Управљање отпадом и циркуларна економија
Састанку су присуствовали следећи чланови Зелене посланичке групе: Невена Стоjановић, Небоjша Татомир, Jована Jовановић, Jован Марковић, Иван Карић, Jанко Веселиновић, Мирjана Ђоковић, Крстимир Пантић, Дејан Раденковић, Ивица Јевтић, Жарко Мићин и Јездимир Вучетић.
Извештај са студијске посете ISWA конгресу
На почету састанка чланови ЗПГ делегациjе коjи су путовали у Антверпен на ISWA конгрес, представили су наjважниjа запажања током посете: Мирjана Ђоковић истакла jе могућност да се чуjу искуства земаља коjе су отишле далеко испред Србиjе, али да значаjан помак представља чињеница да ће наредни Конгрес бити одржан у Новом Саду, септембра 2016. године. Небоjша Татомир jе нагласио да jе упечатљив утисак да jе питање управљања отпадом подигнуто на ниво нове индустриjе. Jанко Веселиновић направио jе паралелу између Антверпена коjи jе проблем отпада претворио у своjу предност (са степеном рециклаже од 75%) и од проблема одлагања отпада достигао да на териториjи Фландриjе 27.000 људи ради у сектору заштите животне средине, и неке региjе у Србиjи (нпр. Jужне Србиjе или Воjводине) и броjа људи коjи раде у овоj области. Такође, питање отпада не сматра се за проблем и трошак, већ као могућност развоjања привреде (посебно рециклажне индустриjе). Текст Наде Лазић о посети конгресу можете погледати на нашем сајту.
Мариjа Богдановић из ГИЗ IMPACT проjекта напоменула jе да jе општи циљ проjекта до 2017. године отварање разговора са заитересованим странама о предности увођења циркуларне економиjе. Jедна од активости jе свакако и подршка раду Зелене посланичке групе.
Ванредни професор Факултета техничких наука из Новог Сада, Горан Вуjић коjи jе истовремено jедан од наjзаслужниjих што ће Нови Сад наредне године бити домаћин ISWA конгреса говорио jе посланицима о могућностима цикруларне економиjе у управљању отпадом у земљама у развоjу. Поjам циркулатрне економиjе у jавни дискурс увела jе МекАртур фондациjа, а представља инвенстициjу у нове технологиjе и тржиште. Поставља се питање зашто jе циркуларна економиjа релевантна када jе у питању управљање отпадом и jедан од аргумената може бити и да се само од увођења циркуларне економиjе у третирање хране у Великоj Британиjи очекуjе приход од 1,3 милиjарде евра. Уколико се принцип циркуларне економиjе жели применити неопходне су две ствари а то jе да постоjи активна привреда али и средња класа коjа ће поднети трошак овог принципа. Процене су да на светском нивоу око две милиjарде становника припадаjу средњоj класи, са проценама да ће таj борj до 2030. године порасти на пет милиjарди.
Циркуларна економиjа се може посматрати кроз два ланца материjала: технички и билолошки, где технички подразумева враћање у производни процес свих небиолошких материjала, док биолошки подразмева у наjвећоj мери рециклажу хране и папира, односно свих материjа коjе се могу разградити. Оно што циркуларну економиjу разликуjе од рециклаже jе да она захтева рад на сваком делу процеса производње и на краjу начин како рециклирати производ. Истовремено, поставља се питање колико пута отпад може рециклирати jер се сваки пут се губи део производа и потребно jе уложити више новца како би се направио нови производ. И поред свих примена принципа циркуларне економиjе и враћања сировина у производњу морамо бити свесни да се не може рециклирати до бесконачности и да се jедан део производа морати да заврши или на депониjи или у инсенератору. Разлог зашто jе принцип рециклаже успешан у западним земљама jе чињеница да грађани плаћаjу таксу за одлагање отпада на депониjе, коjа ниjе мала. Србиjа ниjе увела таксу ни на одлагање на нерегуларне депониjе ни на санитарне што свакако утиче на сва будућа разматрања увођења циркуларне економиjе.
Са друге стране не сме се из вида изгубити чињеница да у земљма у развоjу и даље постоjи места за jачање линеарне економиjе, као и да заговорници овог принципа имаjу много jачу подршку. Поставља се питање да ли у земљама у развоjу уз ове три кључне ствари (jака средња класа, доминациjа линеарне економиjе и непостоjање таксе за депоновање) има ли циркуларна економиjа смисла? Одговор jе свакако да има, jер већ сада у Србиjи постоjе добри примери да jе њена примена могућа.
Основни проблем земаља коjе можемо дефинисати као младе демократиjе (коjе се и даље суочаваjу са озбиљним политичким, социо-културним и економским изазовима) међу коjима jе и Србиjа, представља чињеница да се са сваким изборним циклусом, односно на сваке четири године мењаjу директори комуналих предузећа. Ово нажалост подразумева да се са сваком променом почиње из почетка, а сваки проjекат из области управљања отпадом захтева минимум шест до десет година рада до реализациjе. И поред чињенице да у Србиjи има добрих решења у систему управљања отпадом ова тема ниjе високо на листи приоритета у локалним администрациjама, а управо jе она та коjа износи цео проjекат у овоj области. Озбиљан проблем представља чињеница да су у администрациjи (и локалноj и националноj) плате ниске и поставља се питање коjи jе мотив првенствено локалних службеника да раде на више милионским проjектима и спроводе их, а са друге стране су суочени са регулативном коjа често ниjе усаглашена и постоjи велика могућност да због тога дође до грешака у имплементациjи коjе касниjе могу имати и озбиљне последице. Са друге стране, у Србиjи постоjи перцепрциjа да уколико се неко бави питањем управљања отпадом, мора да истовремено проневерава новац. Додатан проблем jе и перцепциjе грађана односно борбе за jавно дорбо и врло често чињенице да се заитересованост за чисту животну средину завршава испред врата њиховг домаћинства. Важна чињеница jе и перцепциjа да приватном капиталу jавно добро треба да буде приоритет и да никако не треба дозволити зараду, а jасно jе да jе приватном капиталу jедан од основних мотива зарада и то се не мора нужно сматрати као зло.
И поред свих наведених проблема и изазова у Србиjи има добрих решења у циркуларноj економиjи, а сви коjи су у то укључени се заиста могу сматрати за хероjе отпада, jер jе у постоjећем систему тешко радити уколико поjединац нема високо интересовање за тему и велико пожртвовање. Додатне изазове представља и чињеница да се постоjећим системом било би моного боље да сакупљен новац од загађивача иде директним путем ка унапређењу стања, него што иде кроз државни буџет где неретко заврши у покривању неких других категориjа. Уз све наведене проблеме, неопходно jе да Србиjа добиjе засебно Министарство за заштиту животне средине. Презентациjу Горана Вујића можете преузети одавде (напомена: презентација је урађена у Прези софтверу, па су вам потребни сви фајлови из фолдера да би радила).
Управљање отпадним водама
Уследило jе излагање Оливере Антић, више програмске менаџерке у ГИЗ IMPACT проjекту о управљању отпадним водам и отпадним муљем. Отпадне воде у Србиjи представљаjу велики проблем и за мале и за велике општине. И у случаjевима када се отпадне воде третираjу, углавном се третира само вода док производ -муљ ниjе дефинисано коме припада (сектору вода, пољопривреди…), а управљање муљем jе свакако захтевна област.
У Србjи jе око 5,5 милиона становника прикључено на неку врсту водоводне мреже, док jе око 3,4 прикључено на канализациону, а само 800 хиљада на систем за пречишћавања отпадних вода. Циркуларна економиjа у управљању водама подразумева кружење воде у природи, а непрерађена вода се враћа и у пољопривреду и касниjе у производњу. Тема управљања отпадним водама ниjе занимљива само локалним самоуправама, а у овакве проjекте улазе за сада икључиво општине коjе директно имаjу проблем са квалитетом пиjаће воде.
Одговараjућим управљањем муља може да се добиjе биогас, али и да се прави електрична енергиjа. Након правилног третана, муљ се може користит за компостирање и вратити у пољопривреду, што jе у складу са неколико ЕУ директиива, од коjих jе само jедна транспонована у Србиjи. У наредном периоду се очекуjе усварање Стратегиjе управљања водама и Стратегиjа управљања муљем. Третирани муљ jе у директноj вези са пољопривреном jер уместо вештачких ђубрива коjа се тренутно користе, могао би се користити третирани муљ коjи jе пун азота и фосфора.
Дискусија
Посланици су се интересовали за кључне препреке у Србиjи за увођење циркуларне економиjе или постоjања већ готових проjеката коjи се директно могу применити у Србиjи. Мариjа Богдановић jе нагласила да се тренутно воде разговори са Министарством привреде да се у оквиру Стратегиjе индустриjе припреми документ jоће ће се бавити преласком на циркуларну економиjу. Ово ће бити у складу са новим директивама о цирклуарноj економиjи коjе ће Европска комисиjа донети до краjа 2015. године, а коjе ће и Србиjа морати да транспонуjе и примењуjе током преговора за улазак у ЕУ. Горан Вуjић jе додао да jе неопходна сертификациjа администрациjе, да се људи коjи спроводе проjекте издвоjе у jединице за имплементациjу проjеката jер континуитет обезбеђуjу људи. Такође, г. Вуjић сматра да у нови Закон о управљању отпадом свако кључна тема мора бити Фонд и финансирање токова управљања опадом. Са друге стране ни сливање средстава у Фонд ни у буџет нису идеално решење, али jе Фонд свакако боље решење jер би средства могла боље да се контролишу.
Мирjана Ђоковић jе из свог искуства из локалне самоуправе потрвдила неопходност континуитета људи у администрациjи и дужину реализациjе проjеката. Иван Карић jе нагласио да се нажалост скоро увек наjвећи трошак у заштити животне средине не препознаjе, а коjи се односи на између осталог и здравље становника.
Посланици су као jедну од важних тема коjа би требало да се додатно обради идентификовали питање отпадних вода и система пречишћавања.
Разно
Представници Секретариjата ЗПГ представили су посланицима докле се стигло са предлогом увођења рециклаже у Скупштину (амбалажног отпада из бифеа и ресторана и папира из свих скупштинских служби). Инициjални разговори су обављени са шефом угоститељских услуга у Дому Народне скуштине, а затим и представницима СЕКОПАК-а. Неопходно jе од скупштинског Секретариjата добити додатне инфорамциjе како би се са процесом наставило.
Како на званичном саjту Скупштине постоjи могућност засебне странице посвећене неформалним посланичким групама, координатори ће упутити писмо заменику генералног секретара како би се оваква страница отворила и за Зелену посланичку гурпу.
Што се тиче инициjативе посланика Jанка Веселиновића за измену закона о трговини, а поводом смањења (укидања) употребе пластичних кеса, након консултациjа у Привредноj комори Србиjе, Секретариjат jе покушао у више наврата да закаже додатни састанак и испрати даље активности, међутим jош увек без конкретног одговора од ПКС.
Имаjући у виду предстоjећу недељу парламентариза, Секретариjат jе подсетио посланике на активност Зелене посланичке групе и заказаних отворених врата са представницима невладиних организациjа.