Одржана 24. седница одбора
Представници механизма Зелене столице учествовали у раду двадесет и четврте седнице Одбора за заштиту животне средине. Ова седница је одржана 14. Новембра 2019. године. и на дневном реду су биле следеће тачке:
- Разматрање предлога Закона о буџету РС за 2020. годину – раздео 25 који се односи на животну средину
- Расправа по допису Удружења рециклера Србије
- Разно
Председница Одбора за заштиту животне средине Маја Гојковић отворила је седницу и поздравила све присутне чланове и чланице Одбора, као и представнике и представнице других министарстава и невладиног сектора.
На почетку је Реч је добио државни секретар у Министарству заштите животне средине Иван Карић. Он је између осталог навео да је Предлогом Закона о буџету за 2020. годину, у оквиру раздела 25, планирана су средства у износу од 7.900.287.000 динара, што је за 1.700.000.000 увећање у однус на претходну годину (>25%).
Начин опредељивања средстава у оквиру раздела 25 изгледа овако:
1. подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада – 3.500.000.000 динара
2. интервентне мере у ванредним околностима, загађивање животне средине и друге интервентне мере –500.000.000 динара
3. уређење система управљања отпадом – преко 300.000.000 динара
4. програми управљања заштићеним природним добрима од националног интереса – 235.000.000
5. Агенцији за заштиту животне средине – 330.000.000
Државни секретар изјавио је да ово увећење и расподела средстава показују жељу Владе Републике Србије и Министарства заштите животне средине да се интезивније и храбрије ухвате у коштац са нагомиланим еколошким проблемима.
Након излагања државног секретара, председавајућа Одбора дала је реч чланици Одбора Нади Лазић, како би дала коментар на предлог буџета и излагање државног секретара:
Нада Лазић изнела је оштру критику што је свега око 0,5% од укупног буџета за наредну годину опредељено за раздео 25, односно животну средину. Поставила је питање колико се средстава прикупи из еко такси? Такође је изнела и критике што је дошло до умањења средстава опредељених за Агенцију за заштиту животне средине, поготово што је смањење у делу који се односи на мониторинг ваздуха, воде и седимента. Посланица Лазић додатно је изнела проблем недовољног опредељивања средстава за секторе вода и шума у односу на процене колико је новца потребно да се ти сектори уреде на одговарајући начин. Поред тога упућена је критика на то што је највећи део средстава у овој области опредељен за интервенције, односно реактивно деловање, уместо превентивног деловања у области заштите животне средине.
На питања које је поставила Нада Лазић, одговорио је Драгоје Павловић (из Министарства заштите животне средине), уклучујући и питање о средствима прикупљеним из еко такси (>10.000.000.000 у овој години, Маја Гојковић прецизирала, 11.300.000.000 динара)
Љубинко Ракоњац следећи је поставио питање о изради карти ерозије, будући да се средства за њену израду не виде у буџету.
Одговор на питање посланика Ракоњца дао је државни секретар Карић и најављујући да Министарство заштите животне средине ради на изради карте ерозије заједно са још неколико министарстава.
Након тога реч је добила представница Зелене столице Тања Петровић и упутила питање зашто се више средстава прикупља на основу еко такси него што се у буџету опредељује за заштиту животне средине? На то је Драгоје Павловић допунио свој одговор посланици Нади Лазић. Навео је да од укупно прикупљених средстава на основу еко такси само 38% се враћа на заштиту животне средине а остатак је усмерен “негде”. Тиме се још једном показало о неопходности одвајања Зеленог фонда.
Председница Одбора Маја Гојковић поставила је питање да ли је могуће подићи наплативост еко такси, сматрајући да постоји велики број фирми које не плаћају своје законске обавезе. Друго њено питање односило се на то како је дошло до смањења средства опредељених за мониторинг квалитета ваздуха (средства за Агенцију за заштиту животне средине).
Драгоје Павловић одговорио је да заправо није дошло до смањења буџета за мониторинг квалитета ваздуха, а разлог за то је ребаланс буџета за 2019. годину, када су пребачена одређена средства Агенцији за заштиту животне средине. Тачне податке изнела је представница Министарства финансија, 115 милиона прошле, наспрам 119 милиона ове године намењених за мониторинг ваздуха, воде и седимената.
Након тога отворена је друга тачка дневног реда, о допису Удружења рециклера Србије
Реч је добио представник Удружења рециклера Србије: Изнео проблем са кашњењем са исплатом дуговања према рециклажној индустрији, односно коначног решења за плаћање третираног отпада из претходних година, због чега је ситуација неодржива, односно постоји опасност да рециклери престану да буду оперативни.
Државни секретар Карић рекао је да је потребно да Министарство заштите животне средине добије одређена одобрења како би се кренуло у решење овог проблема. Посланик Јеленковић и председница Одбора Маја Гојковић питали су за објашњење каква одобрења су потребна Министарству животне средине?
Драгоје Павловић изјавио је да министри Горан Триван и Синиша Мали интезивно раде на решавању овог питања од марта и најавио да ће проблем бити решен.
Одбор је усменим путем подржао захтев Удружења рециклера Србије, осим Снежана Богосављевић Бошковић која је изнела критику на овај захтев.
Одбор је једногласно прихватио предлог којим је Министарствво заштите животне средине позовано да упути захтев Министарству финансија за решанајем овог проблема, односн опредељивањем средстава неопходних за покривање дуговања према рециклерима.
Седници је председавала председница Одбора Маја Гојковић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Милена Турк, Младен Лукић, Радослав Цокић, Жарко Богатиновић, Нада Лазић, проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, Борка Грубор, Душко Тарбук, др Љубинко Ракоњац, Јасмина Каранац, Александра Јевтић, Предраг Јеленковић, као и представници невладиних организација кроз механизам Зелена столица.
Снимак читаве седнице можете погледати ОВДЕ