Шта за Србију доноси Закон о климатским променама?
Иако је у овом тренутку највећа пажња усмерена на заустављање пандемије ковида-19, свет се тренутно суочава са још једном кризом. Сагоревање фосилних горива и емитовање гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу доводи до пораста температуре на нашој планети и климатских промена, а глобални напори да се ове промене зауставе, као и да се изгради друштво засновано на чистим изворима енергије сигурно ће обележити 21. век.
Када помислите на климатске промене вероватно вам прво на ум падну слике топљења полова, шумских пожара и снажних урагана који доминирају светским медијима. Међутим, последице загревања планете имају врло јасне последице и на локалу, у нашој држави.
Србија се налази у пределу који се загрева брже од светског просека што чини да су последице климатских промена у нашој земљи нажалост већ видљиве голим оком. Грађани у 21. веку осећају последице све чешћих топлотних таласа, приметно је да су зиме постале блаже и да има мање снега, а научници повезују промену климе и са рекордним поплавама које су погодиле наш регион 2014. Процене су да је Србија у последњих 20 година претрпела штету већу од 7 милијарди евра од временских катастрофа, највише од суша, а уколико се тренд загревања настави у будућности можемо очекивати још већи притисак на привреду наше државе.
Међутим, климатске промене не представљају само претњу, већ и прилику за изградњу једног модерног друштва заснованог на обновљивим изворима енергије и здравој животној средини. На пример, европски Зелени договор и предложени план инвестиција у инфраструктуру америчког председника Бајдена у свом средишту управо имају инвестиције у чисте технологије и отварање „зелених” радних места, а тренду оваквог развоја придружују се готово све највеће државе на свету.
Имајући у виду значај овог питања, веома је важно што је Србија коначно добила Закон о климатским променама, међутим овај Закон представља тек један почетни корак када је у питању уређивање ове области у нашој земљи и од самог чина његовог доношења много је важније шта ће се догодити у периоду који следи.
Шта доноси закон?
Закон о климатским променама усвојен је у Народној скупштини Републике Србије 18. марта 2020. године. Одредбе Закона се у највећој мери односе на уређивање области мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште у нашој држави. Тиме се поставља основа за праћење конкретног стања у Србији које је неопходно како би се спровеле ефикасне мере и испуниле одређене обавезе о извештавању које наша држава има према међународној заједници.
Ово је посебно важно имајући у виду да се Европска унија припрема да уведе таксе на угљеник (carbon border adjustment mechanism) при увозу одређених добара како би заштитила своју привреду од конкуренције из држава које немају снажне политике борбе против климатских промена и смањења емисије угљен-диоксида. Да ли ће се ове таксе у будућности проширити на све врсте производа још остаје да се види, али јасно је да у сваком случају овај план представља потенцијалну опасност за Србију с обзиром на то да се у нашој држави тренутно око 70% електричне енергије добија из угља, енергента који је одговоран за највеће емисије угљен-диоксида.
Осим уређивања правног оквира и постављања основе за процес праћења емисија, сам Закон не доноси директно одредбе које се тичу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) у нашој држави. Конкретне акције Србије заправо ће највише зависити од стратегија и планова који треба да буду усвојени у наредном периоду и да ближе уреде целу област.
Садржај стратегија и планова је кључан
Закон пердвиђа усвајање три важна документа у наредне две године:
1. Стратегије нискоугљеничног развоја
2. Акционог плана за спровођење стратегије
3. Програма прилагођавања на измењене климатске услове (план адаптације)
Поред тога, Србија је започела израду Интегрисаног националног плана за енергетику и климу (НЕКП) којим би требало да се представе планови за мере које ће се спорвести у енергетском сектору до 2030. а које би требало да доведу до веће употребе обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности. Такође ускоро се очекује и представљање новог Национално одређеног доприноса (NDC), документа у коме Србија представља своје планове за смањивање емисија гасова са ефектом стаклене баште у наредном периоду, као део својих обавеза преузетих Париским споразумом.
Тек након што ови документи буду усвојени моћи ћемо са већом сигурношћу да говоримо о томе да ли Србија озбиљно приступа питању климатских промена и да ли види примену чистих технологија као прилику за развој и унапређење квалитета живота грађана.
Истовремено, креирање и квалитетно спровођење Програма прилагођавања на измењене климатске услове је изузетно важно за нашу државу и њене грађане због већ поменутих штета и притисака на привреду које климатске промене доносе.
Закон је усвојен скоро три године након завршетка јавне расправе
Област климатских промена је веома динамична. Научна сазнања о потенцијалним последицама констатно се унапређују, док цена струје добијене помоћу обновљивих извора стрмоглаво пада широм света тако да су ови извори сада на великом броју тржишта ценовно конкурентни фосилним горивима.
Зато је важно указати и на чињеницу да се са усвајањем Закона о климатским променама доста касни. Јавна расправа о нацрту закона завршена је 20. априла 2018. године, скоро пуне три године пре него што је закон коначно усвојен у Народној скупштини.
Примера ради, у време када је трајала јавна расправа још увек није био објављен Специјални извештај Међувладиног панела о климатским променама (IPCC) о важности задржавања глобалног загревања испод 1,5 °C, циљ Европске уније је био да до 2030. смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40% у односу на 1990. док су разговори о постизању нето-нултих емисија ГХГ до 2050. тек почињали да се воде на највишем нивоу.
Данас чак 131 држава које су одговорне за 73% укупних глобалних емисија GHG има усвојен циљ о постизању нето-нултих емисија до средине века или је постављање тог циља тренутно у разматрању од стране државних органа. Међу тим државама су Кина, Сједињене Америчке Државе, као и блок држава који чини Европску унију. Европска унија је такође недавно унапредила и своју краткорочну климатску амбицију тако да до 2030. емисије GHG смањи за 55% у односу на 1990.
Као што смо већ напоменули, сам Закон о климатским променама се не односи суштински на смањивање емисија ГХГ, већ на успостављање оквира за извештавање и мониторнг, али ове промене у дугорочним стратегијама на међународном нивоу имају последице и у неким конкретним одредбама које се налазе у Закону. И заиста према речима експерткиње за климатске промене, Данијеле Божанић , наш Закон о климатским променама није усклађен са Париским споразумом и новим законодавством Европске уније које је почело да важи ове године.
Ова чињеница указује питање климатских промена није схваћено као приоритетно у раду владе Републике Србије.
Како ће изгледати најављени документи?
Као што је већ наведено, Закон предвиђа рок од две године за доношење Стратегије нискоугљеничног развоја са акционим планом и Програма прилагођавања на нове климатске услове.
У интересу наше државе свакако је да ови документи буду усвојени што пре, међутим исто тако је важно да они буду у складу са најновијим сазнањима и трендовима на тржишту. Предлог стратегије нискоугљеничног развоја представљен је крајем 2019. године, а јавна расправа о овом предлогу је окончана 24. јануара 2020.
Поред промена о којима смо већ писали, у међувремену је свет погодила и глобална пандемија, Европски зелени договор заузео је веома важно место у пакету економског опоравка Европске уније. Такође, представљена је Зелена агенда за Западни Балкан на чију примену се Србија обавезала потписивањем Софијске декларације.
Без сумње се може тврдити да сви ови догађаји указују да ће борба против климатских промена у наредним годинама заузимати све важније место у привредама свих држава, али и међународној политичкој сцени. Зато је важно урадити детаљну анализу предложене Стратегије нискоугљеничног развоја и уколико је потребно урадити одређене ревизије.
Закључак
Борба против климатских промена више се не посматра као супротстављена развоју држава, већ као прилика за отварање нових радних места и истовремено унапређење квалитета животне средине и здравља грађана. Тренутни консензус готово свих држава света који постоји по питању даљег развоја светске привреде у правцу смањења емисија ГХГ указује да све државе морају да планирају развој у том смеру.
Како је овакав пут известан, веома је важно да Србија донесе пажљиво промишљене и ефикасне законе, стратегије и планове како би наша држава извукла максималне користи из енергетске транзиције и истовремено смањила потенцијалне негативне последице. Уколико се обавезе у овој области буду посматрале само као захтеви међународне заједнице које је потребно испунити како би се задовољила форма и одређене обавезе које постоје, ризикујемо да будемо само посматрачи промена које долазе, а у том случају би исходи по нашу државу могли да буду врло неповољни.
На крају дана не треба изгубити из вида и да борба против климатских промена не подразумева само спречавање неких лоших последица у будућности, већ и изградњу једног развијенијег, здравијег и срећнијег друштва.
Аутор: Немања Миловић, Клима 101