Студијска посета Немачкој на тему биодиверзитета
Ауторка: Милица Башић, секретарка Одбора за заштиту животне средине НСРС
Немачко удружење за међународну сарадњу (GIZ) спроводи Пројекат Отворени регионални фонд за југо-источну Европу – биодиверзитет, финансиран од стране Немачког федералног министарства за економску сарадњу и развој. У овај пројекат укључене су: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија и Косово, као и Хрватска, као држава-ментор. Циљ је имплементација Стратегије ЕУ о заштити биодиверзитета кроз регионалну сарадњу. Имала сам задовољство да, као секретар Одбора за заштиту животне средине у Народној скупштини, у оквиру овог пројекта, учествујем у студијској посети Немачкој од 18. до 22. октобра 2017. године. Посетили смо: Лајбниц – Институт за слатководну екологију и унутрашње рибарство, Парк природе Вестхавеланд, Резерват биосфере под заштитом UNESCO-а средњи ток Елбе, Савезну агенцију за заштиту природе, Лајпцишку плавну шуму, Хелмхолц Центар за истраживање животне средине и Савезну агенцију за животну средину.
Институт за слатководну екологију и унутрашње рибарство је највећи истраживачки и наставни центар у Немачкој, који се бави еколошким процесима река, језера и мочвара. Основан је 1992. године и има 230 запослених, укључујући око 140 научника из целог света. Циљ Института је да развије мере за одрживо управљање водама. Имали смо прилику да се упознамо са два пројекта који се тренутно спроводе. AQUACROSS пројекат, у оквиру највећег истраживачког и иновационог програма Европске уније Horizon 2020 (који се финансира са скоро 80 милијарди евра у периоду од 2014. до 2020. године), има циљ да подржи напоре ЕУ да побољша отпорност и заустави губитак биодиверзитета водених екосистема. RESI (River Ecosystem Service Index) процењује стварне, као и потенцијалне услуге које друштву пружају екосистеми река и њихових поплавних подручја. Утврђено је да постоје сукобљени интереси када се ради о коришћењу река, посебно између пловидбе, хидроенергије, заштите од поплава, очувања природе, рекреације, туризма и урбаног развоја, као и пољопривреде и шумарства, па је потребно пронаћи начин да се такви сукоби ублаже на ефикасан и одржив начин.
Спуштајући се чамцем низ реку Хавел, имали смо прилику да упознамо Парк природе Вестхавеланд (који обухвата реку Хавел, њене притоке и језера), највећи парк природе у савезној држави Бранденбург, који се налази само 70 км западно од Берлина, у доњем току реке Хавел, између Бранденбурга и Хавелберга. Низија око доњег тока реке Хавел представља једну од највећих мочвара у западном делу централне Европе и станиште је многих угрожених животињских и биљних врста (разне врсте птица, дабар, евроазијска видра, белорепи орао и последње велике дропље у Немачкој). Због спектакуларног ноћног неба изнад овог парка природе, одакле се види Млечни пут, парк природе постао је први немачки звездани парк.
Насипање песка и поступна рестаурација речног корита
Занимљиво је да се, од укупно 599 резервата биосфере под заштитом UNESCO-а, у више од 117 држава, 15 налази у Немачкој. Посетили смо Резерват биосфере под заштитом UNESCO-а средњи ток Елбе, који представља највећу приобалну шуму у UNESCO-вој биосфери и простире се у три немачке савезне државе (Горња Саксонија, Брандербург и Доња Саксонија). Управа овог резервата, заједно са другим сродним организацијама, ради на обнови поплавних подручја око реке, како би се омогућио раст реке и њено слободно изливање, чиме се доприноси рестаурацији станишта и заштити инфраструктуре и људских насеља од изненадних појава високих вода.
Савезна Агенција за заштиту природе је научна институција немачке владе која пружа стручну и научну помоћ савезном Министарству за животну средину, заштиту природе, изградњу и нуклеарну сигурност Немачке у свим питањима очувања природе и управљања природним ресурсима и међународне сарадње. Током посете, упознали смо се са неколико пројеката који су у току, а односе се на екосистемске услуге које пружају водени путеви, поплавни појасеви и мочваре. Мани је најзанимљивије било да чујем на који начин Агенција одржава стални дијалог са доносиоцима одлука, привредом, научном заједницом и медијима, на основу чега стално прилагођава мере за очување природе друштвеним променама.
Радовала сам се посети Хелмхолц Центру за истраживање животне средине. То је јединствена истраживачка установа у Немачкој, која се бави на проучавањем комплексних интеракција између људи и животне средине у свим аспектима. Фокус је на интердисциплинарним истраживањима, посебно о екологији поплавних подручја у региону Елбе. У оквиру тих истраживања, посматрају се ефекти рестаурације функција поплавних подручја и услуга екосистема, узимајући у обзир промене намене земљишта и климатске промене. Имали смо прилику да посетимо Лајпцишку приобалну шуму дуж обала Белог Елстера, која је резерват природе и веома је значајна за заштиту од поплава.
Најјачи утисак на мене оставила је савезна Агенција за животну средину, основана 1974. године, која се бави откривањем еколошких ризика и претњи и благовременим проналажењем одрживих решења. Агенција пружа научне и политичке савете савезним министарствима надлежним за животну средину, здравство, образовање, науку и истраживање, али и саобраћај, прикупља податаке о стању животне средине и обезбеђује доступност информација јавности. На састанку са представником Агенције, упознали смо се са механизмима координације између федерације и нивоа савезних држава у овој области, као и између ресорних министарстава. Посебно ме је заинтересовала комуникација коју Агенција има са другим заинтересованим странама (невладине организације, истраживачке институције, јединице локалне самоуправе и др.), али и отвореност Агенције за комуникацију са јавношћу и преко друштвених мрежа (Facebook, Twitter, Youtube и Instagram). Зграда у којој се Агенција налази у Десау, сама по себи је фасцинантна, не само због несвакидашњег живописног дизајна, већ због њене енергетске ефикасности, али и огромне еколошке библиотеке. Изграђена је коришћењем еколошки прихватљивих материјала и користи енергију из обновљивих извора (соларну и геотермалну). Буџет Агенције за 2017. годину износи 124 милиона евра.