20. седница Одбора
У понедељак 13. децембра одржана је 20. седница одбора за заштиту животне средине. На седници је размотрен Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2020. годину. Извештај за поменути период представила је помоћница директора Агенције за заштиту животне средине др Тамара Перуновић. Зелену столицу је представљао Милан Рогуља. На жалост Веселина Пелагић није присуствовала седници због неповољних временских услова.
Седницу је отворио председавајући Љубинко Ракоњац предлогом за усвајање Записника са предходне седнице одбора. Потом је дата реч предлагачу. У име предлагача, Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2020. годину
Срђан Лалић директор Аганције за заштиту животне средине. Извештај садржи све податке и индикаторе. Извештај је представила Тамара Перуновић. Она је рекла да је Влада усвојила закључком овај извештај у септембру 2021. Перуновић је говорила и квалитету ваздуха и мониторингу климе, концетрацији алергеног полена и квалитету површинских и подземних вода.
Оцена стања је приказана на индикаторском принципу. Што се тиче емсије загађења ваздуха 54% долази из термоенергетских постројења а 20% од саобраћаја. Што се тиче емисије ПМ 10 честица оне долазе највише из термоелектрана снаге испод 50 и индивидуално грејање 51% и индустријски процеси 12%. Тешки метали у ПМ 10 честицама су прекорачили граничне вредности у Бору. Побољшање квалитета ваздуха је примећено само у Новом Саду.
Врбас је највише угрожен инвензивном амброзијом. Полен има све веће присуство чак 3 пута веће у односу на почетак мерења у 2002.
Квалитет вода је базиран на подацима из 2019. године. Најбољи квалитет воде су имале реке Јерма, Моравица, Дрина у Јабланица, а најлошије Кереш. Криваја, Тамнава, Борска река и Велики Тимок. 67% градских водовода има исправну воду што је највише од 2010. до данас.
Осврнула се на климатске услове, истаквши да је 2020. година била просечно кишна, а када је реч о годишњој температури ваздуха, 2020. година је седма најтоплија година од 1951. године.
Перуновић је говорила о управљању отпадом, и то комуналном, индустријском и фармацеутском отпаду. Упознала је чланове Одбора и са стањем у области шумарства, енергетике и туризма.
Када је рећ о законским регулативама у области животне средине, истакла је да је током 2020. године, Републичка инспекција остварила 88 одсто од планираних 90 одсто инспекцијских надзора, што говори о успешности спровођења законске регулативе.
У оквиру дискусије говорио је представник Зелене столице Милан Рогуља. Навео је да је у извештају мало уочљиво помињање нејонизујућег зрачење, а уопште није поменут ррадиоактивни радон. Такође информације и наводи о броју базних станица наша три оператера нису добри. Крајем 2020. години у Србији било 27.348 базних станица (извештај РАТЕЛ-а). А у извештају стоји 12685 базних станица. Милан је указао на разлику од 14.663 базних станица. Такође у вези са стања вода, шума, ваздуха и квантитативног квалитативног приказа, вредности дате за ранији период не осликавју стварну слику.
Представници Агенције су се захвалили на свим примедбама, констатујући да је проблем са достављењем и прикупљењем ових податка због тога што се не заснивају само на вредностима мерних и конторлних станица-пунктова Агенције, већ да те податке достављају како органи локалне самоуправе тако и други субјекти који су укључени у процес праћења стања у животној средини у појединим обалстима.
У оквиру дискусије говорила је и помоћница министра Александра Имширагић Ђурић, која је том приликом упознала чланове Одбора са нормативним активностима Министрства за заштиту животне средине. С тим у вези, навела је да су актеуелна четири нова нацрта закона, изеђу осталог Нацрт закона о изменама и допунама Закона о заштити живоне средине, о којем ће се од 2. до 21. децембра ове године, водити јавна расправа, као и Нацрт закона о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце.
Након дискусије која је уследила, чланови Одбора су једногласно предложили Народној скупштини да прихвати Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2020. годину, који је поднела Влада.
Седници је председавао председник Одбора проф. др Љубинко Ракоњац, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова; Марија Тодоровић, Јелена Обрадовић, Марко Младеновић, Акош Ујхељи, Томислав Јанковић, Весна Кришанов, Велибор Милојичић, Станислава Јаношевић, Богатиновић Жарко и Костадинова Невенка.