Жене у међународним организацијама
U Egiptu je upravo u toku UN Konferencija o klimatskim promenama ( COP27 -27. Konferencija zemalja članica Okvirne konvencije UN o klimi, 6- 18. novembar 2022.). Sa mandatom Evropske ambasadorke Klimatskog pakta i članice Mreže žena ministarki i liderki za životnu sredinu UN, tekst o ženama u međunarodnim organizacijama, želim da počnem osvrtom zašto je od ključne važnosti žensko liderstvo za klimatske akcije. Negativni uticaji klimatskih promena nesrazmerno utiču na žene i devojčice, posebno na globalnom jugu. Ovo nije zbog ranjivosti, već je rezultat rodnih nejednakosti u političkim, društvenim i ekonomskim sferama koje se ukrštaju sa drugim osovinama socijalnih nepogodnosti, kao što su rasa, seksualnost, rodni identitet i status invaliditeta.
Učešće žena u donošenju odluka o životnoj sredini je podjednako važno kao i u donošenju odluka za klimatske promene. Brojni su primeri usmerenih aktivnosti UN/UNEP Mreže žena ministarki i liderki za životnu sredinu – NWMLE (u čijem stvaranju sam učestvovala 2002. godine, a članica sam i aktivistkinja i danas). Opšti cilj Mreže je da promoviše rodno odgovorno održivo upravljanje životnom sredinom na regionalnom i globalnom nivou i poveća zastupljenost i uključivanje žena na svim nivoima donošenja odluka u oblastima životne sredine i održivog razvoja. Prva Globalna skupština žena u životnoj sredini Programa UN za životnu sredinu – UNEP održana je oktobra 2004. godine.
Koncept „rodne osetljivosti” prvi put je razmatran na Trećoj svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o ženama u Najrobiju 1985. godine i uspostavljen kao strategija u međunarodnoj politici rodne ravnopravnosti kroz Pekinšku platformu za akciju usvojenu na Četvrtoj svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o ženama u Pekingu 1995. godine. Od tada, dakle od 1995. većina međunarodnih organizacija počela je da primenjuje rodno osetljiv pristup u svom kreiranju politike, uspostavljajući različite vrste institucionalnih aranžmana kako bi se olakšalo uvođenje rodne ravnopravnosti i proizvodeći niz alata. Međunarodne organizacije obično primenjuju dvostruki pristup rodnoj ravnopravnosti, kombinujući specifične mere i politike za promociju ženskih prava i rodne ravnopravnosti, kao i aktivnosti na uvođenju rodne ravnopravnosti. Generalna skupština UN osnovala je „Žene UN“ (UN Women) 2010. godine. UN Women igra važnu ulogu u obezbeđivanju i praćenju uvođenja rodne ravnopravnosti u sistem UN (aktivnosti su vidljive i u Srbiji). Akcioni plan Ujedinjenih nacija za čitav sistem (UN SVAP) o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena je jedinstven okvir za rodnu ravnopravnost. Ekonomski i socijalni savet (ECOSOC) je 2013. usvojio rezoluciju o uključivanju rodne perspektive u sve politike i programe u sistemu Ujedinjenih nacija. Posle toga, brojne UN agencije su donele strategije o uvođenju rodne ravnopravnosti (UNESCO, UNODC, UNICEF i dr.).
U okviru UN sistema na Samitu o planeti 1992. u Rio de Žaneiru, stvorena je „Glavna grupa žena“ (WMG – Women Major Group), gde su vlade prepoznale žene kao jednu od devet važnih grupa u društvu za postizanje održivog razvoja. WMG je samoorganizovana i otvorena za sve zainteresovane organizacije koje rade na promovisanju održivog razvoja zasnovanog na ljudskim pravima sa fokusom na ženska ljudska prava, osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost (tako je predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine Aleksandra Mladenović, kao predstavnica WMG, u timu Žena angažovanih za zajedničku budućnost-WECF, imala intervenciju na dokument koji je predstavila Srbija kao svoj volonterski doprinos Agendi 2030, na sastanku u UN u Njujorku jula 2019.).
I određene druge međunarodne organizacije van sistema UN, sprovode strategije za integrisanje rodnih pitanja i proizvode alate u tom smislu, uključujući Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Pogledajmo ko su lideri koji se biraju u velikim međunarodnim organizacijama? Gledajući istorijsku strukturu rukovodstva 30 velikih međunarodnih organizacija (koje pokrivaju većinu UN organizacija i specijalizovanih agencija) od njihovog formiranja, statistika je upečatljiva. Ukupno, bilo je samo 33 žene na najvišim rukovodećim mestima među 291 liderom. Među 33 identifikovane žene liderke, samo 5 je imenovano pre 2000. – krećemo ka rodno ravnopravnijem rukovodstvu – ali još nismo tamo. Proces nominacija koji je do sada bio na snazi za međunarodne organizacije doneo je ograničenu raznolikost i u pogledu roda i nacionalnosti kandidata.
Na evropskom nivou, od 1980-ih, Savet Evrope pruža pomoć svojim članicama u postizanju rodne ravnopravnosti. Komisija za rodnu ravnopravnost osnovana je kako bi pomogla da se rodna ravnopravnost uključi u sve politike Saveta Evrope i da se premosti jaz između obaveza preuzetih na međunarodnom nivou i stvarnosti žena u Evropi. Prioritetne oblasti su: borba protiv rodnih stereotipa, posebno u medijima; jednak pristup pravdi, borba protiv nasilja nad ženama; učešće i donošenje odluka.
Evropska unija (EU) je 1996. godine počela da primenjuje pristup uvođenja rodne ravnopravnosti, a 1999. godine to je formalizovano Ugovorom iz Amsterdama. Princip rodne ravnopravnosti inkorporiran je u član 8 Ugovora o funkcionisanju EU. Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) je agencija EU odgovorna za rodnu ravnopravnost; postavila je uvođenje rodne ravnopravnosti kao jedan od svojih prioriteta, kako bi podstakla rodnu ravnopravnost u kreiranju politika i zakonodavnom radu.
Govoreći o ulogama žena u međunarodnim organizacijama, ne smeju se zaboraviti ograničeni dometi – do sada. Na nacionalnom i međunarodnom nivou, žene se i dalje suočavaju sa „staklenim plafonima“ koji ih sprečavaju da dostignu vodeće pozicije i vodeće uticaje. Rodno odgovorne političke mere mogu pomoći da se prevaziđu sistemske barijere. Reforma zemljišnog poseda može podržati vlasništvo žena nad zemljištem i nekretninama, pravo nasleđivanja i korišćenja, na primer, tako što se nalaže da registracija zemljišta i nekretnina od strane parova uključuje oba imena. Politike poput rodnih kvota mogu podržati napredovanje žena u karijeri u institucijama, kao potencijalne osnove za povećanje uticaja žena u donošenju odluka u oblastima važnim za žene i druge osetljive grupe. Ulaganje u socijalne usluge, posebno brigu o deci, može olakšati teret neplaćenog rada u domaćinstvu za žene, kao i fleksibilne radne politike i adekvatno plaćeno roditeljsko odsustvo.
I da završim onim sa čim sa počela – važnosti učešća žena u akcijama za klimu (i životnu sredinu). Rodni paritet i stručnost u finansijskim institucijama važni su za dizajn rodno odgovornih rešenja za finansiranje klime, kao i smislene konsultacije sa ženama i devojkama u korisničkim zajednicama. Podrška ženskim inicijativama i pristup resursima, kao i rodno finansiranje u vezi sa klimom (i životnom sredinom), mogu pokrenuti efikasne klimatske akcije koje zadovoljavaju potrebe zajednica. Stvaranje i primena zakona i politika protiv polne i rodne diskriminacije, uključujući rodno zasnovano nasilje, može osigurati da prostori za klimatske promene budu inkluzivni i bezbedni za sve. Inicijativu „Žene u nauci“ treba podržavati. Klimatsko obrazovanje za devojčice, uključujući tehničku obuku o životnoj sredini i osnove za kritičko razmišljanje i nauku, može povećati njihovu otpornost i izgraditi njihov kapacitet za kritičko angažovanje, koje se odnosi na klimatske informacije i vođenje klimatskih rešenja, i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.
Autorka: Anđelka Mihajlov, Evropska ambasadorka Klimatskog pakta i članica UN Mreže žena ministara i lidera za životnu sredinu, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine