Шта треба знати о еколошкој мрежи НАТУРА 2000 -трећи део-
Настављамо са упознавањем еколошке мреже НАТУРА 2000.
Када се од земаља чланица очекује да прогласе подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Рана имплементација еколошке мреже Натура 2000 у земљама кандидатима за приступање ЕУ важна је ради осигуравања да ће будући развој тих земаља у потпуности узети у обзир њихово богато природно наслеђе. Стога са земљама кандидатима нису договорени никакви прелазни периоди за успоставу мреже Натура 2000 и од њих ће се тражити да, у складу са Директивом о птицама, прогласе Подручја посебне заштите те да, у складу са Директивом о стаништима, предложе Подручја од важности за ЕУ, у тренутку њиховог приступања ЕУ.
Шта су то био-географски региони Еуропске Уније?
Еуропска Унија има девет био-географских региона, а сваку карактерише јединствени спој вегетације, климе, рељефа и геологије. Границе између тих региона нису круте и нагле него омогућавају лакше проверавање трендова угрожености и заштите врста и станишта, у сличним природним условима широм Европе, независно од националних граница.
Тих девет региона су: Алпска, Бореална, Атлантска, Континентална, Панонска, Медитеранска, Степска, Црно-морска и Макаронешка.
Шта су био-географски семинари?
Након што земља чланица преда предлог својих подручја за укључивање у еколошку мрежу Натура 2000, организују се семинари за сваки био-географски регион посебно, на којима се расправља о научној процени тог предлога. Семинарима председава Директорат за животну средину Европске комисије (DG Enviroment) а Европски центар за природу обавља научно вредновање предлога (више информација: ETC)
• током научних семинара проверава се референтна листа (распрострањеност станишних типова из Додатка I и врста из Додатка II према био-географским регионима те према земљама чланицама) која се усваја заједно с пописом Подручја од важности за ЕУ, то јест SCI подручја;
• процена степена репрезентативности станишта из Додатка I и врста из Додатка II, присутних у SCI подручјима које је предложила земља чланица;
• закључци с појединостима о томе која станишта и врсте захтевају додатне предлоге подручја или измене постојећих предлога.
На био-географским семинарима учествују:
• Европска комисија,
• Земље чланице,
• Појединачни стручњаци које је позвао ЕТЦ,
• Представник Европског форума за станишта (енг.European Habitat Forum), (Невладине организације за заштиту природе),
• Представник Форума Натура 2000 (власници земље и организације корисника простора),
• Представници земаља приступница или земаља чланица (као посматрачи).
preuzeto sa Facebook stranice Amazing Colours of Earth
Ко се брине за подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Земље чланице су одговорне за правилно управљање подручјима мреже Натура 2000 у својој земљи, а подручјима управљају надлежна тела за заштиту природе. С обзиром да су многа подручја у приватном власништву или се користи за разне јавне активности, једна од кључних улога надлежних тела за заштиту природе је сарадња с другим надлежним телима, волонтерским организацијама, локалним или националним добротворним организацијама и приватним власницима земљишта, при одређивању начина управљања тим подручјима.
Члан 6. Директива обвезује земље чланице да на својим подручјима успоставе мере заштите. Изгледа да се то најбоље може постићи израдом планова управљања за свако подручје посебно или у оквиру других развојних планова. Свака земља чланица може сама да изабре методе и тип мера које ће предузети. Поента је да ма како год оне биле одређене, законски, административно или уговорно, оне морају спречити било какво наношење штете подручју а, уколико се то покаже нужним, морају га обновити.
Постоје ли прекршаји везани за еколошку мрежу Натура 2000?
Европска комисија сваке године добије неколико стотина притужби везаних за спровођење директива о заштити природе. Преко 80% тих притужби закључују се након првог неформалног разговора са земљом чланицом, а само њихов мали проценат долази до прекршајног поступка. Већина случајева решава се стандардним процедурама па не долази пред Суд правде. Прекршаји могу бити разни. Они укључују случајеве везане за недостатке у националним прелазним одредбама, непотпуна проглашења, као и недостатак извештаја. Такође укључују случајеве који се тичу незадовољавајуће примене мера заштите у складу са Директивама о стаништима и птицама, а везано уз планирани развој.
Директива о птицама и Директива о стаништима транспоноване су 2010. године у Закон о заштити природе чиме је омогућено успостављање еколошке мреже Натура 2000 у Републици Србији.
Следеће недеље посветићемо се улози организација цивилног друштва у формирању и инплементацији еколошке мреже НАТУРА 2000.