Босутске шуме – Вишенаменским коришћењем ка већој добробити
Аутор: Ален Киш, Покрајински завод за заштиту природе
Шта су то екосистемске услуге и чему служе?
Природни системи (шуме, ливаде, реке…) обезбеђују добра и услуге неопходне за опстанак и развој људског друштва. Екосистемске услуге су заправо све материјалне и нематеријалне добробити које добијамо из природе. Добра као што су: вода, земљиште, биомаса (дрво, сено, усеви…) или процеси који се одвијају у екосистемима (пречишћавање воде и ваздуха, регулација климе итд) су темељ одрживог развоја и привредних делатности као што су шумарство, пољопривреда, водопривреда, туризам.
Добра и услуге која добијамо из природе поседују економску вредност, а њихов квалитет и употребна вредност зависе од очуваности природних система из којих долазе.
Миленијумском проценом екосистема (Уједињене нације, 2005) препознате су четири основне групе екосистемских услуга: услуге снабдевања (дрво, храна, сировине, генетски ресурси), регулационе услуге (регулација климе, квалитета воде, ерозије, опрашивање усева), подржавајуће услуге (биогеохемијски циклуси кружења воде и материје) и културне услуге (духовни и естетски доживљај, рекреација, неформална едукација).
Зашто су значајне Босутске шуме?
Шуме у алувијалној равни река Саве, Босута и Студве, омеђене насељима Јамена, Моровић, Вишњићево, Босут и Сремска Рача, представљају највећи комплекс шума храста лужњака у Србији. Са Спачванским шумама у Републици Хрватској, чине највећу просторну и функционалну целину низијских храстових шума у Европи и Панонској низији.
Значај Босутских шума:
За шумарство: храст лужњак даје дрво изузетне вредности
У водопривреди: потенцијална ретензија за прихват поплаве (на уласку реке Саве у Србију)
За локално становништво: животно окружење, делатности повезане са природом (трад. сточарство, дрво, гљиве, лековито биље, риба…)
У заштити природе: заштићене врсте и међународно значајна станишта
Изузетног економског, еколошког и социјалног значаја, назване босутским јер се највећим делом налазе у сливу реке Босут, ове шуме су одиграле веома значајну улогу у прихвату поплавних вода Саве у мају 2014. године и тако спречиле плављење Сремске Митровице и других насеља низводно.
Као станиште бројних строго заштићених врста живог света, у Републици Србији су обухваћене националном еколошком мрежом Србије, а у Републици Хрватској европском еколошком мрежом Натура 2000. Очување природног богатства ових подручја може се остварити само мудрим, дугорочно одрживим коришћењем које повезује делатности шумарства, традиционалног сточарства и водопривреде.
Зашто долази до губитка вредности добара и услуга Босутских шума?
Све до 1930-их на овом поплавном подручју је примењиван традиционалан систем управљања, који је шумарство, рибарство и екстензивно сточарство прилагођавао природном, сезонском плављењу. Еколошки процеси као што су филтрирање воде и обнова подземних издани, регулација влажности и других фактора плодности земљишта, несметано су се одвијали.
Око 90 % изворно поплавне шумске целине је потом одсечено од реке насипом, традиционално сточарство се сматра непотребним и постепено се смањује, нарушавају се природни процеси са бројним последицама:
– Сужењем поплавног подручја поплавни таласи на Сави постају виши и опаснији
– Шуме одсечене од реке насипом се суше јер немају довољно влаге у летњем периоду
– Баре обрастају, губе се рибља плодишта, нестају станишта за заштићене дивље врсте
– Локална заједница губи улогу у управљању шумским подручјем и део прихода.
Свеукупно: Смањени су капацитети подручја да нашем друштву пружа добробити и ублажи последице климатских промена.
Учестале смене суша и поплава (2012. и 2014.): Одвајањем поплавне шуме насипом од реке, шуме се суше а истовремено настаје “уско грло” на реци Сави са повећаним ризиком од поплава.
Губици у шумарству услед сушења ових шума су знатни: Економски ефекат код истог обима производње дрвета, у оквиру приноса оствареног сечом сувог/оболелог дрвећа, мањи је за преко 60% у односу на редовне сече обнављања (здравих) шума.
Како је могуће повећати добра и услуге Босутских шума?
Студијом случаја за Босутске шуме обрађене су четири основне „добробити од природе“, односно „екосистемске услуге “, које предметно подручје пружа, а од којих зависи безбедност од поплава, трајност прихода у шумарству, очување природе и добробит локалног становништва. Пројектни задатак је осмишљен са циљем да прикаже могућност повећања добробити (квантитативно и квалитативно), увођењем интегралног планирања и вишенаменског коришћења подручја.
Вредновање услуга ублажавања поплава, продукције дрвета, природних вредности и производње меса извршено је за 2 сценарија:
„А“ – Коришћење подручја на постојећи начин
„Б“ – Вишенаменско коришћење (контролисана ретензија за прихват поплава на ½ подручја са повећањем традиционалног свињарства)
Две основне препоруке сценарија “Б” су да Босутске шуме треба користити као шумску ретензију и да број свиња у шумама треба повећати. Обе наведене промене треба реализовати плански, уз претходну консултацију са корисницима.
Планским усмеравањем поплавне воде у Босутске шуме, могу се спречити штете од поплава на пољима и насељима. Уз то, побољшавају се услови живота и опстанка живог света, укључујући и лети жедну храстову шуму, као најзначајнији извор прихода у шумарству.
Традиционално свињарство, које се овде практикује већ неколико хиљада година, има своје место у савременом коришћењу подручја. Од Римског доба ове шуме су познате као „silva gladinfera“- жирородна шума. Свиње ријући спречавају обрастање жбуњем. Тако повећавају капацитет подручја за брз прихват и пролазак воде, али и чувају отворена барска станишта неопходна за опстанак бројних дивљих врста (ретке биљке, птице мочварице и др.).
Уколико би се интегралним управљањем применило еколошки оптимално плављење шумског комплекса уз пораст броја животиња (свиња) гајених у шуми, очекује се повећање вредности четири најважније екосистемске услуге Босутских шума: производња дрвета, одбрана од поплава, производња хране (свињско месо) и биодиверзитет.
Бројчано исказано:
• Добит у производњи дрвета би била 30 до 50% мање сушења стабала, односно пропорционално већи принос квалитетног техничког дрвета, јер ће се смањити садашњи губици условљени неодговарајућим режимом вода;
• Шумска ретензија би могла да прихвати између 100 и 200 милиона м3 воде, што представлја изузетну добробит у одбрани од поплава;
• Са повећаним бројем свиња (5-7 пута) које се хране у шумама (смањење трошкова прихране за 50%), приход од традиционалног сточарства био би 10-14 пута већи. Такође, може се добити изузетан квалитет и укус меса.
• За 6 карактеристичних типова станишта, планктонске заједнице и 11 индикаторских животињских врста, дошло би до унапређења еколошких статуса, повећањем популација и простора који насељавају. Будући да су одабране врсте индикатори и тзв. “кишобран” врсте, очекује се да ће наведено побољшање имати позитивног ефекта на свеукупан биодиверзитет подручја.
Остале добробити вишенаменског коришћења
Осим у шумарству, управљању поплавама, традиционалном сточарству и очувању живог света, процењује се да би предложено вишенаменско коришћење побољшало и друге добробити. Заједничким управљањем, кроз повећање укупне виталности и продуктивности, шуме ће боље пречишћавати ваздух и воду, пружати боље станиште за инсекте опрашиваче пољопривредних култура у окружењу и тако повећати добит у полљопривреди, знатно побољшати капацитет за одрживи лов и риболов, имати бољи туристички капацитет.
Ради упознавања локалног становништва са добробитима вишенаменског коришћења, у околним селима су постављене информативне табле (слика испод)
Информативна табла – Вишенаменским коришћењем Босутских шума ка већој добробити: • заштита живота људи и насеља од поплава коришћењем шуме за прихват воде, • бољи квалитет храста лужњака и већа виталност стабала, • разноврснија станишта за већи број биљних и животињских врста, • побољшање услова за традиционално сточарство.
Вишекориснички приступ
У циљу препознавања потреба свих корисника предметног подручја, организована су два округла стола, на којима су вредновани прелиминарни резултати очекиваних промена у случају увођења вишенаменског коришћења подручја. Учесници из сектора водопривреде, шумарства, заштите природе, локалне самоуправе и грађанских удружења изнели су своје виђење позитивних и негативних страна за наведена два сценарија управљања Босутским шумама.
Наредни корак на унапређењу управљања Босутским шумама је израда платформе о заједничким циљевима и мерама за њихово постизање, са прецизно дефинисаним техничким решењима за увођење вишенаменског коришћења подручја.
Студију случаја „Представљање екосистемских услуга са валоризацијом на подручју Босутских шума – интеграција биодиверзитета и екосистемских услуга у коришћење и управљање природним ресурсима“ припремио је Покрајински завод за заштиту природе у сарадњи са Регионалним фондом за југоисточну Европу – пројекат биодиверзитет (ОРФ БД) који имплементира Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) а финансира Немачко савезно министараство за економску сарадњу и развој (БМЗ).