Јавно слушање “Енергетска ефикасност као могућност развоја Србије”
У среду, 9. октобра у Малој сали Дома Народне скупштине, на иницијативу Београдског фонда за политичку изузртност председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Александра Томић заказала је Јавно слушање са темом “Енергетска ефикасност као могући развој Србије”
У уводном обраћању Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, рекла је да је енергетска ефикасност једини начин да се превазиђу нагомилани проблеми у друштву. Међутим, како се она изразила: “Ми се и даље понашамо као сиротиња која се разбације”.
Према њој јавна слушања су форма која омогућава да се актери из различитих сектора сретну али се поставља питање колико заједнички радимо на том пољу а недостаје координација.
Друга тема којом би волела да се током јавног слушања бавимо, рекла је она, је како постићи да грађани схвате да они треба да буду главни актери енергетске ефикасности. За дугорочну стратегију најважније је да се образовање о енергетској ефикасности уведе још у предшколске установе, па затим да се настави током целокупног процеса образовања. Таквог образовања има али по њеном мишљењу не довољно.
Министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић, истакао је да је неопходно смањити потрошњу чиме би се такође смањио и увоз енергије и енергената. Према његовим речина улагањем у подизање енергетске ефикасности стамбених објеката постигле би се велике уштеде а отворила би се и нова радна места у области зградарства. Стога је неопходно развити механизме путем којих би се помогло грађанима да уз помоћ кредита обезбеде средства неопходна за улагање у повећање енергетске ефикасности заменом столарије, изоловањем објекта, заменом кровова и друго. Уштеда која би се овом приликом постигла омогућила би грађанима да овај кредит врате, а потрошња енергије би се смањила.
Он је подсетио да је Министраство грађевининарства и урбанизма усвојило низ прописа, према којима се сада граде зграде које морају да “добију” енергетски пасош . Рекао је да је до сада издато 179 оваквих пасоша и истакао да Министарство неће одустати од спровођења ових прописа захваљујући којима ни једна зграда неће моћи да се гради нити да добије неопходну употребну дозволу.
Он је рекао да се зарад спровођења ових мера ради на успостављању посебне буџетске линије јер је то неопходно, а да ће се сваки уложени динар у овом случају “стоструко” вратити.
Дејан Новаковић, државни секретар у Министраству енергетике, развоја и заштите животне средине рекао је да када се говори о подацима према којима Република Србија троши два до три пута више енергије него замље у региону и вишеструко више од развијених земаља Европе, неопходно овакве податке дати у одређеном контексту. Према његовим речима ови подаци су тачни али се мора у обзир узети и чињеница да се у Србији најмање енергије троши по глави становника а да је највећи потрошач привреда. Он је најавио да сада постоји сагласност о оснивању Фонда за енергетску ефикасност и да би он требао да почне са радом следеће године јер је неопходно усвојити велики број подзаконских аката.
Александра Томић је додала да у оквиру Одбора за привреду, регионални развој, туризам и енергетику формирана Радна група за праћење и унапређење области енергетске. Такође је додала да Одбор настоји да продуби сарадњу са свим актерима који могу допринети побољшању енергетске ефикасности и да чланови Одбора настоје да побољшају сарадњу између грађана и грађанки, банака и привреде.
Волфганг Шут, руководилац пројекта Енергетска ефикасност у Србији, Немачке развојне помоћи (ГИЗ) у свом обраћању између осталог је ракао да је некада јак грађевински сектор у Србији сада значајно ослабио. У блиској будућности, грађевинске фирме из Србије ће се срести са јаком и иновативном конкуренцијом са грађевинским фирмама које долазе из Европске уније и које имају довољно средстава да врло наметљиво освајају нова тржишта. Његов, како се сам изразио, рецепт за превазилажење потешкоћа у које би грађевински сектор могао да упадне јесте да се организује велики број округлих столова са разноврсним актерима али са веома конкретним темама а да резултат тих састанака буду конкретне идеје и план реализације.
Енергетском ефикасношћу се постижу велике уштеде а те уштеде представљају капитал који одређена фирма може да инверстира у унапређење других сектора свог пословања или ширеје обима посла. Закључио је да енергетска ефикасност треба да се користи као средство унапређења економије.
Петар Шкундрић, члан Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику и члан радне групе за праћење и унапређење области енергетске ефикасности излагање је отпочео изјавом да недостаје одговорности али да има довољно знања. Према његовом мишљењу “Неопходно је адекватно валоризовати енергију. У Данској или рецимо Немачкој, цена киловат сата је 0.30 еура па стога не треба да чуди да се грађани одговорно понашају и штеде”. Он се сложио са миностром Илићем да би се улагањем у зградарство уштедело 140 милиона еура уколико би се уштедело само 10% енергије од укупне количине коју ове зграде троше. Његова препорука је да о овим темама треба више говорити и у школама и на факултетима а да прописе треба доследно примењивати ради нас самих не само да би наша земља стала раме уз раме са најразвијенијима.
Током дискусије, између осталих, Александар Ђерић из Савета зелене градње предложио је подизање енергетске ефикасности објеката у којима се налазе државне институције указавши да би најбоље било почети са Домом Народне скупштине. Горан Тодоровић из Центра пасивна кућа питао је да ли је задуживање једини пут ка постизању енергетске ефикасноси и навео пример Чешке у којој је у сектору грађевинарства избегнут ефекат рецесије мерама владе која је одобрила бесповратне државне субвенције за подизање енергетске ефикасности приватних кућа и станова.
Присутни су се сложили да Јавна слушања пружају могућност различитим актерима да се сретну и размене мишљења и да је енергетска ефикасност широка област којој треба приступати мултидисциплинарно.