10. седница Одбора
Десета седница Одбора одржана је 12. 7. 2021 у Београду. На дневном реду су биле измене и допуне Закона о заштити природе. Зелену столицу су представљали Тања Петровић и Горан Секулић. Председавајући је на почетку представио госте из Министарства животне средине Александра Дејановића, државног секретара, Александру Дошлић, начелницу Одељења за заштићена подручја, геодиверзитет и еколошку мрежу и Сару Павков посебну саветницу министарке.
Представљање измена Закона
Александра Дошлић је представила измене Закона чланицама и члановима Одбора. Истакла је да је садашњи Закон усвојен 2009. године и да је до сада претрпео три измене. Основи разлог за доношење измена и допуна Закона је изградња Мини хидроелектрана у зааштићеним подручјима. Само ми који пратимо знамо шта је све уништено постављањем река у цеви. Стога је потребно да се отклоне одређени проблеми и недостаци који су уочени у досадашњој примени Закона, обавеза усклађивања са одредбама Закона о планском систему Републике Србије, као и усклађивања са Законом о инспекцијском надзору. Такође, поједине одредбе Закона којима је извршено усклађивање са прописима Европске Уније, потребно је прецизирати и отклонити недостатке који су уочени у досадашњој примени тих одредаба Закона. У том смислу одредбе које се односе на поступак Оцене прихватљивости за еколошку мрежу као и одредбе о еколошкој мрежи су детаљније разрађене и потпуније дефинисане, чиме се један од најважнијих процеса у заштити природе, а то је процес успостављања еколошке мреже Републике Србије, односно еколошке мреже Европске Уније, НАТУРА 2000, дефинише у складу са захтевима Директиве 92/43/ЕЕЗ о очувању природних станишта и дивљих животињских и биљних врста и Директиве 2009/147/ЕЗ о очувању дивљих птица. Још један од разлога за предложеним изменама се односи на изградњу малих хидроелектрана у заштићеним подручјима. Уводи се начело предострожности. Увођење стручне основе коју израђује Завод а Министарство доноси акт о условима заштите природе. Примена члана 10 ће бити проблематична али то су директиве Европске уније и његово увођење је јако важно због преовладавајућег јавног интереса. Измене члана 12. значи брисање Зеленог фонда јер сви буџетски фондови су сада при Министарству финансија. Чланом 35. се забрањује изграднја МХЕ у заштићеним подручјима. Уводи се Саветб корисника који је до сада био одрђеен за Националне паркове а сада се то проширује и на сва заштићена подручја. Измене члана 108. ће омогућити да средства намењена Заштићеним подручјима стигну и до јединица локалне самоураве за развијање инфраструктуре. Дозвољена је реконструкција већизграђених МХЕ у заштићеним подручјима а хидроеклектране од државног интереса, попут евентуалне изградње Ђердапа 3, неће бити спорна и неће потпадати под одредбе овог Закона.
Дискусија
У дискусији је учествовао Гојко Палалић који је исправио представницу Министарства да је ово пета измена Закона. Истакао је учешће у пројекту Натура 2000 представља важну потврду да је Србија на добром путу Европских интеграција.
Читав ток седнице можете погледати ОВДЕ
Седници је председавао председник Одбора проф. др Љубинко Ракоњац, а присуствовали су и чланови и чланице или њихови заменици и замнице: Самира Ћосовић, Томислав Јанковић, Марко Парезановић, Весна Кришанов, Мина Китановић, Гојко Палалић, Марија Тодоровић, Јелена Обрадовић, Драгана Радиновић, Александар Југовић, Жарко Богатиновић и Драган Марковић.