Климатске промене и енергетска ефикасност
У понедељак 22. новембра одржана је нови семинар намењен чланицама мреже ” Зелена столица“. Семинар је организован у оквиру ЕКО-СИСТЕМ програма подршке. Циљ овог семинара је било унапређење унутрашњих капацитета чланица мреже. Овога пута смо се бавили темама климатске промене и енергетска ефикасност. Семинару је присуствовало 13 учесница и учесника. Предавачи на семинару су били Милица Перић и Ивана Јовичић.
Климатске промене
Милица Перић је започела своју климатску радионицу са занимљивим задатком за учеснике и учеснице. Поделила их је у групе и онда дала задатак да свака група попуни сезонски календар за друго годишнје доба. Питања на која треба одговорити су време и клима, еколошке активности, друштвене активности и економске активности. Затим нам је објаснила појам времена и климе као и напоре који су улажу у борбу против климатских промена. Разговарали смо о компонентама климатских промена: атмосфери, океанима, криосфери, биосфери и копну. Говорили смо о ГХГ гасовима са ефектом стаклене баште и зашто се и како она прави. Као дефиницију климатских промена она је навела да је то промена климе под утицајем човека и истакла је повећанје температуре, подизање нивоа океана и мора и неравномерне падавине. Приказала нам је занимљиве снимке и моделе кроз године како се клима мењала у односу у последњим деценијама. Објаснила нам је појмове адаптације и прилагођавања. Затим је говорила о рањивости и како се она израчунава. Све ово је веома важно ако говоримо о изради планова за борбу против климатских промена.
На крају су учесници имали прилику да кроз радионицу срећно село размисле о стратешким одлукама, договарају се о њима и на крају преговарају да би задовољили све актере. Ово је била добра прилика да разумемо колико је утицај климатских промена комплексан и захтева укључивање различитих актера.
Енергетска ефикасност
Ивана Јовичић је у име Центра за унапређење животне средине говорила о њиховом истраживању и како грађанке и грађани перципирају енергетску ефикаснос. Почела је са тим колико је урбанизација допринела климатским променама. рекла је да су градови међу онима који највише доприносе климатским променама трошећи 78% глобалне енергије и емитујући 60% ГХГ гасова. Појаснила је како изгледа енергетски микс у Србији. Србија више од 70 одсто своје производње струје добија из тероелектрана на угаљ. Позвала нас је да пратимо то у реалном времену на energy flux сајту. Подсетила је да је Србија потписала акциони план за зелену агенду. Најважнији сегментиагенде су: наплата емисија гасова с ефектом стаклене баште, планови за постепени престанак коришћења угља, регионалне интеграције, контрола загађивања, заштита животне средине. Уколико Србија буде испуњавала потписано отвара јој се пут ка остваривању Економског и инвестиционог плана за регион вредног 30 милијарди евра. србија ће такође у 2022. години одвојити 220 М€ за субвениције за енергетску ефикасност и соларне панеле.
Подаци из истраживања говоре о томе да испитанице и испитаници користе највише сопствено етажно грејање 32.5% , даљинско грејање 31.7%, електричне уређаје 15.7% и чврста горива 9.9%. Од оних који живе у кућама највећи број користи сопствено етажно грејање 60,1 %, штедњаке на чврсто гориво 20 %, електричне уређаје 11 % и остале врсте грејања 8,9%. Региони Шумадије и Западне Србије највише користе сопствено етажно грејање док Јужна и Источна Србија више користе чврста горива. Обновљиви извори енергије су још увек доста подзаступљени. 60% испитаника је радило неке грађавинске радове који би подигли енергестску ефикасност. Од замене улазних врата до замене столарије или рада на фасади. На жалост већина људи то није радила из мотивације за уштедом енергије јер огромна већина одговора показује да то не могу да процене. Више од половине испитанкиа и испитаница је заинтересовано за програм државних субвенција. Потребно је радити на додатном информисању грађанки и грађана о новим могућностима које Закону о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије.
ЕКО – СИСТЕМ програм
ЕКО-СИСТЕМ програм подржава реформе у заштити животне средине у Републици Србији активнијим укључивањем организација цивилног друштва (ОЦД) и других актера у друштву у спровођењу правних тековина Европске уније (ЕУ). Настао је у жељи Младих истраживача Србије (МИС) да помогну организацијама и удружењима у припремама за озбиљније подухвате и нове иницијативе у области заштите животне средине. Кроз развој организационих и финансијских капацитета, али и подстицањем сарадње унутар сектора заштите животне средине, њихова жеља је да организацијама цивилног друштва дају додатну покретачку енергију потребну за спровођење реформи у овој области. ЕКО-СИСТЕМ програм оснаживања представља главну компоненту пројекта ЕКО-СИСТЕМ: “Подршка реформама у заштити животне средине” који спроводе МИС уз подршку Шведске. Пројекат је почео у јануару 2020. године и траје три године. Зелена столица је једна од дванаест мрежа корисница овог програма.