Циљеви одрживог развоја – 9. седница Одбора
Девете седница одбора за заштиту животне средине одржана је 07.03.2018. године у Дому Народне скупштине.Председница одбора Ивана Стоиљковић у уводном обраћању поздравила је све присутне чланове одбора и представнике Зелене столице и изнела дневни ред седнице. Прва тачка седнице је била Информисање одбора о циљевима одрживог развоја, а друга Разно.
Затим се свим присутнима обрадила народна посланица Нада Лазић, чланица Фокус групе која је формирана ради контроле Парламента у процесу имплементације циљева одрживог развоја прописаних Агендом 2030. Упознала је чланове одбора са Циљевима одрживог развоја, који садржи 17 циљева и 169 подциљева.
Циљеви одрживог развоја (ЦОР) Агенде 2030 званично су ступили на снагу 1. јануара 2016. након усвајања резолуције на УН самиту у септембру 2015. Ради се о глобалној развојној агенди за период након 2015. Посланица Лазић је истакла да су свеобухватни циљеви одрживог развоја социјални и економски развој, усклађен са заштитом и унапређењем животне средине и да је неопходна међусобна сарадња институција ради остварења Циљева. Затим је посланица Нада Лазић набројала свих 17 циљева (Свет без сиромаштва; Свет без глади; Добро здравље; Квалитетно образовање; Родна равноправност; Чиста вода и санитарни услови; Доступна и обновљива енергија; Достојанствен рад и економски раст; Индустрија, иновације и инфраструктура; Смањење неједнакости; Одрживи градови и заједнице; Одговорна потрошња и производња; Акција за климу; Живот под водом; Живот на земљи; Мир, правда и снажне институције; Партнерством до циља) и објаснила сваки од њих. Нагласила је да Влада треба званично да усвоји циљеве одрживог развоја и да о томе треба да се изјасне и посланици. Парламент би требао да захтева од Владе Извештаје о спровођењу циљева одрживог развоја.
Председница одбора Ивана Стоиљковић је закључила да је задатак Парламента рад са јавношћу и да је то јако битно питање. И да би за почетак требало да се ради на популаризацији ове теме.
Испред Зелене столице седници су присуствовале: Загорка Стевић Гојков, Капилар; Гордана Брун, Школа за опстанак и Даница Дабић, Центар за истраживачке и развојне пројекте „ЕцоДев”.
Загорка Стевић Гојков је истакла да је одрживи развој опредељућа оријентација и смер развоја Републике Србије, још од 1996. године када је усвојен Просторни план Републике Србије 1996-2010 као и сва остала стратешка документа (преко сто): Водопривредна основа Републике Србије 2002-2021, Стратегија регионалног развоја 2007-2012, Национална стратегија привредног развоја 2006-2012, Национална стратегија одрживог развоја 2008-2017, Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара 2012-2020 и тако даље, као и сви проистекли законски и подзаконски акти у корелацији са овим кровним документима. Питање јесте креирање међусобне сарадње тако да свака страна разуме да без оне друге нема доброг решења. Стратешки планови развоја јесу првенствено смернице за демократизацију рада владе која подразумева одговорност, професионалност и напуштање старих образаца супротстављеног дијалога. Услов је промена политике власти, сарадња унутар власти, између оделења једног министарства, различитих министарстава, парламента и владе итд. Остваривати циљеве одрживог развоја јесте разумевање да су проблеми заједнички, међусобно интегрисани и да се до решења долази отвореним равноправним дијалогом.
Гордана Брун наводи да Србија има Стратегију развоја образовања до 2020, али да је не спроводи у области заштите животне средине и да нам предстоји њена реформа. Потребно је променити филозофију живљења, да су школе водичи за живот и да треба да се вратимо природи. Да предлог екошколи треба да буде начин живљења, а не да буде пука теорија већ да се спроводи свакодневно.
Даница Дабић,испред ЕцоДев-а, је присуствовала седници и том приликом скренула пажњу на одрживи туризам и циркулану економију. Да је први циљ недавно усвојене Стратегије развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године је одржив економски, еколошки и социјални развој туризма у Републици Србији. Истакла је значај сарадње свих институција са надлежним ресором за туризам како би се постигли циљеви, нарочито по питању енергетике, животне средине и инфраструктуре јер је то мултидисциплинарна област. Нарочито је важно да држава помогне повољним кредитима или бесповратним средствима из фондова да се постигну стандарди енергетске ефикасности код угоститељских објеката. Да се Транзиција ка унапређеној циркуларној економији у ЕУ се спроводи кроз тзв. „пакет за циркуларну економију“ који је Европска комисија усвојила крајем 2015. „Пакет“. Како би се затворио круг животног циклуса производа, овај пакет мера обухвата и Акциони план који треба да подржи принципе циркуларне економије у сваком кораку ланца вредности од производње до потрошње. Очита је непосредна синергија са ЕУ циљевима који се односе на климу и енергетику и усвојен пакет мера кроз документ „Чиста енергија за све Европљане“ и који Србија треба да спроведе“