Циркуларна економија и родна равноправност
Cirkularna ekonomija je sistem izgrađen na smanjenju, ponovnoj upotrebi i recikliranju materijala, jer se sav otpad smatra vrednim
resursom. Upotrebljeni i pokvareni proizvodi mogu se popraviti i ponovo upotrebiti, neki se proizvodi mogu ponovo direktono upotrebiti, a sve ostalo može se reciklirati. U praksi cirkularna ekonomija podrazumeva smanjenje otpada na minimum. Kada proizvod dostigne kraj svog životnog veka, njegovi materijali se drže u okviru privrede gde god je to moguće. Oni se mogu produktivno koristiti iznova i iznova, stvarajući na taj način dodatnu vrednost. Unapređenje poslovnih modela privrede i usklađivanje poslovanja sa principima cirkularne ekonomije u Srbiji, znači unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i nacionalnih kompanija i rešavanje socijalno-ekonomskih pitanja.
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.
Ustavom Srbije propisana je obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti i preduzima mere kako bi se izradio ambijent u kome žene i muškarci ravnopravno odlučuju o pitanjima značajnim za njihov položaj i razvoj društva. Po tom pitanju potrebno je oblikovati mere značajne za prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti u svim društvenim oblastima, pa i u privredi. Da je diskriminacija u privredi i poljoprivredi po osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda vidiljiva govore istraživanja koja sam sprovela, a tiču se poslovanja žena preduzetnica, poljoprivrednica i mogućnostima prelaska sa linearnog na kružni princip poslovanja.
Žensko preduzetništvo i instutucionalni okvir u Srbiji
Istraživanja su sprovedena putem standardizovanog on-line anonimnog upitnika na uzorku od 70 preduzetnica, poljoprivrednica i žena iz ruralnih sredina. Među ispitanicama najveći broj žena ima registrovanu preduzetničku radnju (41%), privredno društvo – DOO (21%), poljoprivredno gazdinstvo i farmu (20%), dok su druge pravne forme poslovanja zastupljene u malim procentima. Prosečna starost žena u uzorku je 48 godina. To su preduzetnice, uglavnom vlasnice malih firmi koje posluju na lokalnim tržištima u sektorima trgovine i usluga, te u sektoru poljoprivrede. 23% preduzetnica osnovalo je svoju radnju u protekle 2 godine, 47% posluje od 2 – 10 godina, dok 30% ispitanica posluje preko 10 godina.
- 70% preduzetnica kaže da je pandemija loše uticala na njihovo poslovanje.
- 48% preduzetnica koristi finansijske mere iz paketa za oporavak ekonomije Vlade Republike Srbije, ali smatraju da su mere nedovoljne za opstanak na tržištu, dok 34 % ne koristi Vladine mere, čak 18% njih nisu uopšte informisane o finansijskim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru.
- Istraživanje takođe pokazuje da je 27% preduzetnica uspelo za vreme zdravstvene i ekonomske krize da poveća poslovne prihode i da prenesu svoje poslovanje na internet, te uz pomoć novih digitalnih tehnologija izađu na globalno tržište, što im je omogućilo pozitivno poslovanje.
- Dve trećine ispitanica smatra da ne postoji institucionalni okvir u Srbiji za razvoj ženskog preduzetništva i nije im poznato koje institucije podržavaju žene preduzetnice. Jedna trećina učesnica istraživanja kaže da znaju da postoji institucionalni okvir za razvoj ženskog preduzetnišva, da su informisane i da EU podržava projektno žensko preduzetništvo.
- 75% ispitanica je reklo da jedinica lokalne samouprave ne raspisuju poziv za jačanje žena preduzetnica, dok je 25% odgovorilo potvrdno na ovo pitanje i navelo da su uz pomoć jedinice lokalne samouprave nabavile pretežno mašine ili opremu za rad (oprema za pčelarstvo, kosačica, prikolica, utovarivač, repromaterijal, opremu za inovacije/digitalizaciju).
Cirkularna ekonomija u poslovanju preduzetnica
Jedna trećina sagovornica je rekla da ne zna šta je cirkularna ekonomija (CE), jedna trećina je čula za CE ali nemaju dovoljno znanja o ovoj oblasti, dok je jedna trećina potvrdila da ima znanje o CE. Polovina ispitanica smatra da posluje po cirkularnom poslovnom modelu, dok se polovina izjasnila da posluje po linearnom modelu ‘’uzmi-napravi- odloži’’. Zabrinjavajuće je da 44% njih uopšte nije čulo za Evropski zeleni dogovor, 20% je čulo putem medija o dokumentu, ali ne znaju šta tačno znači i kako se sprovodi, a samo 20% je čulo za dokument i prati rad EU institucija.
Sa druge strane ispitanice znaju da CE daje više mogućnosti za Srbiju i vide benefite ne za svoje lično poslovanje, već za opštu dobrobit društva i zaštitu životne sredine. Dve trećine ispitanica je reklo da uvođenje principa cirkularine ekonomije omogućava manje zagađenje, kvalitetniji život i bolje zdravlje svih građana, te čuva prirodne resurse, a jedna trećina vidi mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, konkurentnost privrede i ubrzani razvoj, sigurniju budućnost. Ovo nam govori da preduzetnice imaju izgrađenu svest o značaju uvođenja i razvoja cirkularne ekonomije u sopstvenom biznisu.
- Polovina preduzetnica (52%) je istakla da su im potrebni treninzi i obuke za sticanje znanja o cirkularnoj ekonomiji i uvođenju ovog modela u poslovanje, 26% ispitanica navelo je da su im potrebna dodatna finansijska sredstva za uvođenje inovativnih i zelenih tehnologija u poslovanje. Jedan broj je naveo da bi bila važna podrška fakulteta, nauke i pomoglo bi im i umrežavanje na polju cirkularne ekonomije.
- 10% preduzetnica je reklo da im je potrebna podrška civilnog sektora u cilju promocije i zagovaranja cirkularne ekonomije. Ipak, određeni broj preduzetnica civilni sektor vidi kao važan faktor i partnera kod prelaska sa linearnog na kružni princip poslovanja.
Ruralni razvoj i cirkularna ekonomija
Za mnoge poljoprivrednice organizovanje rada i vođenje gazdinstva tokom pandemije je bilo teško, posebno za vreme vanrednog stanja, jer je bila na snazi mera zabrane kretanja, koja je otežavala obradu zemlje, uzgoj stoke i nabavku stočne hrane u dovoljnim količinama. Imale su problema sa prodajom poljoprivrednih proizvoda, pijace su za vreme vanrednog stanja bile zatvorene. Žene poljoprivrednice pored svakodnevnog rada na poljoprivrednom gazdinstvu brinu o porodici i kući, obično su neplaćene za to.
Istraživanjem se nastojalo doći do informacija o nivou informisanosti poljoprivrednica o cirkularnoj ekonomiji i prednostima održivog modela poslovanja u odnosu na tradicionalan, njihovog mišljenja da li su poljoprivredni proizvođači zagađivači, koji su to programi koji su im poznati a podržavaju ruralni razvoj i da li jedinica lokalne samouprave (JLS) komunicira sa njima, poziva ih na sastanke i seminare. Naše ispitanice su rekle sledeće:
- O programima za razvoj poljoprivrednih gazdinstava informišu se putem interneta, elektronskih medija, snalaze se uglavnom kako znaju,
- 61% sagovornica je reklo da su im poznati programi Vlade RS – IPARD i Konkurentna poljoprivreda,
- 96% ispitanica je zabrinuto zbog zagađenja zemlje, vode i vazduha,
- Polovina smatra da je poljoprivredna proizvodnja jedan od zagađivača životne sredine i da je intenzivna poljoprivreda jedan od najvećih neprijatelja životne sredine,
- Većina ispitanica koje su poljoprivrednice je rekla da nemaju komunikaciju sa jedinicom lokalne samourave, te da nisu pozivane na obuke, seminare i treninge po pitanju razvoja RPG. I dalje je primetna slaba aktivnost većine opština/gradiva u Srbiji po ovom pitanju.
ZAKLJUČAK
Iz napred navedenih rezultata istraživanja može se zaključiti da je važno jačati kapacitete žena preduzetnica te vodti politiku jednakih mogućnosti, preduzimati praktične mere kako bi se izradio ambijent u kome žene i muškarci ravnopravno odlučuju o pitanjima značajnim za njihov položaj i za prelazak sa linearnog na kružni princip poslovanja. Postoje preduzetnice i poljoprivrednice kao zainteresovani akteri kojima je potrebna institucionalna i finansijska podrška u razvoju cirkularnih biznis ideja. S tim u vezi preporučuje se umrežavanje, povezivanje privatnog i javnog sektora, te jačanje instrumenata saradnje između jedinica lokalnih samouprava i preduzetnica, kao i budžetsko planiranje dodele subvencija za uvođenje cirkularnog modela poslovanja i proizvodnje.
Autor: Miroslav Hinić