем Агенциjе о хемикалиjама 2012. година коjа jе између осталог требало да прави катастар загађивача, а у складу са Законом о хемикалиjама, велики део стручњака за ову специфичну област jе отишао и поставља се питање праћења вредности загађуjућих хемикалиjа.
Додатно, проф. Далмациjа jе за библиотеку Народне скупштине како би биле доступне свим народним посланицима донео по два примерка следећих публикациjа:
- Загађивање вода, аутори: доцент др Драгана Томашевић-Пилиповић, доцент др Милена Далмациjа, професор др Божо Далмациjа, професор др Jасмина Агбаба, ванредни професор др Jелена Тричковић и доцент др Светлана Угарчина Перовић, издавач Универзитет у Новом Саду, Природно-математичног факлутета, Департман за хемиjу, биохемиjу и заштиту животне средине
- Контрола квалитета воде за пиће од изворишта до потрошача, уредници: ванредни професор др Милена Бечелић-Томин и редовни професор др Божо Далмациjа