Одржане 19. и 20. седница одбора
Након Јавног слушања одржаног 19.11.2018. године о Предлогу закона о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности који је поднела народна посланица Маја Гојковић заседао је и Одбор за заштиту животне средине. Седница Одбора одржана је 26. 11. 2018. у Дому народне скупштине. Разлог за заказивање 19. седнице Одбора је дневни ред Четврте седнице Другог редовног заседања Народне скупштине на ком се нашао и поменути Предлог закона. У име предлагачице Предлог закона су образлагали представници Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије Слађан Велинов, директор Агенције и Бранко Брајић.
Бранко Брајић је информишући чланове и чланице Одбора истакао је да циљ доношења овог Закона још већа сигурност грађанки и грађана Србије од радијацијоног и нуклеарног зрачења. Подсетио је да је Предлог Закон на јавном слушању детаљно представљен. Осврнуо се на актуелни Закон усвојен 2009. године и истако да се у међувремену променило много тога, како у технологији тако и у научним открићима. Истако је такође да је овај Закон неопходан да бисмо као земља ускладили правни оквир са Европском унијом и интегрисали четири важне конвенције које су у међувремену ратификоване. Предлог Закона има шеснаест поглавља и покрива све оно што је важно у овој области. Новина коју је важно напоменути је са ће се интегрисати инспекција у састав Регулатроног тела и подсетио је да је то била стална примедба зашто инспекције нису део Регулатроног тела. Подсетио је и на нов статус Регулаторног тела који ће се убудуће звати Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност и имаће шири опсег надлежности него што је до сада био случај. У овом Зпредлогу Закона проширен је број и списак привредних прекршаја.
Слађан Велинов је додао још четири битне ствари око којих је било дискусије на јавном слушању. Прва ствар су правилници, односно подзаконска акта, којих ће бити између 25 и 30. Ови правилници ће до детаља уредити област коју Закон покрива. Друга ствар око транспарентности израде Закона, Закон је радила радна група коју је формирао министар Горан Триван. Трећа ствар је било питање о томе где ће у систему бити место будућег директората. Подсетио је да ће он убудуће бити одговоран Влади Србије.
Гордана Чомић је дала неколико сугестија на треће поглавље у вези са тим да ли је лице у одбору агенције изабрано или именовано лице јер су процедуре за избор различите. Рекла је да ако остану обе могућности ствараће се непотребни проблеми. Указала је да се у члану 18. прописују услови за лице које може бити изабрано( именовано) и ту је проблем што фали део реченице у реченици “има радно искуство 10 година на руководећим положајима” недостаје “у сличном делокругу рада” и да ће бити проблема са разним кандидатима/кандидаткињама који ће се јављати на конкурс испуњавајући услов од 10 година рада на руководећим местима. Њена друга опаска се тицала престанка функције, јер за престанак функције члана Одбора директората стоје разлози по аналогији за именована лица. Рекла је “Ако сте ставили да се разболео па не може да ради, ставите и да умро па не може да ради”. Предлагање прописа о трајању мандата од три пута је необично, јер је код нас у пракси најчешће да или су два мандата или се мандат не ограничава. Њена последња опаска се тицала ангажовања спољних ресурса и подсетила је да они не морају да буду само из делокруга рада Дирекотрата. По њој Директорат треба да има овлашћење да потписује уговоре за услуге или опрему. Њено питање се односило и на то како Директорат набавља опрему? “Ко је надлежан, Одбор, Директор или Влада?”
Слађан Велинов је истакао у одговору да ће Директорату ће требати опрема само за инспекцијску службу, а обуке за инспекторе ће спроводити и платити Међународна агенција за атомску енергију и Европска унија.
Посланик Зоран Деспотовић је дао примедбу на то зашто није било јавне расправе на нацрт Закона, већ је само спроведено јано слушање. Подсетио је да су еминентни стручњаци на јавном слушању указали на многобројне недостатке овога Предлога закона. Истакао је да смо много тога лошег чули на јавном слушању. Чуле су се јасне примедбе и он је рекао да и ако не зна много о овој теми верује стручњацима и зато се придружујем њиховом захтеву да се Предлог закона врати на дораду и тиме покаже како Србија брине о сигурности и безбедности својих грађана. Исказао је сумњу да ако се Предлог закона не врати на дораду да се нешто крије.
Александра Кнез Милојковић из Алијансе за заједничко добро се у име Зелене столице осврнула на сугестије које су представници цивилног друштва већ изнели на јавном слушању. Оценила је да је предлог Закона припреман невероватном брзином и указала је да није било довољно транспарентности у припреми Предлога закона што није по принципима ЕУ и Међународне агенције за атомску енергију. Смтарала је да питање животне средине и нуклеарне безбедности није само питање Србије већ питање читавог региона. Поновила је да се у Закону се не види хоризонтална повезаност. Подсетила је да су свим посланичким групама послати предлози Алијансе и да она сматра да би требало повући Закон на дораду.
Слађан Велинов је истакао да су предлози који су стигли узети у разматрање али да је већина њих општа. Закон је по његовим речима од стране Међународне атомске агенције добио највише оцене и истакао је да ће бити коришћен као пример за израду Закона у другим земљама. Подцртао је да ништа није рађено мимо прописа, а да за разлог због ког је Закон поднесен преко народне посланице треба да се види са предлагачицом Закона.
20. седница одбора је одржана 3.12. 2018. године и била посвећена је поднетим амандманима на предлог Закона о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности који је поднела народна посланица Маја Гојковић. Укупно је овај предлог Закона било поднето 510 амандмана и да је о свим амандманима добијено мишњеље предлагачице Закона. Упркос сугестији посланице Чомић на некој од претходних седница да није по Пословнику обједињено гласање по амандманима Одбор је поново заузео став и гласао за групне амандмане. Усвојено је 6, а одбијено 504 поднетих амандмана. Представници Агенције су на основу примедби са Јавног слушања припремили додатних 25 амандмана за које је одлучено да буду амандмани Одбора.
Под тачком разно говорио је посланик Петар Јојић који је тражио од Одбора да заузме чврст став о опасном отпаду. Препоручио је да Министарство мора без одлагања да се ухвати у коштац са опасном отпаду. Истакао проблеме о неактивности правосудних органа и корупцији инспектора. Потребно је да Министарство израдити обавезну инструкцију локалним самоуправама да изврше анализу свих депонија на њиховој територији.