Како сам доживела Конгрес ISWA 2015
Ове године одржан jе Конгрес ISWA 2015 у Антверпену (Белгиjа), коме jе присуствовала наша четворочлана делегациjе у име Зелене посланичке групе, у организациjи и финансиjску подршку ГИЗ ИМПАКТ пројекта.
Била ми jе велика част и задовољство да учествуjем на jедном таквом скупу заjедно са преко 1000 учесника из целог света, представника стручних и научних институциjа, представника власти са различитих нивоа, представника индустриjе, студената и других заинтересованих.
Програм jе био толико богат и разноврстан да jе било немогуће стићи на све догађаjе и презентациjе jер су се многе одвиjале истовремено тако да смо правили избор и прелазили са jедне на другу. Од „Глобалне перспективе управљања отпадом“, „Уклањања отпадака са jавних површина“, „Техничка решења у управљању отпадом, „Рециклажа и минимизациjа отпада“, а посебно jе био интересантан блок презентациjа о управљању отпадом у jугоисточноj Европи где jе имао презентациjу и проф. Др Горан Вуjић са ФТН-а у Новом Саду.
Конгрес jе био у знаку циркуларне економиjе, тj. како од отпада направити сировину за нови производ, отворити нова радна места и остварити профит.
Посебно сам била импресионирана подацима коjе су представили домаћини. У Антверпену у Фландриjи седамдесетих година прошлог века биле су демонстрациjе због нерешеног питања отпада, осамдесетих су донели законе да уреде ову област и формирали агенциjу за управљање отпадом Фландриjе (Public Waste Agency of Flanders – OVAM), деведесетих jе почела рециклажа и данас се поносе тиме што се 72% отпада у овоj покраjини селектира и користи за добиjање новог производа, енергиjе итд. У Фландриjи у области заштите животне средине запослено jе 37.000 радника, а од тога у сектору управљања отпадом има 12.000 радних места. Њихова главна порука за 2015-2016. jе да треба стимулисати послове у циркуларноj економиjи, мапирати вештине и знања, радити тренинге, стимулисати младе и помоћи им да постану нови Бил Геjтс или Стив Џобс у циркуларноj економиjи.
У Европи данас има 3,4 милиона запослених у активностима циркуларне економиjе, а изнет jе и податак да се на jедног запосленог у пословима управљања отпадом посредно ствара могућност отварања 1,3 нових радних места.
Могле су се видети различите презентациjе о томе како се из отпада добиjа нови производ.
Посебно интересантна jе било представљање проjекта како се од опушака од цигарета може добити влакно за производњу одеће. Звучи шашаво, али jе могуће. Или презентациjа представника Toyota коjа примењуjе стратегиjу циркуларне економиjе. Или примери примене циркуларне економиjе у управљању електронским отпадом.
Наравно, питање jе где смо ми у области управљања отпадом и могућности примене циркуларне економиjе, а о томе jе управо говорио у своjоj презентациjи проф. Горан Вуjић. Нагласио jе да jе за примену у Србиjи потребно оспособити кадрове и створити низ других предуслова од прописа, подршке доносилаца одлука, инфраструктуре итд, и зато треба бити реалан када jе у питању примена циркуларне економиjе у Србиjи, па и у целоj jугоисточноj Европи jер постоjи разлика између потреба и реалног стања.
Идуће године домаћин светског конгреса о отпаду (ISWA 2016) биће Нови Сад и очекуjе се да ће то помоћи размени и можда и усваjању искустава других учесника, како би се брже и боље уредило питање управљања отпадом у Србиjи и помогло примени стратегиjе циркуларне економиjе.
Наравно без подршке и опредељења доносилаца одлука да се питање управљања отпадом стави на листу приоритета и без стимулисања стицања знања и вештина за рад у овоj бласти, нећемо ухватити корак са развиjеним земљама а отпад ће код нас и даље бити ђубре и трошак, а не извор зараде и могућност запошљавања.
На краjу желим да се захвалим ГИЗ-у што су нам омогућили да присуствуjемо конгресу.
Нада Лазић, народна посланица
и координаторка Зелене посланичке групе