Енергетски избори
Енергетски избори 2020. ће одредити где ће наша деца бити 2030. а где наши унуци 2050.
Интегрисано енергетско и климатско планирање
Док читамо овај текст на компјутеру или мобилном телефону, спремамо храну, седимо у расхлађеним просторијама док је напољу 30 степени Целзијуса или у топлини свог дома уживајући са најближима током зиме, колико пута се запитамо, одакле долази енергија која нас греје, хлади, омогућава да спремимо храну и свако јутро скувамо кафу. Процес који прође енергија, од енергента до штекера у нашим домовима, је дуг. Но, многе свакодневне активности у данашње време биле би незамисливе без електричне и топлотне енергије. Један од изазова јесте што савремен начин производње енергије у исто време утиче на здравље људи и нарушава животну средину. Према подацима Међународне агенције за енергетику (Интернатионал Енергy Агенцy), енергетика је одговорна за две трећине гасова са ефектом стаклене баште, који се сматрају за главни узрок климатских промена.
Чиста енергије за све Европљане
Европска унија (ЕУ) је озбиљно разматрајући утицај који енергетика заснована на фосилним горивима има, одлучила да решење овог изазова постави високо на својој политичкој агенди. Те је, после циљева у области обновљивих изора енергије, енергетској ефикасности и циљева за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 2020. годину (табела 1), за које су многи сматрали да су недостижни, поставила себи још више циљеве у истим областима за 2030. годину (табела 1).
Енергетски и климатски циљеви Европске уније 2020* 2030*
Удео обновљивих извора енергије 20% 32%
Енергетска ефикасност 20% 32.5%
Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште 20% 40%
*У односу на 1990. годину. Извор: https://ec.europa.eu/info/news/focus-national-energy-and-climate-plans-2020-jun-16_en
Како би испунила задате циљеве Европска комисија је крајем 2016. године представила нови законодавни оквир – Чист енергетски пакет (Цлеан Енергy Пацкаге). Усвајањем и последњег од осам аката из овог пакета у мају 2019. године, циљеви за 2030. годину су постали и правно обавезујући за све државе чланице Европске уније. Како ови циљеви не би остали само листа жеља, државе чланице су у обавези да донесу 10-годишње националне планове, који интегришу активности у области енергетике и климатских промена.
Шта су и шта доносе Национални енергетски и климатски планови?
Уредба о управљању (Говернанце Регулатион), која је део Чистог енергетског пакета, уређује унифициран садржај националних енергетских и климатских планова на нивоу ЕУ. Државе чланице су у обавези да у интегрисаном плану предвиде националне циљеве, доприносе, политике и мере за сваку од 5 димензија Енергетске уније (Енергy Унион) за период од 2021-2030. године. Области које обухвата интегрисано енергетско и климатско планирање јесу енергетска ефикасност, декарбонизација економије – односно област обновљивих извори енергије, енергетска сигурност, унутрашње тржиште и области развоја и истраживања и конкурентности. Државе чланице ЕУ су пре интегрисаних планова биле у обавези да у преко 50 појединачних планова предвиђених различитим законодавним актима планирају, врше мониторинг и извештавају о овим областима. Имајући у виду да се све три активности сада интегрише у један план на националном нивоу, то значи да национални енергетски и климатски планови смањују административни терет држава при планирању, мониторингу и извештавању у области енергетике и климатских промена. Такође, дугорочно планирање даје сигурност инвеститорима да планирају своје инвестиције у складу са плановима на националном нивоу. Поред других погодности интегрисаног планирања, Уредба о управљању подстиче учешће свих заинтересованих страна у процесу планирања. То значи укључивање заинтересоване јавности тј. грађана, цивилног сектора, привреде и академије, као и свих нивоа државне управе, попут локалних самоуправа и градова у процес израде националних енергетских и климатских планова.
Чиста планета за све
Да је Европска унија одлучила да оде и корак даље, доказује и нови Европски зелени договор (Еуропеан Греен Деал), где себи задаје најизазовнији циљ до сада, а то је, да до 2050. године буде угљенично неутрална економија. Инструменти који ће водити ЕУ као путоказ ка климатски неутралном континенту обухватају чак девет области – од биодиверзитета и одрживе производње хране и пољопривреде, преко чисте енергије, одрживе индустрије и мобилности, сектора грађевинарства, елиминације емисија и климатских акција. Када се овај предлог усвоји, ЕУ ће добити први Климатски закон, што значи да политичка визија ЕУ до 2050. постаје и слово закона.
Шта очекује Србију?
Енергетска заједница (Енергy Цомммунитy – међународна организација чији мандат је креирање пан-европског енергетског тржишта између држава чланица Европске уније и држава Западног Балкана) донела је 2018. године Препоруку о припреми интегрисаних енергетских и климатских планова и Смернице за њихово усвајање. Иако препоруке нису правно обавезујући акти, циљ овог акта је да се створе предуслови за израду интегрисаних планова. Многе државе Западног Балкана препознале су важност интегрисаног планирања и започеле израду интегрисаних енергетских и климатских планова. Наиме, Северна Македонија је већ сачинила нацрт прва два поглавља интегрисаног плана, Босна и Херцеговина и Косово* су остварили значајан напредак у процесу израде, док су Црна Гора и Албанија започеле процес. Паралелно са овим процесом, у оквиру Енергетске заједнице у току је процес утврђивања циљева у области енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године за државе Западног Балкана.
*Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова.
Србију у оквиру процеса европских интеграције очекује испуњење мерила и отварање поглавља 15, које се бави енергетиком. Израда интегрисаних енергетских и климатских планова поред већ наведених погодности, допринела би процесу ЕУ интеграције и самом преговарању, јер би донела дугорочну перспективу енергетског сектора. Процес израде интегрисаних планова изискује и међусекторску координацију и међуинституционалну комуникацију. Наиме, поред енергетике, климатске промене имају утицај и на многе друге секторе попут пољопривреде, индустрије и др. У вези са тим, предстоји и усвајање закона у области климатских промена који је прошао јавну расправу 2018. године.
И поред усвојеног стратешког и законског оквира (Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије из 2013. и Закон о енергетици из 2014.), подзаконских аката (скуп Уредби из 2016. и 2019.) и прикључења нових постројења која производе електричну енергију из обновљивих извора, Србија неће достићи циљ од 27% удела обновљивих извора енергије у укупној финалној потрошњи до 2020. године (Извештај Енергетске заједнице из 2019.). Као неки од разлога за ово, помињу се дуги и компликовани административни поступци за добијање дозвола, изградњу и лиценцирање, транспоновање ЕУ прописа без имплементације, попуњене квоте за подршку за соларне и електране на ветар, као и неувођење аукција као система за подршку новим постројењима, итд. Имајући у виду ове изазове у испуњењу циљева за 2020. годину, пре усвајање нових циљева и пратећих стратешких и законских оквира, очекује се процес евалуације, који је сада и законска обавеза према Закону о планском систему. Евалуација је неопходна како би се утврдило где смо били успешни, а где мање успешни и зашто. На крају, најављено је да ће Европски зелени план имати и Зелену агенду посвећену државама Западног Балкана, те је нужно пратити и шта нас очекује у будућности.
Дугорочне последице одлука из 2020. години
Никола Тесла (1856-1943), светски познат проналазач, говорио је: „Енергија, то је кључни проблем будућности – питање живота или смрти. Садашњи извори енергије су непоуздани и трују наш планет. Можда преживимо то тровање, али доћи ће дан када ће ти извори енергије пресушити“. Изазов фосилних горива као енергената јесте и њихов ограничен капацитет који отвара питање шта када потрошимо све залихе? Како бисмо и даље могли несметано да обављамо свакодневне активности са почетка текста, морамо да планирамо управљање и развој енергетског сектора – енергетску политику – дугорочно и да мислимо на генерације које долазе. Због тога, избори у планирању енергетског сектора које направимо данас, имаће утицај на то где ће наша деца бити 2030. године, а где наши унуци 2050. године.
Ауторка: Варвара Алексић, консултанткиња у области права енергетике и животне средине, докторанткиња у области енергетске политик
Блог је израђен уз подршку Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Европу – Енергетска ефикасност (ОРФ-ЕЕ) који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH у име Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ). Ставови изнети у тексту представљају ставове аутора и не одражавају нужно званичне ставове ГИЗ-овог Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Европу – Енергетска ефикасност (ОРФ-ЕЕ), као ни Београдског фонда за политичку изузетност (БФПЕ).
Blog je objavljen i na: http://novimagazin.rs/vesti/energetski-izbori-2020-ce-odrediti-gde-e-nasa-deca-biti-2030-a-gde-nai-unuci-2050
Референце (у самом тексту hyperlink-у или у наставку):
Balkan Green Energy News. 2020. Western Balkan countries on the way to finalizing their National Energy and Climate Plans. https://balkangreenenergynews.com/western-balkan-countries-on-the-way-to-finalizing-their-national-energy-and-climate-plans/.
Energy Community. 2019. Annual Implementation Report. Vienna. https://www.energy-community.org/dam/jcr:a915b89b-bf31-4d8b-9e63-4c47dfcd1479/EnC_IR2019.pdf .
Energy Community. 2020. NECPs in ENERGY COMMUNITY CPs – presentation for the Renewable Energy Coordination Group meeting. Vienna. https://www.energy-community.org/dam/jcr:4537ab27-eefb-420f-a019-317df11fa46c/RECG_ECS_NECP_0420.pdf.
Energy Community. 2020. Minute of Meeting of the 5th Energy and Climate Commitee. Vienna. https://www.energy-community.org/dam/jcr:470f199a-423f-4967-a6d0-296cdd1da26e/MoM_ECC_25032020.pdf.
European Commission, 2019. European Green Deal. Brussels https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities-2019-2024/european-green-deal_en.
European Parliament and the Council. 2018. Regulation (EU) 2018/1999 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 on the Governance of the Energy Union and Climate Action, amending Regulations (EC) No 663/2009 and (EC) No 715/2009 of the European Parliament and of the Council, Directives 94/22/EC, 98/70/EC, 2009/31/EC, 2009/73/EC, 2010/31/EU, 2012/27/EU and 2013/30/EU of the European Parliament and of the Council, Council Directives 2009/119/EC and (EU) 2015/652 and repealing Regulation (EU) No 525/2013 of the European Parliament and of the Council. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2018.328.01.0001.01.ENG&toc=OJ:L:2018:328:FULL.
International Energy Agency. 2019. Global Energy & CO2 Status Report 2019. Paris. https://www.iea.org/reports/global-energy-co2-status-report-2019.
Ministarstvo zaštite životne sredine. 2018. Izveštaj o javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama. https://www.ekologija.gov.rs/izvestaj-o-javnoj-raspravi-o-nacrtu-zakona-o-klimatskim-promenama/.
Mudre misli. Nikola Tesla – citati. https://mudremisli.net/nikola-tesla-citati-izreke-misli/#google_vignette.
Vlada Republike Srbije. 2019. Zakon o klimatskim promenama do kraja godine. https://www.srbija.gov.rs/vest/403278/zakon-o-klimatskim-promenama-do-kraja-godine.php.