U fokusu UNEA 6
Skupština Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (engl. United Nations Environmental Assembly – UNEA) je najviše telo na globalnom nivou za donošenje odluka o pitanjima vezanim za životnu sredinu, koju čine sve države članice, a ima ih 193. Od svog osnivanja 2012. godine, UNEA je uspostavila nov mehanizam multilateralizma, čime se životnoj sredini daje isti nivo važnosti kao i drugim kritičnim pitanjima, poput mira, siromaštva i zdravlja.
Skupština se održava na dve godine, postavlja globalnu agendu za životnu sredinu, pruža sveobuhvatne smernice za politiku i definiše političke odgovore za rešavanje nastalih izazova u životnoj sredini i klimatskih promena. Ona vrši reviziju politika, podstiče dijalog i razmenu iskustava, postavlja strateške smernice o budućem pravcu Programa UN za životnu sredinu (engl. United Nation Environmental Program – UNEP) i neguje partnerstva za postizanje ciljeva održivog razvoja i mobilizaciju resursa.
Sednice UNEA služe i kao forum i kao telo za donošenje odluka. Svetske vlade, naučna zajednica, civilni i privatni sektor razgovaraju o najhitnijim globalnim pitanjima životne sredine, kako bi se rešenja definisala kroz rezolucije, odluke i pozive na akciju.
U toku su pripreme za šestu sednicu (UNEA-6) koja će se održati od 26. februara do 1. marta 2024. u sedištu UNEP-a u Najrobiju, Kenija.
Šta se očekuje od UNEA-6?
U februaru 2024. godine, svetski lideri, naučnici i predstavnici civilnog društva i biznis sektora iz celog sveta okupiće se u Najrobiju, Kenija, na šestom zasedanju Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA-6), najvišeg svetskog donosioca odluka o životnoj sredini. Tema UNEA-6 je „Efektivne, inkluzivne i održive multilateralne akcije za borbu protiv klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja“. Skupština se organizuje u kritično vreme za planetu Zemlju, koja se suočava sa trostrukom krizom: klimatske promene, gubitak biodiverziteta, zagađenje i neodrživi sistem upravljanja otpadom. Prethodne sednice Skupština su odigrale ključnu ulogu u oblikovanju globalne politike zaštite životne sredine, a UNEA-6 bi trebalo da sledi njihov primer.
Kako bi demonstrirala moć multilateralizma u oblasti životne sredine, Skupština će ukazati na doprinos multilateralnih sporazuma o životnoj sredini, koji pomažu da se pokrenu akcije od zaštite ugroženih vrsta, do obuzdavanja zagađenja opasnim hemikalijama.
UNEA funkcioniše na bazi rezolucija ili odluka koje države članice dostavljaju na usvajanje Skupštini. Te rezolucije su trenutno kolektivno razmišljanje o hitnim pitanjima životne sredine, i na bazi konsenzusa i predstavljaju vitalni prvi korak u podsticanju akcije. One takođe definišu prioritetne oblasti rada UNEP-a, a time i samih Ujedinjenih nacija.
U toku su intenzivne pripreme za nastupajuću UNEA-6. Od novembra 2023. godine, na godišnjem sastanku pododbora Komiteta stalnih predstavnika, pomoćnog tela UNEA, države članice donose i predstavljaju nacrte rezolucija koje nameravaju da podnesu na Skupštini. Još se ne zna tačno šta će sve biti “na stolu”, ali UNEP je identifikovao šest pitanja kojima bi Skupština možda trebalo da se pozabavi, među kojima je jedno od važnijih implementacija Globalnog okvira za biodiverzitet iz Kunming Montreala, a koji predstavlja važan sporazum završen u decembru 2022., dizajniran da zaštiti i oporavi biodiverzitet. Druge oblasti u fokusu koje je predložio UNEP odnose se na bezbednost vode, održivo korišćenje minerala i zagađenje hranljivim materijama, posebno fosforom.
Uloga UNEA
Uloga i mesto UNEA danas su možda važniji nego bilo kada pre. Trostruka planetarna kriza pokreće siromaštvo i nejednakost, usporava postizanje ciljeva održivog razvoja i ugrožava opstanak čovečanstva. UNEA ima jedinstveno ovlašćenje da se bavi ovim izazovima. Druga velika prednost UNEA-e je to što se ne fokusira samo na jedan aspekt životne sredine, nego obuhvata različita pitanja, povezuje sektore i regione i predlaže šira, holistička rešenja.
Što se tiče multilateralnih sporazuma, u fokusu UNEA-6 će biti dva važna sporazuma, kao što je već rečeno jedan od njih je istorijski globalni okvir za biodiverzitet, a drugi je revolucionarni sporazum potpisan na prošlogodišnjoj Konferenciji UN o klimatskim promenama koji se odnosi na finansiranje gubitaka i štete za zemlje koje su teško pogođene klimatskom krizom. Ovo su bile dve velike i neophodne pobede za životnu sredinu, čime je pokazano da je multilateralizam moguć uprkos posledicama COVID-19 i rastućim društveno-političkim tenzijama na globalnom nivou.
Multilateralni sporazumi o životnoj sredini
Zašto UNEA-6 stavlja veliki akcenat na saradnju sa Multilateralnim sporazumima o životnoj sredini? Multilateralni sporazumi o životnoj sredini (engl. Multilateral Environmental Agreement – MEA) su ključni deo efektivnih, inkluzivnih i održivih multilateralnih akcija. Da bi se podvukao njihov značaj, tokom UNEA-6 će biti održani plenarna sednica i dva liderska dijaloga, posvećeni saradnji između UNEP-a, MEA i drugih organizacija UN, sa ciljem da se olakša doprinos MEA Skupštini u promovisanju koherentnosti između UNEA rezolucija i odluka njihovih upravnih tela. To će pružiti priliku za dijalog između MEA i država članica kako bi se poboljšalo upravljanje životnom sredinom.
Skupštinu je moguće pratiti lično, prisustvom na UNEA-6 koja je otvorena za neke grupe, uključujući tela UN, međuvladine organizacije, nevladine organizacije i medije. Registracija je otvorena na sledećem linku.Za širu javnost, svi zvanični sastanci UNEA biće emitovani na šest zvaničnih jezika UN na veb stranici UNEA-6, koja će biti centralno mesto za najnovije vesti pre i tokom događaja. Diskusija se može pratiti i na kanalima društvenih medija UNEP-a, uključujući YouTube, X (bivši Twitter) i LinkedIn.
Regionalni konsultativni sastanci
U sklopu priprema za UNEA-6, glavne grupe i zainteresovane strane koje su deo procesa u UN, organizuju regionalne konsultativne sastanke. Tako je za region Evropa konsultativni sastanak organizovan u Bratislavi u novembru 2023. godine, odakle je proizašla Zajednička regionalna izjava glavnih grupa i zainteresovanih strana evropskog regiona. U fokusu ove Izjave je podrška UNEA-6 o efektivnim, inkluzivnim i održivim multilateralnim akcijama za hitnu borbu protiv klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja, kao tri planetarne krize koje utiču na održivi razvoj i ljudsko blagostanje, životnu sredinu, mir i bezbednost koji su dodatno pogoršani povećanjem siromaštva, nejednakosti i nesigurnim izvorima hrane.
Iako većina zainteresovanih strana prepoznaje hitnost, svi se slažu da je akcija prespora. Emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da rastu. Klimatska kriza je realnost širom sveta, jake poplave, suše, oluje, topljenje glečera i čitavi ekosistemi su opasnosti, nikad većoj. Gubitak biodiverziteta se ubrzava. Zagađenje je stiglo do svih krajeva planete. Deca se rađaju sa posledicama zagađenja. Vanredna situacija posebno pogađa buduće generacije i u velikom stepenu utiče na marginalizovane zajednice, pre svega starosedeoce. Klimatska i politika zaštite životne sredine, koje su usmerene na rešenja koja pružaju napredne tehnologije i veštačka inteligencija ne mogu na pravi način da ponude rešenja za prevazilaženje trostruke krize, koju pokreće trenutni ekonomski system zasnovano na neograničenoj eksploataciji prirodnih resursa, ekstrakciji materijala i rada, a dodatno se pogoršava uništavanjem ekosistema u oružanim sukobima u svetu.
Glavne grupe i zainteresovane strane evropskog regiona predlažu suštinsku i duboku, strukturalnu transformaciju drugačiju od ekonomskog modela koji promoviše beskonačni ekonomski rast, predlažući model kojim će se postići blagostanje za sve, unutar planetarnih granica, uz očuvanje ljudskih prava. Posebno se skreće pažnja da ekonomija Globalnog Severa, čije je bogatstvo povezano sa prekomernom potrošnjom i eksploatacijom sirovina i radne snage sa njihove periferije i Globalnog Juga, ne može dalje da raste na planeti sa ograničenim resursima.
Transformacija koja se predlaže mora podjednako dati prioritet pravdi za životnu sredinu i socijalnoj pravdi, integrišući snažne politike za obezbeđivanje sredstava za život zajednicama pogođenih tranzicijom. Poštovanjem ljudskih prava mora biti bezuslovno, uključujući ljudsko pravo na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu, kao i zaštitu i ostvarivanje prava mladih i budućih generacija kroz politike orijentisane na budućnost. Donošenje odluka mora biti zasnovano na demokratiji i principima međugeneracijske jednakosti. Efikasne, inkluzivne i održive multilateralne akcije zahtevaju značajno angažovanje nedovoljno zastupljenih grupa, uključujući mlade, rodno osetljive manjine i ljude iz najugroženijih oblasti u svim procesima donošenja odluka, budžetiranja, implementacije i praćenja. Smisleno angažovanje u transformaciji takođe mora biti izgrađeno na obrazovanju o životnoj sredini i usmereno na pronalaženje rešenja kako ljude “opremiti” znanjem i veštinama neophodnim da bismo se izborili protiv globalne trostruke krize.
Aleksandra Mladenović
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine