Шта треба знати о еколошкој мрежи НАТУРА 2000 -други део-
Као што смо обећали настављамо са објављивањем блога о еколошкој мрежи НАТУРА 2000.
Посебан случај Директиве о птицама
Директива о птицама предвиђа проглашавање Подручја посебне заштите (енг. Special Protection Areas – SPAs). Подручја посебне заштите (тзв. SPA подручја) проглашавају се првенствено ради заштите најређих и најугроженијих врста птица на европском нивоу, укључујући и миграторне врсте птица. SPA подручја се класификују у једном кораку те се директно укључују у мрежу НАТУРА 2000 тј. она не пролазе вредновање на био-географском нивоу.
Еколошку мрежу НАТУРА 2000 чине подручја која су земље чланице прогласиле у складу са обе Директиве – о птицама и о стаништима.
Колико државне територије земље чланице морају прогласити заштићеним у оквиру еколошке мреже НАТУРА 2000?
Директиве не дају упутства о томе колико копна или воде мора бити укључено у еколошку мрежу Натура 2000. То зависи од биолошког богатства региона. Ако је земља чланица, на пример, изразито богата појединим врстама и стаништима, од ње ће се очекивати да заштити подручје пропорционално том богатству биолошке разновсности. На пример Словенија је прогласила преко 30% а Шпанија преко 23% своје територије подручјем еколошке мреже Натура 2000.
Након што се прогласи Натура 2000 на неком подручју да ли ће моћи да се реализују пројекти или нове активности?
Члан 6. Директивa о стаништима јасно тумачи ту ситуацију: било који нови пројекат за који се претпоставља да ће имати значајан утицај на подручје еколошке мреже Натура 2000 мора узети у обзир станишта и врсте ради којих је то подручје заштићено. Стога се захтева процена прихватљивости утицаја пројекта на циљеве заштите подручја. Уколико оцена покаже да пројект неће имати значајнан неповољни утицај на подручје, националне надлежне институције га могу одобрити.
преузето са www.facebook.com/Birds.Lovers
Уколико се покаже да ће одређена активност неповољно утицати на подручје, те да нема алтернативних решења, она се може дозволити на том подручју једино уколико се установи да је од важног јавног интереса. Земља чланица тада мора подузети све потребне компензацијске мере и о томе обавестити Комисију. Међутим, уколико су на том подручју присутна приоритетна станишта или врсте, једине околности које се могу узети у обзир су оне везане за заштиту здравља људи, јавну сигурност или животну средину. Уколико се појаве неки други разлози за превладавајући јавни интерес потребно је тражити мишљење Комисије. Нови развојни планови и пројекти понекад могу утицати на подручја унутар мреже Натура 2000. Такви планови на пример укључују изградњу нових путева, туристичких комплекса или отварање новог каменолома. Такође могу укључивати значајне промене кориштења земљишта унутар или у непосредној близини подручја Натура 2000 – попут комерцијалне садње шуме или промена намене травњака у пољопривредно земљиште. Ни једна од тих активности де факто није забрањена унутар мреже Натура 2000. Уместо тога, оне пролазе следећи процес како би се утврдило да ли се план или пројект може дозволити или не.
1. корак: У првој се фази утврђује да ли план или пројект има значајан утицај на вредности због којих је подручје постало део мреже Натура 2000. Уколико се закључи да такавог утицаја нема, пројекат се одмах може одобрити, иако ће се одвијати у подручју еколошке мреже Натура 2000.
2. корак: Уколико се закључи да ће пројекат вероватно имати значајан утицај на подручје, од предлагача се тражи да измени пројекат тако да се уклони могућност таквих утицаја или да се размотре алтернативне могућности које не би имале негативан утицај на подручје. То би на пример могло значити промену трасе предложеног пута тако да она не пролази кроз Натура 2000 подручје.
3. корак: Уколико нема алтернативног решења, а пројект или план се сматра неопходним – нпр. ради се о веома битном јавном интересу, тада се и даље може одобрити, под условом да се предузму адекватне компензацијске мере одржавања целокупног интегритета мреже Натура 2000 – на пример, проглашавање једнаког подручја за оштећене врсте или станишни тип негдје другде, или рестаурација потенцијално једнако вредног подручја у близини.
Постоји и додатно осигурање за планове и пројекте за које је вероватно да ће утицати на приоритетна станишта или врсте одређеног подручја – нарочито оне које су посебно угрожене или осетљиве. Тада предлагач пројекта мора доказати да је пројекат неопходан ради заштите здравља људи или јавне сигурности, или да ће осигурати добробит од примарне важности за околину.
Која су ограничења након успостављања еколошке мреже НАТУРА 2000?
преузето са www.facebook.com/Birds.Lovers
Иако су настале у различито време, Директива о стаништима и Директива о птицама садрже сличан скуп мера осмишљених ради очувања европских највреднијих биљака, животиња и станишта. С једне стране, оне штите саме врсте. Тако је строго забрањено намерно заробљавање, убијање или скупљање појединих дивљих биљака и животиња, осим због добро оправданих разлога попут заштите здравља људи. Активности попут лова и риболова такође су регулисане тако да остану одрживе. С друге стране, Директиве кроз мрежу Натура 2000, штите кључна подручја за заштиту тих врста и станишних типова. Таква су подручја нпр. важна места за размножавање, храњење или одмарање ретких птица или подручја која још увијек имају ретка станишта попут ливада богатих биљним врстама или природне шуме.
Управљање сваким подручјем еколошке мреже Натура 2000 мора се обављати тако да осигурава континуирано дугорочно преживљавање врста и станишних типова због којих је заштићено. То значи да се унутар подручја Натуре 2000:
• избегавају штетне активности које би могле значајно омести врсте и/или уништити станишта због којих је то подручје изабрано;
• уколико се покаже потребним, предузимају позитивне мере одржавања или обнове станишта и врста до “повољног статуса заштите” у њиховом природном опсегу.
Како ће се то постићи зависиће од специфичности сваког подручја. Многа подручја еколошке мреже Натура 2000 су вредна управо због начина на који се њима управљало до данас. У таквим ће случајевима бити важно осигурати да се такве активности могу наставити и у будућности.
Ауторке: Милка Гвозденовић и Тања Петровић , Млади истраживачи Србије