18. седница Одбора
Одбор за заштиту животне средине одржао је 18. седницу 15. новембра 2021. године. На седници је размотрен Предлог закона о буџету Републике Србије за 2022. годину, раздео 25 – Министарство заштите животне средине. Зелену столицу је представљао Мирослав Мијатовић. На жалост Гордана Грујић није присуствовала седници због болести.
Седницу је отворио председавајући Љубинко Ракоњац предлогом за усвајање Записника са предходне седнице одбора. Потом је дата реч предлагачу. У име предлагача, Предлог закона образложила је државна секретарка Министарства за заштиту животне средине Јелена Танасковић. Она је изразила задовољство што се буџет министарства повећао за 2022. годину у односу на предходну (ребаланс) за нешто више од 4 милијарде динара и износи скоро 15,5 милијарди динара. Животна средина у овом буџету представља један од три приоритета Владе. Поред тог званичног предлога у буџету, налази се и потенцијалних додатних девет милијарди динара. Такође 12 милијарди је у Министарству за грађевину је одвојено за изградњу инфраструктуре у области животне средине.
За спровођење Зелене агенде за Западни Балкан, предвиђено је 6 милијарди динара. 3 милијарде је предвиђено за рециклажну индустрију. 1.2 милијарда за изградњу даљинског греања у Крагујевцу. Изградња канализационе мреже и пречишћа отпадних вода 1.1 милијарда, плус 8 милијарди из кредита. Предвиђена је такође изградња 8 рециклажних центара које обухватају 50 јединица локалне самоуправе. Они би се градили у Ваљеву (11 општина) Сомбору (4 општине), Новој Вароши (4 општине), Ужицу (11 општина). У другој фази су планирани су рециклажни центри у Пироту, Пожаревцу, Сремској Митровици и Инђији.
Најважније ставке у буџету предвиђене за животну средину. 150 милиона субвенција за електрична возила; 150 милиона за замену индивидуалних ложишта; 200 милиона за замену котларница у јавним установама; 315 м за проширење заштићених подручја; 100 м за пошумљавање; 350 м за затварање несанитарних градских депонија; 400 м за општине које не могу саме да финансирају систем управљања отпадом; 600 милиона за чишћење историјског отпада; 100 милиона за чишћење несанитарних депонија и сметлишта као и видео надзор; 360 милиона за набавку опреме за комунални отпад.
Након тога је председавајући дао реч представници Министарства финансија Мирјани Лукић која је у два минута представила макроекономске параметре буџета за 2022. годину. У дискусији су учествовали посланица Јасмина Каранац и Томислав Јанковић.
Постављена су следеће питања и примедбе од стране представника Зелене столице: Прва примедба односи се на транспаретност читавог процеса усвајања буџета, као и на постављене индикаторе циљева и одређене базне вредности. Управо је то кључ нетранспаретности јер заинтересованој јавности на тај начин није омогућено да мери учинке и сврсисходност уложених средстава у зацртане програме. Као пример су наведени индикатори „број спроведених конкурса“ (сугестија ЦЕКОР-а) у програмима: Смањење загађења ваздуха у Србији из индивидуалних ложишта, набавка, замена, реконструкција и санација котларница за загађење и пошумљавање у циљу заштите и очувања предеоног диверзитета.
Прво питање: Шта значи ставка „Накнаде у натури у износу од 1.800.000 рсд економске класификације 413 – програмска активност 004 „Администрација и управљање“ и Награде трошкова за запослене под економском класификацијом 415, програмска активност 0001?
Друго питање, Зашто постоји диспропорција између Интервентних мера у ванредним околностима загађивања животне средине и друге интервентне мере под 424 Специјализоване услуге 20,000,000 и Техничка помоћ у припреми пројектне документације за инфраструктурне пројекте у области животне средине под 463 Трансфери осталим нивоима власти 60,000,000, када нас по свему судећи чекају климатски екстреми поплаве и суше, па за интервентне мере је потребно алоцирати више средстава?
Треће питање, колико се средстава тачно одваја за праћење квалитета ваздуха, а колико за квалитет воде и колико за квалитет земљишта, када се прича о програмској активности 0007 – Мониторинг квалитета ваздуха, воде и седимената, јер да су циљеви и базне вредности и индикатори у програмском делу јасно постављени и одређени, ми би смо то знали?
Четврто питање, када ће бити урађена карта ерозије и зашто нису издвојена средства за то и ако јесу у ком програму и зашто су умањена средства невладиним организацијама?
Државна секретарка Јелена Танасковић је одговорила да је оквирна пројекција за програм пошумљавања 150.000 садница и око 420 хектара. Ставка „Накнаде у натури у износу од 1.800.000 рсд економске класификације 413, су уствари новогодишњи пакетићи за децу, а Награде трошкова за запослене под економском класификацијом 415, програмска активност 0001 је уствари превоз запослених.
Танасковићева тврди да је врло тешко одредити адекватна издвајања и за интервентне мере али и за техничку помоћ у припреми документације за инфраструктурне пројекте. Поменутих додатних 9 милијарди и нека будућа подршка са стране зависи од издвајања за овај програм.
Што се тиче одговора на треће питање, државна секретарка је рекла да је тешко на ово питање пружити адекватан одговор, јер постоје издвајања и из других министарстава која се рецимо користе за воде и земљиште. За израду карте ерозије ове године опредељено 25 милиона динара. У програмској активности 0007 за контролу ваздуха издвајиће се 315 милиона, а речено је да ће тачне податке доставити накнадно ако је потребно. Остали смо без одговора на питање о умањењу средстава за цивилни сектор.
На крају је одбор је једногласно усвојио Предлог закона. Читав ток седнице Одобра можете погледати ОВДЕ.
надокнада путних трошкова за представнике Зелене столице су обезбеђени из ЕКО-СИСТЕМ програма.