Pomozimo žiru da počne da raste
O žiru
Jesen je vreme opadanja lišća, šišarki i žira. Žir je seme hrasta, koje ako sakupimo, pa zasadimo, stvaramo više hrastovih stabala u godinama koje dolaze. Na ovaj način doprinosimo očuvanju šumskog ekosistema, prirode, obezbeđujemo stanište i hranu za životinje kao što su veverice, ptice, divlje svinje i jeleni koji se oslanjaju na žir u ishrani, iako imaju i druge izvore. Mnogo životinja i insekata zavise od drveta hrasta u hrani i skloništu. Hrastova šuma podržava preko 2.300 različitih vrsta životinja i insekata.
Žir, kada padne sa hrasta, suočava se sa mnogim izazovima. Kada hrast ispusti žir, on obično ne putuje mnogo daleko, na kraju pada nađe se u gomilama u podnožju krošnje hrasta. Ovo je problem za žir iz nekoliko razloga. Prvo, žiru je potrebno sunce da bi počeo da raste, a ispod senovitih krošnji velikog hrasta nema mnogo sunčeve svetlosti. Drugo, velika koncentracija žira na malom prostoru ne dozvoljava žirovima da počnu da rastu, prvo u sadnice, a ako se posreći i u veliko drvo. Tu dolaze u pomoć veverice! Ovi mali glodari omogućavaju lak transport žira kroz ekosistem. Oni čak mogu pomoći da se novi hrastovi rašire uzbrdo. Zašto bi veverica želela da pomogne u kretanju žira u jesen? Pa, njihovi razlozi su čisto sebični: veverice skrivaju žir od drugih životinja da bi ga sačuvale za kasniju ishranu. Ali veverice su zaboravne i zbog toga izgube preko 70% žira koji skupe i koji kasnije dobije šansu da raste u prirodi.
izdanak hrasta
Kako ljudi pomažu žiru da počne da raste?
Volonteri Arhus centra Novi Sad i Kompanije APTIV iz Novog Sada krajem oktobra meseca volontirali su u Sepecijalnom rezervatu prirode ‘’Deliblatska peščara’. zajednički su prikupljali žir meduanc uz podršku Javnog preduzeća ‘’Vojvodinašume’’. Ova klimatska akcija rezultirala je sa sakupljenih 100 kg žira što za naš ekosistem znači potencijalno novih 25000 sadnica hrasta. Ovu klimatsku volontersku akciju sproveo je udruženo javni, privatni i civilni sektor. Ekološki volonterski tim sakupljača žira medunca na ovaj način aktivno je doprineo u stvaranju održivije budućnosti, zaštiti životne sredine i procesima održivog razvoja.
Deliblatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi. Prostire se na površini od 300 km2 i retko je pribežište za mnoge specifične vrste flore i faune, koje u evropskim i svetskim, razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peščara predstavlja ekološko-biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope.
volonteri
Uloga nevladinih organizacija u borbi za očuvanje plante
Svet već doživljava promene u prosečnoj temperaturi, promene godišnjih doba, sve češću pojavu ekstremnih vremenskih događaja. Što su klimatske promene brže, ako se napori prilagođavanja budu odlagali, to će biti teže i skuplje reagovanje na klimatske promene. Srbija treba da razvije rešenja za prilagođavanje i sprovede akcije kako bi odgovorila na sadašnje i buduće uticaje klimatskih promena. Potrebne su snažne akcije i veće ambicije da bi se rizicima na ekonomičan način upravljalo, kako sada tako i u budućnosti. Da postoji velika potreba za saradnjom različitih aktera na polju zaštite životne sredine pokazuju brojne klimatske akcije sa konkretnim rezultatima. Ključne zainteresovane strane u borbi protiv klimatskih promena su: javni, civilni, privatni sektor i domaćinstva. Klimatske promene su globalni fenomen. Moraju se smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, u čemu promocija klimatskih akcija širom sveta ima neprocenjivi značaj i ulogu.
Nevladine organizacije su jedan od aktera koji upravljaju prilagođavanjem na klimatske promene i svuda u svetu su cenjene su kao efikasan partner u sprovođenju i praćenju klimatskih politika na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Aktivno su uključene u promociju i implementaciju održivih praksi i politika. Deluju kao katalizatori, okupljajući različite zainteresovane strane, uključujući vladina tela, preduzeća i zajednice, u cilju promovisanja održivosti i rešavanja hitnih pitanja životne sredine. Koristeći svoj kolektivni uticaj i stručnost, nevladine organizacije utiru put za održiviju i otporniju budućnost.
Veverica
Misija nevladinih organizacija koje se zalažu za očuvanje životne sredine usmerena je na širenje znanja, informisanje građana, podizanje njihove svesti o nužnim promenama u odnosu čoveka prema prirodi, koju treba ne samo da prestanemo da uništavamo, da trujemo i nju i sebe, već je moramo čuvati i sa njom sarađivati, doprinositi aktivno, smišljeno i znalački njenom bogatstvu, raznovrsnosti i lepoti. Njihove inicijtive usmerene su na to da što više građana motivišu, osposobe, uključe u svakovrsne akcije i mehanizme novog odnosa prema prirodi i njenom bogatstvu.
Cilj ekološkog volonterizma je jačanje saradnje s ključnim zainteresovanim stranama, akterima unutar poslovne zajednice kako bi se pokrenule akcije koje doprinose održivom razvoju.
***
Autorka teksta: Darija Šajin, dipl. pravnica iz Arhus centra Novi Sad