Загађење ваздуха и како доћи до решења
У „Зеленом салону“ Народне Скупштине Републике Србије у среду 13. новембра, одржан је међусекторски округли сто неформалне Зелене посланичке групе. Тема октуглог стола је била загађење ваздуха, тренутно стање и начини како доћи до решења.
Састанак је отворила представница Секретаријата неформалне Зелене посланичке групе Лидија Радуловић и учеснике ближе упознала са програмом састанка. У уводном делу састанка присутнима се обратила координаторка Зелене посланичке групе, народна посланица Нада Лазић која је истакла важност теме округлог стола, као и потребе бољег информисања грађана и грађанки о теми загађења ваздуха.
У оквиру панел дискусије учествовали су министар заштите животне средине Горан Триван, Миленко Јовановић, начелник одељења за квалитет ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине, Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље, Урош Ракић из Института за јавно здравље Србије, Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе, Ивана Крстић, секретар Секретаријата за заштиту животне средине града Ниша, Звездан Калмар испред Радне групе 27 Националног Конвента о ЕУ, уз модерацију Александра Мацуре из Рес фондације.
Као први панелиста присутнима се обратио Андреј Шоштарић, представник Градског завода за јавно здравље из Београда. Шоштарић је у свом излагању, првенствено навео вишедеценијски рад Градског завода у контроли квалитета ваздуха. Потом је своју пажњу усмерио ка начину контроле и мерењу квалитета ваздуха у главном граду. Истакао је да Београд тренутно располаже са 3 активне мерне станице (Булевар Деспота Стефана, Нови Београд и Овча). Такође је говорио о процесу израде плана за квалитет ваздуха у Београду. Исти је започет 2014, а усвојен је у фебруару 2016. године. Приликом израде предметног Андреј Шоштарић је рекао да је процес био карактеристичан по својој инклузивности, односно да је консултован велики број релевантних инстутција из области могућег загађења ваздуха у граду. Као други панелиста обратио се Миленко Јовановић из Агенције за заштиту живтоне средине који је говорио о изразитој штетности коју ПМ (2,5 и 10) честице носе, као и о њиховој присутности у градовима у Србији. Истакао је да је у Београду лош квалитет ваздуха био 132 дана у 2018. години, а у Смедереву чак 146 дана, а према извештају Агенције који је јаван на сајту. Јовановић је саопштио и успостављање 2 нове мерне станице у Србији у Лесковцу и у Новом Пазару, као и могуће упостављање станице у Пироту. Истакао је и важност процеса праћења (мониторинга) квалитета ваздуха и потреби његовог континуираног увећања. „Без мониторинга нема адекватне терапије“, рекао је Јовановић. Своје излагање је посветио и узроцима загађења од којих је највећи удео од 75% у малим индивидуалним ложиштима, 30% индустрија и 6% друмски саобраћај. Док су термоелектране највећи загађивачи што се тиче СО2 честица (91%). Оно што је неопходно је додатно повећање капацитета мерних станица. Такође је проблем што локалне самоуправе немају списак загађивача.
Министар за заштиту животне средине Горан Триван је изјавио да највећи полутант у Београду јесте управо саобраћај. Такође, министар је навео да су проблеми због којих у главном граду постоји загађење, непосредно повезани са лошим квалитетом аутомобила који се користе и употребом бензина који је неадекватан (еуро 3 и 4) и утиче на погоршање квалитета ваздуха. Истакао је низ мера које је неопходно предузети како би се квалитет ваздуха повећао превасходно када се ради о употреби тих аутомобила, тј забранити увоз половних аутомобила са такавим моторима, тежи критеријуми приликом техничког прегледа аутомобила, преорентација ка употреби електричних и хибридних аутомобила, као и субвенционисање грађана за куповину истих. Министар Триван је говорио и о релевантности коју транспарентност има у процесу обавештавања грађана о квалитету ваздуха. На питање народне посланице, Дубравке Филиповски о томе да ли Србија примењује Конвенцију о прекограничном загађењу, министар је нагласио: “Конвенција о прекограничном загађењу се мора примењивати због међународних правила и обавезе коју Србија има.“, поред тога народна посланица је истакла потребу катастра приватних загађивача. Осим тога министар је говорио и о социјалној политици која иако није до надлежности Министарства за заштиту животне средине, оно је особито активно у сарадњи са институцијама из предметне области ради проналаска дугорочног социјалног решења. Како помоћи онима који немају чиме да се греју?! Проблем одлагања отпада је нешто што утиче на квалитет не само животне средине већ и ваздуха, због тога је министар констатовао и нарочиту потребу изградње постројења за прераду истог. Такође је истакао и важност константног пошумљавања и „пооштравања мера контроле за борбу против нездравих енергената“. Министар је на крају закључио да ће му у борби за заштиту животне средине и повећању квалитета ваздуха бити потребна драгоцена помоћ и да ће се његова стратегија заснивати на дугорочним плановима.
Урош Ракић из Института за јавно здравље је у свом излагању навео да постоји очигледан недостатак мерних станица и праћења квалитета ваздуха у Србији. Ракић је навео и да постоји невољност градских самоуправа за куповину станица за мерење. Наставио је са подацима из истраживања Светске здравствене организације (World Health Oragnisation) о томе колико лош квалитет ваздуха утиче на економије држава. Студија из 2015. године коју су урадиле Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу и Организација за економску сарадњу и развој, за 2010. годину проценили су да трошкови од преране смрти услед загађења ваздуха и лош квалитет ваздуха, представљају преко 33% бруто домаћег производа Србије. Изгубљени радни дани због краткотрајне изложености ПМ2.5 у Србији и Црној Гори (скоро 2,5 милиона радних дана) еквивалентни су губитку од 324 милиона евра годишње. Такође је говорио о броју ПМ честица и штетности истих по здравље грађана Београда.
Мирјана Јовановић из Коалиције 27 је у првом делу свог излагања саопштила да грађани нису задовољни начином обавештавања и контроли квалитета ваздуха у Србији. Мирјана је навела да постоји потреба повећања ресурса и поделила становиште претходних говорника о недовољном броју мерних станица. Такође је поделила искуства у раду са грађанима и њиховим потребама.
На округлом столу прилику да укаже на стање квалитета ваздуха и предузетих мера у Нишу имала је Ивана Крстић као представник Секретаријата за заштиту животне средине. Крстићева је нагласила да град Ниш нажалост још увек нема катастар загађивача, али да је формирана радна група и унапређен је процес праћења квалитета ваздуха у граду. Крстићева је истакла да је у квалитету ваздуха аподиктично битна и улога урбаниста приликом израде урбанистичког плана града због струјања истог које утиче на побољшање квалитета. Напослетку Звездан Калмар испред Радне групе 27 НКЕУ је изразио забринутост услед изостанка употребе законских регулатива односних превасходно на квалитет ваздуха, али и осталих категорија. Калмар је скренуо пажњу на деликатну ситуацију у селима која се налазе у близини великих производних погона. Представник Радне групе је истакао да је условно помагање произвођачима енергије и јавни интерес међусобно искључиво, затим да је неопходна интеграција саобраћајних политика и успостава свеобухватне стратегије за редукцију емисије штетних гасова.
У наставку дискусије присутнима се обратио и Драган Ђурица, помоћник покрајинског секретара за мониторинг и информациони систем животне средине који је истакао да у Војводини постоји локална мрежа од 7 мерних станица које су обезбеђене из покрајинског буџета који је немерљиво мањи од буџета републике. Истакао је да да је јако битно у већој мери укључити Војводину што до сада није била пракса.
Народна посланица Нада Лазић је истакла да је неопходно више анимирати медије како би релевантније извештавали о квалитету ваздуха, такође да би било добро увести мониторе по граду који би јавно показивали загађеност ваздуха у градовима, као што је пример у Будимпешти.
Модератор, Александар Мацура, је истакао комплексност теме загађења ваздуха, да овим округлим столом само отварамо тему па с’обзиром на ту чињеницу не можемо доћи до закључака, осим да је неопходно да се о овој теми што више говори, а поготово у Скупштини.
Реализацију одржавања међусекторског округлог стола подржала је Канцеларија Програма Уједињених нација за развој у Србији (УНДП) у оквиру пројекта “Јачање капацитета за унапређено спровођење међународних споразума из области животне средине”, који финансира Глобални фонд за животну средину (ГЕФ).