ЕУ – Изазови и перспективе Србије у области животне средине 2013
Темa једнодневне конференције под називом ЕУ – Изазови и перспективе Србије у области животне средине 2013 одржане у среду 3. априла била је напредак и даљи изазови у усаглашавању законовдавства и правних тековина ЕУ у области животне средине и разматрање могућности механизама за унапређење дијалога представника државних институција и организација цивилног друштва у процесу европских интеграција Србије у области животне средине, као и веће укључивање свих заинтересованих страна у овај процес. Ову конференцију организовао је Фонд Екотопиа уз подршку Амбасаде Велике Британије.
Амбасадор Велике Британије у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да је у претходним годинама видан напредак Србије у усклађивању закона са правним тековинама ЕУ о заштити животне средине, али да има још простора за унапређење, нарочито у спровођењу тих закона. 
Он није пропустио да напомене да је евидентан низак ниво свести о потреби укључивања цивилног друштва у процес одлучивања.
Помоћник министраке енергетике Мирко Грубишић говорио је на скупу о неколико важних тема. Између осталог он је рекао да ће усаглашавање законодавства Србије са законодавством ЕУ у области заштите животне средине коштати 10,6 милиона евра. Поред тога, Грубишић је рекао, наглашавајући да изражава своје лично мишљење, да је укидање Фонда за заштиту животне средине била грешка и да он треба да постоји јер је имао одличне пројекте.
Помоћник министарке је такође најавио да ће у наредних 10 до 15 дана бити припремљене измене и допуне Закона о заштити природе обећавши при том да ће бити одржане јавне расправе о предложеним изменама.
Tакође је изјавио да су у плану измене Закона о управљању отпадом и додао да се изменама предвиђа смањење броја депонија планираних за изградњу којих према важећем закону треба да буде 27.
Градски секретар Секретаријата за заштиту животне средине Београда Горан Триван рекао је да је Србија превише брзо иде ка усвајању европског законодавства, а није у стању да то спроведе у пракси. Он је реако да се преамбициозно кренуло у дефинисање циљева у овој области, да је мишљења да границе у овој области треба померати поступно јер наша привреда није спремна за нагле промене прописа а друштво нема довољно капацитета да ове промене изнесе. Он је нагласио важност укључивања локалних самоуправа и предлагања законсконских аката и решења али је говорио и о тешкоћама остваривања исте.
Зоран Сретић из Канцеларије за европске интеграције рекао је да пољопривреда и животна средина чине 2/3 од укупног броја прописа које Република Србија треба да усвоји у процесу придруживања. Ако се не бисмо усагласили са директивама то би могло да се третира као злоупотреба економских слобода, рекао је он. Морамо почети да размишљамо о области нових прописа – нпр о климатским променама.
Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност истакла је да је парламент најважнија институција докле год је Република Србија дефинисана као парламентарна демократија. Она је рекла да има обећања многих посланика и посланица да се више ни један Закон неће доносити без пажње јавности. Нама није потребна промена свести већ промена животне филозофије ако говоримо о животној средини. Такође нама је потребна промена погледа на свет и разумевања света. Сви говоре о Фонду за заштиту животне средине а ја вас подсећам да је укинута Агенција за хемикалије и најављује се укидање Агенција зе лекове, додала је она.
Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије рекла је да се канцеларија бави координацијом институција и мониторингом рада као и да је посвећена унапређењу регулаторног оквира за сарадњу са цивилним друштвом.
На једнодневној конференцији разматранна су питања неопходности унапређења процеса консултација са јавношћу и квалитета дијалога са организацијама цивилног друштва као и даљи рад на подизању свести на свим нивоима у земљи.