Одржана 13. седница одбора
Тринаеста седница Одбора за заштиту животне средине одржана је у просторијама Дома Народне скупштине у четвртак 20. септембра. Ова хитна седница Одбора заказана је јер су се на дневном реду Десетог ванредног заседања Народне скупштине нашла два предлога закона из области заштите животне средине. То су Предлог закона о потврђивању Протокола из Нагоје о приступу генетичким ресурсима и праведној и једнакој расподели користи које проистичу из њиховог коришћења уз Конвенцију о биолошкој разноврсности (ЦБД) и Предлог закона о потврђивању Мултилатералног споразума земаља Југоисточне Европе о спровођењу Конвенције о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту.
Представница Министарства заштите животне средине Јасмина Јовић представила је присутнима Протокол из Нагоје. Србија је потписала овај протокол 2011. године, а ЕУ га је 2014. године ратификовала уз доношење две уредбе које су и наша обавеза и чије усвајање представља обавезу из поглавља 27. Овај протокол говори о томе да свака држава потписница има суверено право над својим природним ресурсима и обавезује се да приступ националним генетичким ресурсима регулише издавањем дозвола. Протокол из Нагоје дефинише следеће обавезе: приступ генетичким ресурсима, праведне и једнаке расподеле коришћења, обавеза правила и обавеза усклађености. Потписивањем овог протокола биће спречена претерана експлоатација биодиверзитета Републике Србије, а Србија ће тиме имати и одређене користи као што су финансијска добит, стране директне инвестиције и нове технологије. Усвајањем овог протокола створиће се услови за доношење новог Закона о заштити природе 2020. године што је у складу са утврђеним националним планом.
Помоћник министра ресорног Министарства Александар Весић истакао је да је главни циљ доношења другог Предлога закона да олакша консултације са околним земљама везаних за дугогодишње процедуре процене утицаја на животну средину у прекограничном контексту. Подсетио је да је Србија међу првим земљама бивше СФРЈ дала подршку ЕСПО конвенцији која је 1991. године потписана од стране 19 држава света. Године 1992. Република Србија је утврдила и Правилник о процени као зачетак једног инструмента за вршење процене утицаја. Србија је 2004. године донела Закон о процени утицаја на животну средину и Закон о процени стратешког утицаја на животну средину, што је било предвиђемо ЕСПО конвенцијиом. Три године касније, донет је и Закон о потврђивању ЕСПО конвенције, а 2016. су усвојени амандмани. Маја 2008. године Србија је потписала овај споразум у Букурешту, али га до данашњег дана није ратификовала. По ЕСПО конвенцији Србија је, примера ради, морала Хрватској и БиХ да се обраћа на енглеском језику што је успоравало издавање решења. Зато је било важно убрзавање читавог процеса.
Чланови Одбора су прихватили оба предлога закона и сложили се да известилац у Народној скупштини буде председница Одбора Ивана Стојиљковић.
На самом крају заседања посланик Драган Јовановић је поставио питање и затражио писмени одговор министра Горана Тривана у вези са хапшењем директора АСА компаније за управљање отпадом. Подсетио је да АСА компанија ради на простору Шумадијског и Севернобанатског округа и да сарађује са преко 20 локалних самоуправа. По изјави министра он је ухапшен због сумње да је компанија на депонији у Кикинди складиштила радиоактивни отпад. С обзиром да је после 30 дана пуштен из притвора и да није подигнута оптужница против њега, он је затражио објашњење зашто је то тако и запитао се одакле долазе информације које су узнемириле јавност и руководства општина.
Председница је на самом крају обавестила чланове Одбора да ће се следећа седница оргнизовати ван седишта у Специјалном резервату природе ,,Засавица” у сарадњи са секретаријатом Зелене столице и УНДП-ом.
Одбору је присуствовало 12 народних посланика, 4 представника Министарства заштите животне средине и претставници „Зелене столице“ Радомир Јовановић (Центар за међународну јавну политику) и Душица Трнавац Богдановић (МИС).