Богатство, шаренило, једнакост и различитост на планети Земљи
Гледано очима детета биодивезитет је меда, жирафа, банана,делфин, јагода, диносаурус, шкољка…
Гледано очима научника у био-индустрији биодиверзитет је генетска модификација организама, промена врста, прилагођавање живог света потребама човека…
Гледано очима сељака биодиверзитет су његове шуме, његове ливаде, старе расе говеда, њиве и воћњаци…
Гледано очима политичара биодиверзитет је нови закон, нова међународна обавеза, ново финансијско оптерећење, границе националног парка…
Гледано очима еко-активисте биодиверзитет је вредност, основа људског опстанка, лепота, нешто за шта се вреди борити…
foto Baz – arhiva Mladih istraživača Srbije
Према истраживањима Европске агенције за животну средину већина становника Европске уније је чула за реч биодиверзитет, али само 35% њих је рекло да зна шта биодиверзитет значи.
Биолошка разноврсност (биодиверзитет) јесте свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи
или неком јасно одређеном подручју.
Како се наводи у Заводу за заштиту природе Србије територију Републике Србије са површином од 88.361 км2 карактерише велика разноврсност и бројност гена, врста и екосистема, иако још увек нису истражена сва подручја и нису документовани подаци о свим врстама.
Познати су подаци за 139 врста ваљкастих црва, 98 врста риба и колоуста, 19 врста водоземаца, 26 врста гмизаваца, 349 врста птица и за 95 врста сисара.
Сматра се да у Србији има између 700 и 800 биљних заједница. Србија је богата и ендемичним врстама : балкански ендемити чине 14,94% флоре Србије (547 врста), док локалне ендемичне врсте чине 1,5% (59 врста).
Србија је веома богата и екосистемима: рекама, барама и мочварама, шумама, ливадама и пашњацима. Значајан ресурс представљају и агроекосистеми: поља, виногради и воћњаци.
Колико је живи свет Србије разнолик, и колико има важну улогу нашим животима, може се приказати кроз пример специјалног резерват природе Обедска бара.
Obedska bara – foto arhiva JP Vojvodinašume
Подручје Обедска бара је сплет шума, мочвара и бара, реке Саве, агроекосистема, влажних ливада.
Прве административне мере за заштиту Обедске баре датирају од 1874. године, када је била заштићена као ловиште аустријске царске породице у Хабсбуршкој монархији, односно династије Карађорђевић у оквиру Краљевине Југославије (од 1919. године). Ово чини Обедску бару једним од најстаријих заштићених подручја на свету. Обедска бара заштићена националним законима, а има и међународни статус у оквиру Рамсарске конвенције, Емералд мреже, Подручја од међународног значаја за птице итд.
Зашто нам је битна Обедска бара?
Зато што мочваре, и влажна станишта генерално, имају многобројне функције:
– контрола поплава: река Сава се при високом водостају излива у шуме, ливаде и водене површине Обедске баре. На овај начин смањује се ниво воде у реци што знатно утиче на спречаваје поплава у урбаним срединама.
– обнављање текућих вода, прочишћавање вода: изливањем у подручје баре река Сава даје своју воду на пречишћавање биљкама Обедске баре. Баре се називају и „бубрези планете” због своје улоге у пречишћавању.
– стабилизација обала и заштита од олуја: природне шуме храста и вештачке шуме тополе имају улогу да спречавају ерозију, ублажавају налете ветра и на тај начин штите околна насеља.
– центар биодиверзитета: Обедска бара је дом за 50 врста сисара, 219 врста птица, 11 врста гмизаваца, 16 врста риба, преко 1200 врста инсеката, око 180 врста гљива, преко 500 врста биљака. У такозваној Потковици Обедске баре, налази се шума Дебела гора, у којој су храстови старости преко 300 година.
– производње хране: у ограниченим количинама, поштујући прописе, на Обедској бари се сакупљају печурке, лековито биље, лови се дивљач и пеца.
– рекреација и туризам: Обедску бару посећују бројни љубитељи природе, уживајући у обиласку баре и посматрању птица и локвања.
– културне вредности: Обеска бара је била веома значајно место у српској историји. У југоисточном делу подручја је село Купиново са заштићеном споменичком целином – етно парк. У непосредној близини, у кориту Обедске баре налазе се остаци средњовековне тврђаве Купиник. Нешто даље је локалитет манастира Обед и црква Мајке Ангелине.
Све побројане користи од Обедске баре су такозване услуге екосистема. Њих је, заправо, много више од овга што смо навели. Добро функционисање екосистема је кључно за животну средину али има и огроман финансијски значај за човека. На пример, Светска здравствена организација верује да 23 – 25% глобалних трошкова за лечење могу бити смањени добрим управљањем компонената животне средине, што укључује и екосистеме, врсте и гене.
Зашто нам је битан Ибис?
Птица Ибис је 2016. године поново, након више од 50 година, виђена на Обедској бари. Према подацима орнитолога ибис се на Обедској бари и гнездио.
Вероватно се већина људи пита шта је то тако значајно у овој вести?!
Повратак Ибиса значи да он има услове за живот на Обедској бари: да има место да свије гнездо и да има хране. Обзиром да су птице на врху ланца исхране то значи да је стање на Обедској бари повољно и за остале врсте (рибе, жабе, биљке). То истовремено значи да је вода у добром стању и да је има. На овај начин Ибис нам показује да су услови повољни, а то свакако има позитиван утицај и на здравље човека.
Илустрација – Боб Живковић
Бидиверзитет је, као што наслов овог текста каже, богатство, шаренило, једнакост и различитост. Биодиверзитет је због свој значаја под великим притиском. Свакодневно у свету ишчезавају станишта, нестају врсте, нарушава се природна равнотежа због људских активности. Зато се све више и више развијају инцијативе држава и цивилног друштва за и о заштити биодиверзитета.
Република Србија је, између осталог, ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности, и тиме се обавезала да штити биолошку разноврсност.
Изазови и обевезе су велике, али вреди се борити!
Милка Гвозденовић
Млади истраживачи Србије