Извештај са 31. седнице Одбора за заштиту животне средине
Народна скупштина Републике Србије
понедељак, 14. октобра 2013.године, у 11,00 часова
четвртак, 17. октобар 2013 године, у 14 часова
петак, 25 октобар 2013 године, у 10 часова
Седницом је председавала Милица Војић Марковић, председица одбора.
Као представници цивилног сектора седници су присуствовали Милош Ђајић из Центра модерних вештина, Милка Гвозденовић из Младих истраживача Србије, Валентина Ђурета из Београдског фонда за политичку изузетност и Драган Симић из Лиге за орнитолошку акцију Србије.
Седница је била заказана са следећим дневним редом:
1. Разматрање информације о раду Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања за период мај-јул 2013. године;
2. Разно.
Међутим, због обавеза министар проф. др Милан Бачевић услед спречености није могао да присуствује тако да је седница одржана са промењеним дневним редом. Усвојени су записници са свих претходних седница, укупно четири записника.
Под тачком разно Председница одбора је упознала присутне са активностима које су реализоване између два сазива одбора:
– о заједничком састанку Скупштинских одбора за животну средину и за пољопривреду који је одржан на Палићу;
– о посети председнице скупштинског одбора за животну средину из Мађарске и могућности сарадње;
Најављено је следеће:
– Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања ће заказати нови термин за презентовање извештаја о раду;
– Почетком децембра ће бити организовано јавно слушање на тему еколошке мреже Натура 2000;
– 17. октобра се одржава јавна дискусија на тему генетски модификованих организама у општини Стари град.
Чланови одбора су гласали за усвајање записника са претходних седница. Седница је трајала кратко и није било дискусије.
Наставак седнице заказан за 17. октобар није одржан јер је проф. др Милан Бачевић и овога пута отказао свој долазак.
Наставак седнице одржан је у петак 25. октобра и проф. др Милан Бачевић је дошао заједно са колегама мр Томиславом Шубарановићем и др Срђаном Белијем.
Министар није желео много да образлаже извештај али је зато био спреман да одговара на питања.
Прва се за реч јавила председница Одбора Милица Војић марковић. Она је питала за део извештаја посвећен НАТУРА 2000 и њихов састанак у Београду, сарадњу са другим министарствима где је изостало помињање МЕРЖС, која је идеја о Новим Законима о парковима, од када Министарство купује механизацију за експлоатацију.
На то је проф. др Милан Бачевић одговорио врло критички према другим министарствима и да је новим Законом о Влади недовољно добро дефинисано ко ради шта. Нагласио је да “сви” нападају “његово” Министарство у вези са рудном рентом а да исту прописује и убира Министаство финансија док Министарство природних ресурса, рударства и просторног планиранја само одређује висину ренте. Са МЕРЗ је остварена добра сарадња у вези са заштићеним подручјима природе и националним парковима. Спрема се и Закон о посебним риболовним подручјима и рибљем фонду који улази у јавну расправу и на који су већ реаговали из Савеза риболоваца.
У наставку министар је рекао да Закон о легализацији није био подржан од стране Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања али је ипак ушао у скупштинску процедуру не уважавајући њихове предлоге који се тичу легализације објеката у заштићеним подручјима. Амандмани који су поднети а којих је био 170 на 47 чланова Закона нису прихваћени. И сам је признао да је њихов утицај мали. Најавио је доношења Закона о планирању и изградњи путем ког би требало да се ставе ван снаге одредбе Закона о легализацији објеката на шта је чланица одбора Гордана Чомић изразила сумњу. Иначе ради се о 2.600 бесправно подигнутих објеката у другој зони заштите.
Гордана Чомић је поставила неколико питања у вези Закона о националним парковима за које је рекла да је постојала идеја да се за сваки национални парк израдђује посебан закон, али да се од тога одустало и да ће се израђивати јединствен закон за све националне паркове али је изразила бојазан да ће то довести до великих притисака при каснијем писању подзаконских аката за сваки понаособ. Такође је питала: За шта нам је потребан меморандум о сарадњи са Црном гором и колико има одобрења за хидрогеолошка истраживања?
Професор др Милан Бачевић је на то одговорио да 12 канадских ћерки компанија тренутно истражује на територији Србије. Број захтева расте али се трренутно не зна колики је њихов број. Истражује се камен, грађевински материјали и друго. Министар је поново говорио о рудној ренти и да Министарство треба да одреди стратешке минералне сировине које ће се посебно обрађивати као и сва друга истражвања. Наплата рудне ренте износи око 4.5 милијарде динара, уз бројне проблеме јер има много дужника међу којима предњачи Фармаком.
Што се тиче сарадње са Црном гором она је добра и следећег месеца би требало да се потпишу уговори са свим земљама бивше СФРЈ из тзв. Динарског лука ради заштите овог важног природног добра. На Проклетијама би се правило заштићено подручје које би се звало подручје мира. Министар се опет вратио на тему рудне ренте оптуживши Б92 да руши добар пример сарадње. Рудна рента, која је ниска, а коју НИС плаћа је око 25 милиона евра годишње а заузврат смо ми добили могућност да не плаћамо пенале за наручени гас уколико га у целости не повучемо. Министар је презентовао да се завршава просторни план за планину Радан и Ђавољу варош и да ћемо тиме добити зацртаних 1% повећања подручја под заштитом.
Драган Симић и Лиге за оринтолошку акцију Србије је поставио питање о заштити Јужног Кучаја, који представља највеће очувано природно добро и за који постоји елаборат о заштити Завода за заштиту природе настао пре више од десет година али по којем се не поступа?
Разговарано је и о Кучеву и истраживањима на том подручју као и када ће тај део постати подручје под заштитом. Министар је такође изразио став да се не сме захтевима за заштиту природе заустављати развој Србије јер су на тим подручјима већ издате дозволе различитим компанијама које сада врше испитивања руда и да је сада немогуће накнадно заштити та подручја док се не заврше испитивања.
Милош Ђајић је у име зелене столице поставио питање у вези сарадње Министарства и организација цивилног друштва и да ли ће се у скорије време направити неки ефикасни механизам?
Министар је на то одговорио да сарадња са ОЦД постоји, да многи долазе и да је та сарадња неминовна а да се у узвештају може видети шта је остварено. Није разговарано о идеји о успостављању механизма сарадње али је сада права прилика да се тако нешто и уради.
Снимак 31. седнице Одбора за заштиту животне средине можете погледати ОВДЕ