Одржана Прва отворена врата Зелене посланичке групе
Данас, у среду, 19. јуна, одржана су Прва отворена врата Зелене посланичке групе. Представници организација цивилног друштва, чијих се више од 20 представника из читаве Србије одазвало позиву, кандидовали су теме о којима су желели да разговарају са посланицима.
Након кратког увода, присутни су се подели у три радне групе према три теме које су се међу кандидованим темама највише пута поновиле.
Прву групу, чија је теме била Заштита животне средине модерирали су Тања Петровић из Младих истраживача Србије и посланик Иван Карић. Поред представника организација цивилног друштва у овој групи су учествовали и Дијана Вукомановић, Душан Милисављевић и Милица Војић Марковић.
Другу групу са темом Енергетска ефикасност модерирали су Валентина Ђурета из Београдског фонда за политичку изузетност и посланик Невен Цветићанин.
Трећу групу, која се бавила темом Управљање отпадом модерирали су Милош Ђајић из Центра модерних вештина и посланици Бојана Божанић и Дејан Раденковић.
Представници цивилног друштва представили су посланицима и посланицама Зелене посланичке групе проблеме са којима се сусрећу у свакодневном раду. Посланици су упућивали представнике ОЦД на институционалне механизме које могу да користе како би добили одговоре на своја питања. Такође постигнут је начелан договор да се сарадња настави тако што ће представници ОЦД заједно са посланицима покретати иницијативе и радити на решавању предметних проблема.
А ево и кратког прегледа који ће нам пружити увид у рад Прве групе чија је тема била Заштита природе који су за нас припремиле Милка Гвозденовић и Тања Петровић из Младих истраживача Србије:
Група за заштиту природе
На првим отвореним вратима Зелене посланичке групе десетак организација цивилног друштва је разговарало са три народна посланика Иван Карић-Зелени Србије, др Душан Mилисављевић -Демократска странка и Дијана Вукомановић– Социјалистичка партија Србије о проблемима и могућностима за заштиту природе у Србији.
Како је бројност и опсег деловања ОЦД, које су имале своје представнике на састанку, био јако велик, резултат дискусије је много изнетих проблема и различитих предлога. Између осталог ОЦД су предложиле:
развијање механизама сарадње између органа локалне власти и организација које се баве животном средином; унапређење сарадње ОЦД са републичком извршном влашћу; сарадња ОЦД и Зелене посланичке групе са Синдикатом војске Србије на заштити биодиверзитета на војним аеродромима и полигонима; подизање свести и активности у борби против негативних последица „ланд грабинг“; укључивање еколошке едукације у националне стратегије, програме и слично; већа промоција, подизање свести и борба против негативних последица нејонизујућег зрачења; укључивање ОЦД у јавне расправе око измена и допуна Закона о заштити природе; иницирање веће транспарентности и боље сарадње међу Минисарствима надлежним за заштиту природе итд.
Присутни народни посланици су дали подршку великом броју активности ОЦД и препоручили су бољу сарадњу између самих ОЦД, већу промоцију у медијима итд. Народни посланик Иван Карић похвалио је до сада постигнут напредак у сарадњи ОЦД које се баве животном средином и Одбора за заштиту животне средине као и Зелене посланичке групе. Све организације су се сложиле да је постигнут велики напредак у сарадњи али да је потребно, и могуће, урадити још више.
Састанак је завршен закључком да ће ОЦД и народни посланици бити боље припремљени и тематски фокусирани за следећи сусрет.
Кратак извештај о раду Друге групе чија је тема била Енергетска ефикасност за нас је припремила Валентина Ђурета (Београдски фонд за политичку изузетност – БПФЕ) , модераторка друге групе:
Група за енергетску ефикасност
Током првог сусрета представника организација цивилног друштва (ОЦД) и чланова зелене посланичке групе, петоро представника ОЦД разговарали су са народним послаником Невеном Цветићанином из Социјалдемократске партије Србије о енергетској политици Србије, повећању процента енергије добијене из обновљивих извора, као и унапређењу енергетске ефикасности.
Представници ОЦД скренули су пажњу на непостојање континуитета са претходном Стратегијом енергетике и истовремено поставили питање зашто није постојала шира расправа и није консултована заитересована јавност приликом доношења нове Стратегије. На жалост, према досадашњој пракси заитересована јавност није укључивана у разговоре пре писања стратегије, већ се њено укључивање углавном своди на достављање коментара на већ постојећи нацрт који припремају ад-хоk радне групе.
Такође, представници ОЦД сматрају да је неопходна сарадња различитих сектора у одређивању приоритета у пројектима из ове области (који се на жалост углавном базирају на производњи енергије из угља), као и нагласили да је један од основних проблема, који није само карактеристичан за област енергетике, да није јасно које су полазне референтне вредности на основу којих се накнадно постављају циљеви које треба достићи.
Осим неопходности модернизације постојећег система и рационализације потрошње енергије, тема којој је посвећена велика пажња била је унапређење енергетске ефикасности као начина смањења потрошње. И поред све већег анагажовања у унапређењу енергетске ефикасности у сектору зградарства, један од проблема који је већ приметан, а за који нема назнака решења, је да се очекује значајан пораст грађевинског отпада до ког ће доћи у процесу унапређења енергетске ефикасности, а планова за управљање овом врстом отпада нема.
Процене су да у Србији грађевински сектор има највећи потенцијал за привредни развој након пољопривреде.
Скренута је пажња на чињеницу да иако се очекује да се кроз „зелену енергију” (ветрогенератори, мини хидро централе, соларни панели) покрене привреда у Србији, досадашња искуства показују да се највећи део опреме у ствари увози, да нема локалне производње која би покренула предузећа, али истовремено је приметан недостатак стручних кадрова (како инжењера, тако и радника).
Представници ОЦД су се сложили у оцени да се најбољи резултати могу постићи у сарадњи свих сектора, и понудили су посланицима помоћ приликом припреме за све законе из ове области, не само кроз своје капацитете, већ и кроз сарадњу са релевантним домаћим и страним стручњацима. Такође, предложено је да се успостави контакт између ОЦД заитересованих за ову тему и Привредне коморе зелене Србије која окупља фирме које послују у обалсти енергетике и заштите животне средине, као и да се у сарадњи са Одбором за животну средину и Одбором за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику одрже јавна слушања о различитим аспектима енергетске политике: социјалном, здравственом и економском.
О раду Треће групе упознао нас је Милош Ђајић (Центар модерних вештина).
Група управљање отпадом
Група која се бавила темом Управљање отпадом на првим отвореним вратима Зелене посланичке групе имала је прилику да разговара са посланицом Бојаном Божанић, Демократска странка Србије и послаником Дејаном Раденковићем, Социјалистичка партија Србије. Модератор разговора у групи је био Милош Ђајић. О овој области дискутовали су представници 5 организација цивилног друштва Еколошки покрет из Беочина, Винчански неолит, Октопус, Удружење рециклера и ДОМ Анли. С обзиром на то да је тема била управљање отпадом сви представници и представнице ОЦД су се фокусирали на изношење проблема и покретање зеленог дијалога.
Као основне проблеме са којима се сусрећу представници ОЦД су изнели: спаљивалње отпада у цементари у Беочину , лошу сарадњу са локалном самоуправом, проблем са ЈП Нуклеарни објекти србије као и депонијом у Винчи, Проблем са повезивањем инжењера из Научног института “Михајло Пупин“ и инжењера са косовског машинског факултета универзитета у Приштини, затим велики проблем недостатка конкурса за рециклажну индустрију, те измене Закона о амбалажном отпаду и Закона о управљању отпадом.
Дејан и Бојана су давали предлоге како да се изнети проблеми реше и понудили су своје добре услуге да уколико нема одговора надлежних институција да се представници ОЦД обрате директно њима. Разговарано је и о предстојећем ребалансу буџета и могућностима да се лоша решења измене пре свега у вези успостављања Фонда.
На крају су представници ОЦД окарактерисали састанак као доста успешан и као састанак који улива наду да је дијалог могућ.