Utisci iz članstva u Radnoj grupi
Utisci iz članstva u Radnoj grupi Ministarstva zaštite životne sredine za Nacrt Zakona o izmenama i dopuna zakona o upravljanju otpadom.
Kao jedna od dve najbolje rangirane organizacije civilnog društva, u ime Ekološkog pokreta Vrbasa, a na javni poziv Ministarstva zaštite životne sredine, uključio sam se u rad Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Radnu grupu su činili 66 članova iz 8 ministarstava, PKS, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, OCD, velikih poslovnih subjekata, stručnih i inspekcijskih službi… Gotovo polovina članstva bila je iz stručnih službi Ministarstva ZŽS. Predsednica Radne grupe bila je Teodora Spasojević, pomoćnica ministra iz Sektora za upravljanje otpadom, otpadnim vodama i uspostavljanje cirkularne ekonomije, dok je sastanke odlično moderirala Minja Blažić Pavković, pravnica u Ministarstvu.
Photo credit Ministarstvo zaštite životne sredine
Multidisciplinarnost radne grupe
Na prvi pogled, moglo bi se reći da je Ministarstvo prepoznalo multidisciplinarni karakter problematike i osim različitih državnih resora, pozvali su predstavnike privrede i profilisanih civilnih organizacija da pruže svoj doprinos kreiranju jednog od, po meni, važnijih propisa u Srbiji, koji bi mogao da doprinese uklanjanju poraznog imidža Srbije, smećem prekrivene zemlje. S obzirom na štetne uticaje smetlišta na zdravlje ljudi, učešće predstavnika Ministarstva zdravlja, koje, i pored stalnih poziva, nismo registrovali na ekološkim skupovima, očekivali smo neki dodatni doprinos kvalitetu rasprave.
Međutim, komentare predstavnika Ministarstva zdravlja nisam video niti čuo, vrlo često su nestajali pre kraja sastanka, a neke su i preskakali. Po ovome mi se čini da je zdravstvo i dalje ravnodušno na štetne uticaje iz ambijenta, tj. za istinsku zdravstvenu preventivu. Izostanak Ministarstva prosvete, važnog za debatu o urbanoj kulturi i sagledavanje principa preventivnosti, odmah je upao u oči, što sam i istakao ali bez pozitivne reakcije organizatora. Takođe nije bilo ni predstavnika velikih trgovinskih lanaca, odnosno, velikih distributera nepovratne ambalaže i “masovnih proizvođača otpada”.
Privredu su predstavljali samo članovi Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, primećujem u okolnostima visokog pritiska evropskih ali i novih domaćih propisa vezanih za naplatu emisija gasova iz sprektra staklene bašte. Kao da druge grane privrede nisu imale motiva da u ovoj prilici zastupaju svoje specifične interese ili da predstave probleme u ispunjenju zahtevnih propisa. Nisam siguran da su uopšte bili obavešteni i animirani!?
photo credit Ministarstvo zaštite životne sredine
Predstavnici OCD
Reklo bi se da tri predstavnika OCD (treći je dodat naknadno) deluju sasvim skromno na 66 članova Radne grupe. Međutim, po meni, to sasvim oslikava otuđenje Ministarstva od autentičnog civilnog sektora, a onda i uzvratno, prestanak bilo kakvih očekivanja s druge strane. Od 2021. godine se ne objavljuje konkurs za ekološke organizacije koji je bio najvažniji mehanizam podrške za ekološke OCD do tada. Takođe i mesto dijaloga i usklađivanja prioriteta. Utisak je da se ipak u Ministarstvu izgubilo poverenje za ravnopravnu stručnu raspravu sa predstavnicima udruženja ili se prosto izbegava potencijalna javna kritika.
Da li je to bio i razlog što su neke naše kolege iz Radne grupe, iznele bojazan da je širok sastav Radne grupe a mali procenat privrede i civilnog društva, samo šminka za javnost i evropske partnere, čije će se mišljenje uvažiti samo do nivoa već formiranog stava. Izostanak svih naših komentara i sugestija u verziji Nacrta zakona za javnu raspravu, možda bi mogao na to i da ukaže.
No, za nas zaista nije bio bitan procenat učešća i neko eventualno preglasavanje, već retka prilika da se na relevantnom mestu iznese stav. Utvrdili smo da da je to mesto zaista bilo otvoreno za naše mišljenje i da su okviri za dijalog bili komotni ali i da smo verovatno dodirnuli granice svojih dometa. Ovaj put, nadamo se.
photo credit Ministarstvo zaštite životne sredine
Put zakona
Nismo izgleda odmah shvatili da se izlazi iz Radne grupe ne izglasavaju. Njih formira stučni tim Ministarstva razmatranjem prispelih komentara a onda ih eventualno koriguje posle javne rasprave, da bi Nacrt zakona bio prosleđen Vladi. Vlada potom daje svoje mišljenje, eventualne korekcije, a zatim dalje prosleđuje Narodnoj skupštini na raspravu. Po mojim spoznajama, vrlo se retko u Skupštini koriguje predlog propisa kojeg Vlada aminuje, te se može reći da je Vlada ključni subjekat za „propuštanje propisa u život“. Svestan sam da postoji i krupni korporativni lobi, koji po meni, najviše deluje na nivou ministarstva. Međutim, sasvim mi je jasno da zbog obaveza iz Sporazuma o pridruživanju, visoki predstavnici EU u Srbiji pritiskaju najviše.
Vrlo mi je dakle važno da pokažemo spremnost za dijalog, našu kompetentnost u oblasti koju pokrivamo, kao i dobronamernost u afirmisanju i podršci javnog interesa, a u prilikama koje nam predstavnici Vlasti ukažu. To svakako ne znači da ćemo javnosti uskratiti utiske o efektima dijaloga, kakvi god da jesu. Efekti ovog posla još uvek su mi nejasni, sve dok se Zakon ne nađe barem neko vreme u primeni. Bez ljutnje i ogorčenja, smatram da i bez naših komentara, Nacrt zakona jeste oplemenjen izmenama koje bi mogle da doprinesu većoj i kvalitetnijoj primeni na terenu. Da li će se to i desiti, smatram da će ipak zavisiti od političke volje, koja je dobrim delom vidljiva kroz način i obim finansiranja primene svakog propisa, kao i naravno, iz jednostavnosti dokaznog postupka i nepristrasne primene kaznenih odredbi.
Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa