Izveštaj sa 26. sednice Odbora za zaštitu životne sredine
U utorak, 23. jula 2013. održana je 26. sednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. Sednica je predstavalja nastavak prethodne sednice, a glavna tačka dnevnog reda bila je informisanje Odbora o preduzetim aktivnostima, koje su preporučene Zaključkom Odbora, donetim na sednici održanoj 28. juna 2013. godine, u vezi sa podizanjem pepela na jalovištu TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. Sednici su osim predstavnika nadležnog ministarstva, Agencije za životnu sredinu, TE „Nikola Tesla“ (TENT) prisustvovali i predsednik gradske opštine Obrenovac kao i predstavnici TE-KO Kostolac, Rudarskog basena Kolubara, Rudnika bakra Bor i HIP Petrohemije, kao i predstavnici civilnog društva kroz uspostavljeni mehanizam „zelene stolice“.
Iako su nakon akcidenta koji se dogodio 24. juna kada je zbog jakog vetra i došlo do razvejavanja pepela sa TENT-ove deponije, a koncentracije suspendovanih čestica bile su višestruko iznad dozvoljenih granica preduzete određene mere za sanaciju deponije pepela, isti akcident se ponovio 16. jula ove godine. Prestavnici TENT-a su naglasili da su nakon prvog akcidenta preduzete mere u sanaciji deponije i istovremeno naglasili da bi jedno od rešenja ovog problema moglo da bude umesto deponovanja korišćenje pepela u izgradnji putne infrastrukture u Srbiji, odnosno kao građevinskog materijala. Takođe, naglasili su da je deponija dostigla svoj maksimum popunjenosti i da se na nju više neće deponovati pepeo, kao i da se postojeći pepeo redovno zaliva i da je između dva akcidenta obavljeno šest redovnih i vanrednih inspekcijskih pregleda. Trenutno se vrši nasipanje zemlje na deponiji koje bi trebalo da bude završeno do 5. avgusta, a koje bi sprečilo buduća moguća aero zagađenja.
G. Goran Trivan, sekretar Gradskog sekretarijata za zaštitu živtne sredine postavio je pitanje odgovornosti nadležnih jer se posle samo 10 dana od održane sednice skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, kada je razgovarano o prvom akcidentu i akcijama koje u sanaciji treba preduzeti, desio isti problem. Konstatovao je da je mnogo više uloženo u odsumporavanje, ali da je problem pepela mnogo ozbiljniji jer osim mogućnosti aero zagađenja postavlja se i pitanje ocednih voda sa deponije koje verovatno odlaze direktno u Savu. Razumljivo je da ovaj problem nije lako rešiti zbog nedostatka novca, ali sâmo nasipanje zemlje ne može biti rešenje, jer se postavlja i pitanje odakle se dovozi zemlja (i da li se na tom mestu stvara ekološki problem) kao i koliko će dugo takvo rešenje trajati imajući u vidu da nasipanje 20cm zemlje predstavlja kratokoročno rešenje. Umesto toga, predlažio je da se deponija ili biološki ili hemijski rekultiviše. Naglasio je da je i pored svega, u poslednjih 20 godina ipak napravljen veliki pomak u zaštiti živtne sredine, ali i skrenuo pažnju na sistemsku grešku odnosno činjenicu da odluke pri sanaciji ekoloških problema donosi menadžment komanija bez učešća stručnjaka.
Gđa Gordana Čomić, članica Odbora za zaštitu životne sredine postavila je pitanje odgovornosti u slučaju ekološkog akcidenta ukoliko nema protokola za njegovo rešavanje.
G. Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine naglaso je da je Ministarstvo prepoznalo krivce za ovaj akcident u skladu sa zakonom, kao i da na žalost ne postoje ustanovljeni protokoli ali da postoje procedure koje ovaj put nisu poštovane. Najavio je takođe da će prilikom najavljene izmene zakona o upravljanju otpadom, razmatrati i pepeo kao građevinski materijal.
Gđa Olga Šipovac, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva navela je primer ove lokalne samouprave koja je oformila tim svih relevantnih učesnika koji se bave živnotnom sredinom i kao jedan od rezultata ustanovljena je procedura u situacijama povećanog aerozagađenja.
G. Mirko Popović, koordinator programa Beogradske otvorene škole naveo je da se stiče utisak da se pitanjem životne sredine bavimo samo zbog sastanka skupštinskog Odbora, kao i naglasio da princip zagađivač plaća ne može da se smatra za „kažnjavanje kompanija”, već da one plaćanju naknadu za nanošenje štete životnoj sredini. Takođe, postavio je i pitanje angažovanja Sektora za vanredne situacije u ekološkim akcidentima.
Gđa Aleksandra Tomić, članica Odbora za zaštitu životne sredine, predložila je da se jedna od narednih sednica Odbora organizuje u Pančevu kako bi se ovaj dobar primer prakse mogao primeniti i u drugim opštinama – ekološkim žarištima, kao i da se na sledeću sednicu pozove g. Predrag Marić, Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a.
Zakljčci sa sednice Odbora:
– Odbor će se založiti da sednice sa temom ekoloških žarišta budu praksa (minimum jednom u šest meseci)
– Konstatovano je da sve prisutne institucije koreknto rade svoj posao i da o tome uredno obaveštavaju Odbor
– Odbor će nastaviti da prati zaključe i preporuke inspekcije
– Odbor će inicirati predstavljanje dobrih primera iz lokalnih samouprava, naročito onih koje su uspostavile dobre mehanizme
– Na narednu sednicu Odbora biće pozvani i predstvnici Sektora za vanredne situacije
– Na narednoj sednici u septembru, situacija u Obrenovcu će biti jedna od tačaka dnevnog reda kako bi se pokazao kontinuitet u obradi ovog pitanja
Izveštaj sastavili Valentina Đureta i Mirko Popović koji su u ime NVO sektora prisustvovali sednici.
Izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine možete preuzeti OVDE.